Pročitaj mi članakU kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine dres nacionalne selekcije oblačilo je 26 igrača
Да су нам 1962. биле веће дневнице и да су рудари више примали…
Ако се изузме полуфинале на Првом светском првенству у фудбалу 1930. за које се пријавило само 13 репрезентација, а било је предвиђено да учествује 16, па нису ни игране квалификације, највећи успех Југославија је остварила 1962. у Чилеу. Завршила је као четврта, мада је остао утисак да је једина могла равноправно да се носи с Бразилом. На жалост, „плави” опет нису прошли полуфинале, мада су реално били бољи од Чехословака. А нису прошли, јер… Имали су мале дневнице, па су затражили да им се повећају. Капитен Галић је, после много година, испричао да је председник ФСЈ Ђурђић одбио захтев рекавши: „Знате ли колико примају рудари у Југославији?”
![]()
Да су нам 1974. награде исплаћене у Немачкој, без пореза…
После Другог светског рата Југославија је учествовала на четири узастопна светска првенства у фудбалу (1950, 1954, 1958. и 1962), а онда је пропустила два једно за другим (1966. и 1970). Коначно се у светски врх вратила 1974. и од те генерације се много очекивало. У Западној Немачкој је одлично почело – прво место у групи (0:0 против светског првака Бразила, 9:0 против Заира и 1:1 против Шкотске). Али у другој рунди три утакмице и три пораза (Западна Немачка 2:0, Пољска 2:1 и Шведска 2:1). Играчи су опет били незадовољни због пара. Тражили су да им награде буду исплаћене у Немачкој, на руке, а не у отаџбини, јер би добар део отишао на порез.
Да 1974. Бекенбауерова генерација није уценила немачки савез…
Светско првенство 1974. је играно у Западној Немачкој, чија је репрезентација, европски првак из 1972, с фудбалерима Бајерна, освајачима Купа шампиона 1974, имала задатак да постане и светски шампион. Разуме се, за то су играчима обећане и награде. Међутим, у току шампионата, они су затражили да се оне повећају или ће – национални савез да зажали! Остало је да се нагађа да ли је у ту сврху послужио и најнепријатнији пораз који је Западна Немачка могла да доживи – од Источне Немачке (1:0) или је то било срачунато да домаћин избегне групу у којој би морао да се бори против Холандије и Бразила, углавном Бекенбауерова генерација је искористила прилику да још боље наплати свој успех (постала је светски првак).
Да 1982. у име играча није обећана уплата у Титов фонд…
Бледа игра против Северне Ирске (0:0), несрећан пораз од домаћина Шпаније (2:1) и мучење против Хондураса (1:0) и наши фудбалери су неславно прошли на Светском првенству 1982. И опет је кобну улогу одиграо новац. Играчима је саопштено да су се „добровољно” одрекли премија у корист Титовог фонда (за школовање радничке деце). Фудбалери, наводно, нису били против доброчинства, али да уплате коме они хоће…
Да 2005. председник савеза није дао „финансијску инјекцију”…
У августу 2005, после оставке Драгана Стојковића и његовог избора за председника Црвене звезде, на чело Фудбалског савеза Србије и Црне Горе је дошао Караџић. Он је обећао да има начин да додатно награди репрезентативце за сваку предстојећу утакмицу у квалификацијама за Светско првенство 2006. у Немачкој. И „финансијска инјекција” није била узалуд: СЦГ је код куће победила Литванију с 2:0, у Шпанији је играла 1:1, у Литванији победила с 2:0 и у последњем мечу, као домаћин, завршила посао савладавши БиХ с 1:0.
Земље са највише фудбалских печалбара
1. Бразил 1.784,
2. Аргентина 929,
3. Француска 758,
4. Србија 607,
5. Нигерија 596,
6. Шпанија 497,
7. Хрватска 477,
8. Колумбија 440,
9. Португалија 392,
10. Сенегал 377,
11. Обала Слоноваче 370,
12. Камерун 366,
13. Гана 365
14. БиХ 363,
15.Уругвај 354.
Истраживањем швајцарске агенције „CIES football observatory“ обухваћено је 6.129 клубова из 456 лига у 184 државе. Утврђено је да ван својих земаља игра 18.953 фудбалера (или 13 одсто од укупног броја) из 194 државе. Од 15 држава највећих извозника фудбалера шест је европских, пет је афричких и три су јужноамеричке.Највеће тржиште за запошљавање странаца је Европа. Кору хлеба на „Старом континету“ зарађује 1.090 Бразилаца, 647 Француза док су са 545 „гастарбајтера“ Срби на трећој позицији. У Европи су запослени играчи из 176 земаља, али 56,1 одсто од укупног броја је из других европских држава. Од неевропљана после Бразилаца највише је Нигеријаца (382), Аргентинаца (379) и Сенегалаца (302). У Азији (447) и САД (87) је највише Бразилаца а у Јужној Америци Аргентинаца (531).
Извор: „CIES football observatory”
Инфографика: Бранислав Кнежевић. Текст: Катарина Ивановић, Драган Тодоровић, Иван Цветковић, Ратко Павловић. Фотографије: Ненад Неговановић, ФСС, Pixabay, Иван Милутиновић, Владимир Марковић. Обрада фотографија: Зорица Милутиновић. Извори: Soccerway; Transfermarkt; документација „Политике”
БОНУС ВИДЕО
Наш прослављен фудбалски тренер и селектор Милан Живадиновић., у емисији „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар”, причао о о Вељку Пауновићу и млађим категоријама репрезентације Србије (01:03:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
