После реванш мечева баража одиграних у уторак познати су сви учесници Светског првенства у Бразилу на којем, нажалост, неће бити репрезентације Србије. Међутим, ни чињеница да ”орлова” неће бити на Мондијалу неће моћи да одвоји истинске љубитеље фудбала од малих екрана путем којих ће се пратити мечеви у Бразилу.

Вођени идејом за кога ће српски народ навијати на СП, с обзиром на то да Србије неће бити, дошли смо до занимљивих, али и шаљивих закључака и коментара људи који су анкетирани. Србија ће сасвим сигурно свим срцем бити уз Русију, Грчку и БиХ, као што се и очекивало, али и уз Аргентину и Камерун, док је извесно да ће Француска, Немачка, Холандија, а посебно Хрватска, остати без симпатија у Србији.

Као и увек када су на великим такмичењима Русија и Грчка поберу највише симпатија у Србији управо због тога што су ”православна браћа”. Феноменалан старт Руса на претходном ЕП у Пољској и Украјини, али и брзи пад, са великом пажњом су пропраћени у нашој земљи, која је 2004. године заједно са Грцима славила европски титулу као да смо је и ми освојили.

– Као по навици, навијаћу за Русију и Грчку зато то су наши – истакао је један од пролазника у центру града који је додао да ће ”свим срцем” бити и уз Босну.

Управо ће ”змајеви”, који су пласманом у Бразил исписали свој фудбалску историју, имати велики број навијача у Србији. Пласман изабраника Сафета Сушића на СП изазвао је велики делиријум у Новом Пазару, али и у другим градовима наше земље, чијим становницима је била драга победа БиХ против Литваније.

Иако у Папетовом саставу не игра велики број српских играча, мали је број људи који у Босни нема родбине или неког ”зему” којег воли да посећује кад год је то могуће.

– Наравно да ћемо навијати за Босну. Ту су, близу су нам, али су и некако драги. Играју леп и атрактиван фудбал – речено нам је у оближњој кладионици.

Ако су симпатије према Русији, Грчкој и БиХ биле очекиване, сазнање да ће Србија навијати за Аргентину и Камерун оставило нас је затечене. Па зар Аргентинце који су нас 1990. године на пенале зауставили у четвртфиналу СП? За те исте Аргентинце који су нас 2004. године на ОИ декласирали резултатом 6:0, да би нас само две године касније поновили исто и понизили нас на СП у Немачкој.

Међутим, изузев деведесете године, ове поразе смо заслужили, према речима навијача који симпатишу ”гаучосе” због некадашњих контроверзних играча Дијега Арманда Марадоне и Клаудија Каниђе, док ови млађи обожавају Леа Месија и Серхија Агуера.

Када смо питали зашто Камерунци врло брзо смо добили одговор ”Зато што су православци”, али и зато што су током историје СП-а имали феноменалне играче које су неки старији волели да гледају. Многи се радо присећају имена као што су Роже Мила, Омар Бијик, Патрик Мбома…

Ако је веровати традицији, нема сумње да ће многи своје симпатије поклонити Енглеској јер је велики број фан клубова премијерлигашких екипа у Србији. Када некога питаш за кога навија најчешће ти одговори ”за Звезду и Јунајтед, Ливерпул и Арсенал” или ”за Партизан и Челси” у већини случајева. Бразилци би такође требало да имају своје место у срцима људи у Србији из разлога што играју атрактивно, али и чињенице да су некадашњу Југу звали ”европски Бразилци”.

Док су мишљења за кога ће Србија навијати подељена, скоро сви су сложни за кога неће. Французи, Немци, Холанђани и Хрвати, према речима пролазника, не могу да се надају симпатијама истинских навијача.

За Хрватску то и није неко чудо и нема потребе да објашњавамо даље што говори и коментар са улице на питање ”Може ли и за Хрвате као за Босанце?”

– Да ли си ти луд – био је први коментар, а затим је и уследило: Како може неко да навија за Хрвате? Чак и да сам негде у дубини душе помислио да макар будем неутралан, после јучерашњег геста Шимунића против Исланда сигурно нећу.

ОК, за Хрвате нам је јасно, али зашто остали? Зашто Француска, која је током ратова била савезник Србије? Зашто Немачка, која је многим Србима дала ухлебљење, а онима који су остали радост када ”југовићи” са ”кофером пара” долазе на ”ферије”? Зашто Холандија у коју волимо туристички да одемо како би уживали у чарима амстердамских ноћи? Колико је нас у младости помислило: ”Ех, што није као у Амстердаму”…

– Не волимо смрд…ве екипе као што су Французи. Стално се провлаче на такмичења, а лоповлук против Ираца никада нећемо заборавити – истакла је групица младића на Новом Београду чиме су нам јасно и прецизно дали одговор на питање ”Зашто Француска?”.

За Немце нема места међу љубитељима фудбала у Србији упркос родбини која из ”Швабије” шаље девизе ”да се нађу”. Џаба ујак у Минхену, тетка у Либеку или рођак који се оженио Швабицом због папира када се Немци не воле. Разлози су једноставни! Два рата, чак и три, константна нетреперљивост и мука од одговора типа ”Биће ЕУ ако кажу Немци” или ”Срби морају да се дисциплинују, да буду као Немци” или ”Опет су нас је..ли Немци”.

Док је нетреперљивост према Немцима ”политичке” природе, за Холанђане су криви чисто резултатски чиниоци подпомогнути Хагом и Хашким трибуналом. С великим амбицијама смо 1998. године на СП у Француској ушли у нокаут фазу и меч против ”лала”, али смо поражени голом Давидса у 90. минуту (2:1), уз промашени пенал Предрага Мијатовића при резултату 1:1.

Само две године касније путовали смо на ЕП управо код Холанђана и Белгијанаца и враћени смо кући, после групне фазе, са шест комада у мрежи од стране Холандије (6:1) која нам је додатно омрзла у полуфиналу када су им ”штелили” да прођу Италијане што им није успело јер су чак два пута током игре промашили пенал.

Такође, иду нам на живце тиме што годинама уназад добијају неку лаку групу. Стално неке Андоре, Мађарске, Естоније долазе код ”лала” у групу тако да и не чуди што се већ на пола квалификација лансирају на завршно такмичење. Ту су још Гана и Аустралија, који су били кобни по нас на СП 2010. године, мада Срби нису ни за Шпанце нешто претерано.

– Да будем искрен, мало су претерали. Дајте мало мушке игре и ”крљања”, а не ова додавања Шпанаца да ти се заврти у глави – рекао нам је чичица који је као клинац тренирао фудбал у ОФК Београду.

Све у свему, иако се ”орлови” нису пласирали на завршну планетарну фудбалску смотру, продавнице беле технике могу да се надају наглом порасту куповине ТВ предајника како би што комфорније уживали, гледали, навијали за друге екипе кад већ нема нас. Ко зна, можда ти нови телевизори одлично послуже и 2016. године када је на програму ЕП у Француској, где би ”орлови” могли да се нађу.

(Телеграф)

Oznake: anketa, svetsko prvenstvo, fudbal