Прочитај ми чланак
Орлови, нажалост, спадају у групу од три европске селекције које немају селектора ни после неколико месеци од завршетка квалификација. У занимљивом смо друштву…
Фудбалска репрезентација Србије у истом је шеширу са селекцијама Сан Марина и Јерменије! Вест која звучи потпуно невероватно, али је, нажалост, истинита.
Иако ове три селекције нису ни близу по рангу, неозбиљност челника Савеза ових земаља сврстала их је у исти кош по једној ствари – све три немају селектора.
Просто је невероватно да селекције чак три месеца после завршетка европских квалификација нису именовале наследнике Ђампаолу Маци, Вардану Минасјану, али и, што највише нас погађа, Синиши Михајловићу.
Без обзира на то што ове три екипе нису обезбедиле пласман на СП у Бразилу, челницима тих Савеза не даје за право да се ноншалантно понашају, поготово што ће квалификације за наредно првенсто врло брзо закуцати на врата. Уместо да се селектори полако упознавају са својим играчима и кристалишу тим за неке нове изазове, љубитељи фудбала у Сан Марину, Јерменији и Србији ни у магли не знају ко ће водити националне селекције у наредном периоду.
Чинило се да ће одлазак Синише Михајловића бити само пролазна ствар и да ФСС већ има спремно решење. Самим тим што су се кроз јавност провлачила многа имена. Ипак, половина јануара се полако примиче, а од селектора ни трага ни гласа.
Неозбиљност Савеза довела нас је до тога да смо претходно ЕП 2012. гледали путем малих екрана, док за СП 2014. увелико штедимо новац како бисмо купили модерније телевизоре за највећу фудбалску смотру у Бразилу.
Како ствари сада стоје, нисмо далеко ни од тога да ЕП у Француској 2016. пропратимо само као посматрачи, јер квалификације су близу, а било ко да дође на место селектора наћи ће се у небраном грожђу.
Највише због тога што неће имати довољно времена за склапање коцкица уколико ФСС ускоро не реагује и, уместо превирања око столице првог човека Савеза, одреди селектора за напад на Француску.
Сан Марино свакако неће у скорије време учествовати на неком такмичењу, с обзиром на то да ова мала државица постизање поготка слави као да су освојили титулу светског или европског шампиона. Међутим, да би наставили понекад да тресу противничке мреже потребно је да их неко води с клупе.
После пуних 15 година кормило Сан Марина напустио је Ђампаоло Маца и оставио празнину. Ипак, уколико желе да у наредном циклусу освоје више од једног бода мораће брже да реагују.
Као и Маца, и Вардан Минасјан ће остати урезан у јерменској фудбалској историји као селектор с највише проведеног времена на клупи некадашње совјетске републике. Минасјан је Јермене водио у периоду од 2009 до 2013, када је напустио кормило тима без обзира на добре резултате и само три бода мање од другог места које је потенцијално водило у бараж.
За разлику од Сан Марина, који је дуго веровао Маци, Јерменија је од свог настанка 1992. променила чак 16 тренера, па стога и те како чуди одлука јерменског Савеза да још немају селектора.
Искрено, људе у Србији вероватно не интересује шта ће бити с националним тимовима Јерменије и Сан Марина, али просто је невероватно у последње време не силазимо, него трчимо у понор.
Данас смо у истом шеширу што се тиче тренера, али врло лако би сутра могло да се деси да заједно с Јерменима и Сан Марином чинимо ”дружину” у шестом шеширу.
(Телеграф.рс, Фото: Марко Тодоровић)
