Pročitaj mi članakNovi selektor, čini se nova i formacija, novi i zahtev rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije da se reprezentacije podmladi pred Mundijal u Rusiji. A na sve to i novi problemi za igrače.
Многи од њих овог ће јануара грозничаво тражити трансфер у друге клубове, пошто би у супротном врло лако могло да се догоди да утакмице Светског првенства прате као навијачи, заваљени у фотељама испред ТВ екрана.
Колико лоше за њих, толико и за оног који ће водити Орлове. База је мала, основа наше екипе би код вероватно 80 одсто тренера на свету била иста. Српски селектори једноставно немају толики избор играча. И одсуство сваког од њих и те како се примети. А ако овог јануара не пронађу нове клубове у Русију или нећемо водити неке врло битне играче или ће они пут Светлогорска кренути без неопходних утакмица у ногама.
И није то само понеки лош пример. Овај пут проблеми су нагомилани. Младен Крстајић ће имати о чему да размишља. Неки ће играчи ове зиме морати да мењају клубове и то под обавезно ако мисле да спасу каријере. Други ће паковати кофере зато што су у пројекцији ФСС играчи чији потенцијал завређује “гурку”, па би се нашли у авиону за Русију чак и ако то објективно нису (још) заслужили само ако се снађу за минуте. Трећи ће искусити стрес прелазног рока јер газде сматрају да је сада најбољи тренутак да продају. Четврти ће можда остати без руске визе због тога што су им повреде украле време, али не и уговоре. Па да кренемо редом…
ТРАНСФЕРИ ПОД ХИТНО!
АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ
– Исти проблем вуче већ годину и по дана и до сада се јуначки борио са њим, па је био један од најзаслужнијих играча за сам пласман на планетарну смотру. Муслинова вера у њега се исплатила, мада се пред крај заиста почело осећати како Митровићу недостају минути. Ове сезоне само 257 минута на клупском нивоу, 152 на шест утакмица у Премијер лиги. Проблем је што овакав статус траје већ дуго. Помињали су се опције повратка у Андерлехт, па и Партизан, затим селидба у Торино, док је тренутно најактуелнији трансфер у Вест Бромвич Албион Алена Пардјуа. Само да оде. Где год.
НИКОЛА МАКСИМОВИЋ
– У пет од десет квалификационих утакмица био је стартер у последњој линији Орлова, утисак је да је Славољуб Муслин планирао да баш на њему, Браниславу Ивановићу и Матији Настасићу гради последњу линију одбране. Честе повреде нису помогле да се боље уиграју, али ипак јесу највише времена заједно проводили да терену. Авај, у Наполију ове јесени само 270 минута, по једна утакмица у Серији А, Купу Италије и Лиги шампиона. У последња три месеца одиграо је само ту једну утакмицу против Удинезеа у Купу. Према информацијама из Италије затражио је трансфер, пише се на Апенинима о могућим селидбама у Сасуоло или Кјево.
Фото: Принтскрин
АДЕМ ЉАЈИЋ
– Овде није до минута, али јесте један од оних чије би се одсуство осетило, посебно зато што Љајић има сјајан однос са Младеном Крстајићем, па би можда могао и до прве поставе. Међутим, Љајић више није у тако идиличним односима са Синишом Михајловићем, па се гласно прича о могућности да каријеру настави у знатно јачој конкуренцију у Наполију. Баш зато знак питања код Љајића, иако је у Торину одиграо 1.462 минута и био један од носиоца игре, мада му је учинак опадао како је сезона одмицала.
ЈАГОШ ВУКОВИЋ
– Мало Муслиново изненађење. Искористио је све те кадровске проблеме и стигао до чак пет утакмица у првој постави Орлова у квалификацијама. Посао је обавио више него коректно и врло је могуће да би путовао у Русију да је успехе пренео и на клупски ниво. Али трансфер из Коње у Олимпијакос се показао као лоше решење. Одиграо је само 335 минута у Атини,у првенству га није било још од првог кола. Од августа само још две утакмице, обе у Купу – скромних 96 минута. Спасоносна би могла да буде позајмица Малаги, мада ситуацију прати и Звезда, више информативно за сада.
АЛЕКСАНДАР КАТАИ
– Кад је блистао у Звезди није га било у репрезентацији, кад је отишао у Алавес почео је да игра… И онда је све стало. Александар Катаи је ове јесени одиграо само 64 минута за баскијски клуб, ни минут још од октобра. Једно време није ни тренирао са тимом. Шпански медији наводе да може да иде, али не помињу – где? Ретки су играчи у овако тешкој ситуацији.
