Pročitaj mi članak
(Политика)
Било да „црвено-бели” доводе појачања из других клубова, укључујући и иностране, било да у први тим стављају најбоље из свог подмлатка или повратнике, већина не оправда очекивања.
У последњем колу, у недељу против Војводине, Са Пинто ће, како је најавио, у Нови Сад да изведе Звездине омладинце. Што се места на табели тиче нити може шта да добије, нити да изгуби. Међутим, шта је сврха тога?
Разлог за тако корениту промену су два узастопна пораза. Отписани састав београдских „црвено-белих” је, после осам узастопних победа, дошао надомак титуле првака, а онда је, у окршају с највећим ривалом, просуо све што је дотад сакупио.
Игра против Партизана је била бледа, а још блеђа прекјуче против ужичке Слободе, иако је Са Пинто добро промешао карте. Сада је решио да узме практично нов шпил.
Намера да пружи прилику фудбалерима из Звездине школе је, свакако, за похвалу. Али, с обзиром шта јој је претходило пре ће бити да је то својеврсна одмазда разочараног тренера, а не стварно окретање другог листа.
Са Пинто је после безвољне игре против Ужичана коначно превалио преко уста да „Звездини фудбалери немају квалитет”. Да је то рекао у време кад су низали победе то би било опоро, али стварно стручно мишљење. Сада то звучи као пребацивање кривице искључиво на играче.
Што је Звездин тренер до јуче говорио другачије може да се разуме. Хтео је да охрабри своје играче, да их мобилише, да и њих завара да могу и немогуће. Али, што се истина дуже крије, то више боли кад избије на видело.
Јер, и када је побеђивала било је утакмица на којима је Звездина била надиграна (Доњи Срем, Београд), али је имала среће. И уместо да се тада попу каже поп, а бобу боб, свака наредна тура бодова је опијала све више и више.
Сада, на крају сезоне, дошло је до болног отрежњења. И иде се у другу крајност: тим није ни за шта. То каже тренер, који за сада није испољио самокритичност, тако нешто скандирају и навијачи, који никако да се запитају колики је њихов допринос неславном клупском рекорду у чекању титуле…
Да ови играчи нису на висини оне некадашње Звезде, да нема пара за боље и слична објашњења могу да држе воду колико и решето. Питање на које управа, тренер, играчи, навијачи и сви којима је стало до Звезде треба да потраже одговор јесте: где Доњи Срем или Слобода нађоше играче који надиграше Звездине? Да се није играло на Звездином стадиону могли бисмо „црвено-беле” да правдамо лошим теренима у провинцији, рецимо.
Где су ти „мали клубови” нашли тренере, који надмудрише Звездин стручни штаб? За колико играју фудбалери из Пећинаца, Ужица, Ниша, са Карабурме и Бањице, а показаше више од Звездиних?
Можда ће Звезда у наредној сезони стварно да пружи прилику својој деци. Можда ће да врати неке своје „интернационалце”. Можда ће да потражи боље странце. Можда ће да доведе највеће таленте из наше земље…
Али, како да се објасни да су последњих година готово сва Звездина појачања, народски речено, пропадала у њој? Блистала су на почетку (Калуђеровић је у првој полусезони спасавао Звезду, Мудрински је после првих утакмица био страх и трепет за противнике), а онда се полако гасила?
Ево, у овом тиму, као будућност нашег фудбала, доведени су: Касалица, Миливојевић, Младеновић, Максимовић, Пантић, Милуновић… Из подмлатка као велики таленти пребачени су у први тим: Мијаиловић, Спајић, Крнета, Ожеговић, Савићевић, Михајловић… Тој младости је потпору требало да да искуство повратника: Милијаша, Петковића… Да је ојачају странци: Асамоа, Гаридо, Дауда…
Негде у стручном раду (ни тренерима док су били у Звезди није порастао углед) озбиљно шкрипи. Неки фудбалери, који се „у Звезди нису снашли” разиграли су се у другим клубовима и то овде, у Србији: Клео у Партизану, Умару у Војводини…
Било је и раније фудбалера, који су као чланови Звезде њен дрес носили само на тренинзима. Али, то су били јевтини играчи, који су служили, поједностављено речено, да први тим има с ким да тренира. Ретко се дешавало да неко буде доведен као појачање, а да се испостави да је промашај. Зашто је сада другачије?
