Својевремено пред одлучујући меч са репрезентацијом Хрватске наш фудбалски Селектор Синиша Михаиловић размишљао да у тим врати бившег фудбалера Партизана, а сада фудбалера Роме Адема Љајића. Њега је Селектор избацио из репрезентације јер није хтео пред утакмицу наглас да пева химну Србије.

Тадашњем селектору Михаиловићу сметало је ако неко од његових изабраника не пева наглас химну, а није му сметало му то што му фудбалери играју у крсташким дресовима. Наиме, у последњих неколико година веома често наша фудбалска репрезентација игра у дресовима као на фотографији горе и то баш Адема Љајића.

Људи моји, па зар је то могуће?

Које су то „мудре главе“ дизајнирале такве дресове, а које су то још „мудрије главе“ донеле Одлуку да се у њима игра?

Дакле, на дресовима наших фудбалских репрезентативаца налази се, веровали или не, оригинал крсташки, католички, праволинијски крст беле боје тако да дресови веома подсећају на некадашњу крсташку одору само других боја. Такви дресови апсолутно не приличе ни држави Србији ни држављанима Србије ни српском народу ни већини других народа Србије, а нарочито не приличе српским муслиманима од којег потиче и сам Адем Љајић.

Ајде сада да се мало подсетимо и да објаснимо онима који то не знају.

Крсташки ратови трајали су од 1096. Године па до 1270. Године. По позиву римског папе било је укупно осам похода западних Европљана, а са превасходним циљем ослобађања Христовог Гроба у Јерусалиму од неверника то јест од муслимана. Међутим, походи су се врло брзо претворили у најсуровије пљачкашке походе. Када су први пут ослободили Јерусалим Крсташи су поклали сво његово муслиманско становиништво. Без изузетака. Без милости ни према деци, ни према женама ни према старцима.

Чак и данас савремене НАТО агресоре на муслиманске земље, Ирак, Авганистан, Либију, Сирију и друге па све до најновије агресије у Малију, већина муслимана доживљава, назива и поистовећује са Крсташима.

Крсташи из срењег века нису ратовали само против муслимана већ су такође ратовали и против православних народа.

1204. године Крсташи су искористили, злоупо-требили гостопримство неопрезних Византинаца те су на препад заузели Цариград. Не само да су га опљачкали већ су и тај пут извршили сурови покољ становника. То је било прво освајање и пљачкање Цариграда од његовог оснивања у 4. Веку и Крсташи су се докопали тона и тона злата. У историјској науци не ретко се сматра да је то опљачкано богатство Византије било почетни и не мали капитал за каснији бржи развој Западне Европе у односу на друге делове континента.

Упознавши Крсташе византијски хроничар Никита Хонијан је записао:

„ И сами Сарацени су добри и самилосни у поређењу са тим људима који носе Христов Крст на рамену.“

Освојивши Цариград, Крсташима више није била битна Света Земља већ су на тлу Византије основали своје Латинско Царство. После вишедеценијских борби Византијци су успели тек 1261. Године да победе Крсташе и да униште њихово Царство.

За време крсташких ратова замонашени немачки ритери основали су у Палестини крсташки Тевтонски ред. Када су се вратили у Немачку огњем и мачем, непримереним зверствима освајали су земље Северне и Источне Европе све док их није руски Кнез Свети Александар Невски поразио у бици на Чудском језеру 1242. Године.

Ето на какве Крсташе подсећају дресови наше фудбалске репрезентације. Вероватно Селектор тога није био свестан мада га незнање не опревдава. Међутим, они који су осмислили такве дресове свакако су то урадили са предходном свесном намером, а не из незнања. У таквим дресовима нелагодно ће се осећати они фудбалери код којих су веома изражена верска осећања, а пре свих муслимани и православци. Вероватно се то односи и на атеисте.

Још бих напоменуо да велики број европских држава има преко целих својих застава сличан крст: Швајцарска, Енглеска, Данска, Финска, Шведска, Норвешка и Исланд али се скоро никада ни једна од њих не одлучује да преко целог дреса своје фудбалске репрезентације стави крст, јер знају да би тиме повредили верска осећања новијег дела свог становништва и сваким даном све већег броја својих фудбалера. Са своје стране Србија нема преко целе своје заставе крст, а на фудбалским дресовима га има. Невероватно!

Када смо већ код застава неспорна је истина да је наша стара застава била застава свих Срба ма где они живели док је нова застава са грбом само застава државе Србије и њених становника. Њеним настанком и на тај начин разбијено је јединство српског националног бића. Такође, заставе великих народа немају на себи грбове. Ни енглеска, ни француска, ни немачка, ни руска. Али, тему нове заставе Србије, разлоге њеног настанка, оставићемо за неку другу, згоднију прилику.

Есеј преузет из књиге „Превара 2: Европа и/или смрт?”. Књигу можете да наручитe на телефон: +381644961830

Извор: Србин.инфо – Алекса Мијаиловић

Ознаке: Адем Љајић, Алекса Мијаиловић, репрезентација, Србија, србин инфо, фудбал