ЛАЗАР МАРКОВИЋ
– Ретки дакле, али постоје. Лазар Марковић је први у низу. Колико је само избор Ливерпула био погрешан постало је тек сада јасно. Само 63 минута за целу полусезону и то за Б тим Ливерпула. Јасно је да је у интересу обе стране да се растану. Високо обештећење које су платили Редси и висока плата Маркеца на Енфилду могли би да отерају потенцијалне купце. Велика мистерија као и у случају Катаија. Марковић је променио и менаџерску агенцију. Јасно му је да мора да иде. Не зна се само куда.
НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ
– Нису му баш легле ове добре игре Валенсије на почетку сезоне. Тим који добија се не мења, па Максимовић није добио праву шансу на Местаљи – 221 минут на терену, 41 у Примери. Понуде су слали Малага, Хетафе, па и Вердер, али је према последњим информацијама Валенсија одбила и решила да покуша да га прогура до краја сезоне. Био је један од вођа шампионске генерације Орлића, надају се на Теразијама да ће постати битан шраф и на сениорском нивоу. Русија му ипак није загарантована. Напротив, Максимовићеве шансе бар тренутно не изгледају превише велике.
МАРКО ГРУЈИЋ
– Још један члан златне генерације Орлића. Код Муслина није био ни на видику, тешко да би га и било који други селектор узео у разматрање после само 424 минута у овој полусезони, од чега већина у резервном тиму Премијер лигу. У Премијер лиги свега 13 минута, још пет у Лиги шампиона. Међутим, и Грујић је у групи играча пројектованих у будуће носиоце српске репрезентације, па је више него извесно да би га ФСС, ако се избори за минутажу, наградио местом у авиону за Русији. Галатасарај је показао интересовање, реалније је да остане на позајмици негде у Енглеској, понудили су се Барнли и друголигаш Астон Вила.
АНДРИЈА ЖИВКОВИЋ
– Можда и понајбољи играч У21 селекције, јасно је да је вршњаке прерастао. То ипак не значи да је зрео за највеће изазове у сениорској конкуренцији. У далеко бољој ситуацији него остали са овог списка пошто је одиграо “чак” 740 минута, скоро пола од тога у Лиги шампиона, али се у Португалији свеједно прича о његовом одласку из Бенфике. Требало је ове сезоне да буде један од покретача тима. Није се то још десило. Шушка се да би могао у Севиљи или Валенсију. Питање је колико би и тамо играо. Буде ли играо било где – играће и на Мундијалу.
ИМАЈУ МИНУТЕ, АЛИ ИПАК ИДУ?
СЕРГЕЈ МИЛИНКОВИЋ САВИЋ
– И даље нам делује реалније да Лацио сачека лето не би ли продао Сергеја Милинковић Савића, али није лако ни Клаудију Лотиту да игнорише све те понуде са много нула. Јувентус и даље делује као понајвише заинтересован, али се помињу и мање-више сви остали са довољно дубоким џепом. Почевши од манчестерских ривала, преко Манчестер Ситија, па све до Барселоне. Само је питање да ли одмах или на лето.
АНДРИЈА ПАВЛОВИЋ
– Минутажа није спорна. Павловић је за Копенхаген, постигао је 11 голова, седам у првенству, али од колега из Данске сазнајемо да би бивши нападач Чукаричког могао да напусти Данску ако на адресу његовог клуба стигне права понуда. И у овом случају, питање је да ли већ сада или ће ипак у Копенхагену сачекати лето, а до тада се много тога можда промени. У последње време свакако није био у првом плану кад је репрезентација у питању. Мада сада имамо проблема у шпицу.
АЛЕКСАНДАР ПРИЈОВИЋ
– Елем, трећи нападач Орлова који ће можда морати да се сели. Одиграо је 1.484 минута за ПАОК – дакле скоро све – дао је десет голова, али се ПАОК размишља јер се процењује да би сада могао да на продаји извуче између 4.000.000 и 4.500.000 евра (плус неке проценте), а довео га је из варшавске Легије за 1.800.000. И Пријовићу би растанак могао да буде примамљива солуција јер у Грчкој пишу о понудама друголигаша Лидса, али и – Евертона?
ДУШКО ТОШИЋ
– Бешикташ је довео Домагоја Виду, а спекулише се да се само чека када ће из Тотенхема стићи понуда која ће задовољити управу шампиона Турске. Чим се помиње Тотенхем јасно је да је овде у питању само бриљантна полусезона Душка Тошића због које би могао да оде у платежно способнији клуб. Код Муслина је играо само кад су повреде других играча то дозвољавале, иако је ове јесени можда и наш најбољи штопер. Нисмо сигурни како на све то гледа Младен Крстајић, али ако се ситуација не би значајно мењала грех би био изоставити Тошића са списка за Мундијал. Са те стране трансфер у Тотенхем је и потенцијални ризик, али тешко да би било ко одбио такву понуду.
ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ
– Још један играч који је блистао ове јесени. Вољна је Партизанова јединица да те партије наплати поновним одласком у иностранство. Чини нам се можда и не толико због новца колико због жеље да покаже да може да брани и у најјачим лигама. У Хумској би имао зацементирану позицију то је јасно, нека ранија искуства нас уче да то можда не би био случај у неком другом клубу. У Партизану желе да га задрже, можда би то било најбоље и за репрезентацију.
НЕМАЊА МИЛУНОВИЋ
– Муслиново откровење. И баш због тога питање је да ли ће се о Милуновићу уопште размишљати, мада је до сада остављао више него добар утисак, а импресионирао је и играма за БАТЕ у двомечу са Црвеном звездом у Лиги Европе. Баш га Звезда хоће, није једина, могуће је да остане, али и да дође у Србију (доста натегнута варијанта), па и да оде у неку јачу лигу. Шта год да уради, неће му то гарантовати руску визу. Овде је зато што би могао да промени клуб и зато што, барем по нашем мишљењу, не сме унапред да буде отписан.
НЕМАЈУ МИНУТЕ, АЛИ ИМАЈУ ЧВРСТЕ УГОВОРЕ
НЕМАЊА РАДОЈА
– Таман што је кренуо његов вртоглави успон у Шпанији – повреда. Тачније не једна, него две. Одиграо је 13 минута против Молдавије, био на клупи у Ирској. Да није било тих здравствених проблема било би га и више. Овако, избацили су га и из првог тима Селте. Одиграо је ове јесени само 413 минута, тек 252 на осам утакмица у Примери. Али не треба очекивати његово напуштање Вига. Био је перфектан на почетку авантуре на Пиринејима, причало се тада да је Атлетико спреман да издвоји 10.000.000 евра за Радоју. Више није тако актуелан, али није ни споран, бар не за Селту. Скоро сигурно остаје у Вигу.
МИЛАН ГАЈИЋ
– Није се његово име помињало у калкулацијама око списка за Мундијал, осим ако не рачунамо навијачке дебате по форумима. Не састављају ипак навијачи списак, иако је јасно да на десном беку баш и немамо претерано јаку конкуренцију. Многи ту виде Гајићеву шансу, мада се ни он ове сезоне није наиграо – само 360 минута у дресу Бордоа. Истина, повреда рамена на Европском У21 првенству је највећи кривац. Кад се опоравио у финишу полусезоне нешто је и играо. Било како, Гајић је тренутно доста далеко до Мундијала, а за будућност свакако опција. Ако буде играо.
Овде би се отприлике завршио списак свих српских фудбалера који конкуришу за национални тим, а који имају проблема са минутажом или би овог јануара могли да мењају клуб. Наравно, нисмо писали о онима који играју за домаће клубове, а пикирају лето у Русији јер се подразумева да они не кубуре са минутима на терену.
Даље, од колега из Белгије сазнајемо да прича о продаји Ивана Обрадовића више није актуелна, јер Хенри Оњекуру због тешке повреде неће играти неколико месеци, па наш леви бек не би требало да брине за минуте, већ само за квалитет играра. Пре но што питате: не, није тачно да Антонио Рукавина не игра у Виљареалу. Игра много више него протекле сезоне, сакупио је већ 947 минута. Није баш најстандарднији, али игра.
У Франкфурту је своју шансу дочекао и Лука Јовић, али он је још млад за А тим. Апсолутно никаквих проблема у клубовима немају ни остали српски голмани (Предраг Рајковић, Александар Јовановић и Марко Дмитровић), па ни Бранислав Ивановић, Матија Настасић, Милош Вељковић, Александар Коларов, Душан Тадић, Немања Матић, Лука Миливојевић, Љубомир Фејса, Филип Костић, Сергеј Милинковић Савић, Мијат Гаћиновић, Урош Спајић…
