Pročitaj mi članak
(mozzartsport.com)
Један клуб вреди онолико колико вреде његови навијачи – рекао је покојни великан српског глумишта Љуба Тадић. Ако гледамо по Београђанину Александру Митровићу и његовој колекцији, онда је Црвена звезда и даље у врху европског и светског фудбала…
Отварање „Маракане“ и прва чланска карта, први дерби, разгледница од светских шампиона Бразилаца из 1958. са потписима Пелеа, Гаринче, Ваве, гостовања у Минхену, Манчестеру, Токију, Пекингу, Шпанији, Мексику, Хрватској… Све то налази се документовано у невероватној збирци Александра Митровића (44), навијача Црвене звезде.
И све то односи се искључиво на црвено-беле са адресе Љутице Богдана 1а. Пре двадесетак година Аца је почео да скупља сувенире са мотивима Црвене звезде. Једно за другим, набављао је улазнице, значке, заставице, дресове, програме утакмица и много тога другог.
Ипак, овај пасионирани колекционар каже да су му примарне улазнице за утакмице ФК Црвена звезда.
„Скупљао сам филмове на ВХС-у и филмске плакате, онда када сам ишао на сајмове колекционара налетео сам на улазницу Тотенхем – Звезда из ’72. После тога је била Валенсија – Звезда са „Местаље“ 1973. која је била сјајно дизајнирана. То су биле прве улазнице које сам купио и тада сам се напалио на овај хоби“, присетио се Митровић.
Као најдраже „парче папира“ истакао је разгледницу коју су репрезентативци Бразила 1958. послали првом председнику Звезде Слободану Ћосићу.
„На њој су потписи свих играча Бразила само дан после освајања титуле Светског првака у Шведској! Ту су Пеле, Гаринча, Вава, Загало… До разгледнице сам дошао преко Ћосићеве жене која ју је продавала“, открио нам је Аца.
Већину сувенира у својој збирци морао је да плати. До много мање њих дошао је разменом. Као најскупља улазница коју је набавио издваја се она из Манчестера, из јануара 1958.
„За њу сам морао да издвојим 200 или 300 евра, пошто постоје две врсте те карте. На једној је име Звезде написано на десној страни и углавном је исцепано приликом уласка на стадион. Друга верзија има имена оба клуба написана на средини. Е, она је много ређа“.
Управо на улазници са реванша те утакмице четвртфинала Купа шампиона зарадили су многи наши људи, пошто се по повратку у Енглеску срушио авион са играчима Манчестер јунајтеда.
„Чим се појави 10-15 колекционара, препродавцима се зацакле очи и мисле да ће да сазидају „гајбу“ продајом неке старе улазнице. Међу највреднијима је била улазница са Звезда – Манчестер, пошто су људи изгинули после те утакмице, али су се временом колекционари из иностранства заситили… Занимљива је и прича за утакмицу Вердер – Звезда, јер постоје две различите улазнице за њу. Требало је да играмо у децембру 1950, али је дуел одложен за после Нове године, па су штампали нове карте. Наравно, имам обе верзије“, каже Аца са осмехом.
Из новије историје, жали због улазнице за Звезда – Бајер Леверкузен, августа 2001.
„Ови „наши“ су за Бајер штампали но наме карте. Оне су без имена противника, а Бајер је те сезоне ушао у финале Лиге шампиона! Имам улазнице за сва финала Купа шампиона од 1982. године и неке од пре. Када неко нема пара да плати нешто из моје „резерве“, онда му тражим да ми да неко финале Купа шампиона. Иначе, „шлогирам“ се када ми неко пошаље каталог за размену, а тамо ништа пре деведесетих. Ја имам улазнице са неких турнира које је Звезда педесетих освајала у Мексику и Шпанији. Људи и не знају да смо играли тамо“…
Митровић каже да велику помоћ има од пријатеља Владана Вукашиновића, са којим је чак написао књигу посвећену колекционарима – „Црвена звезда – улазнице“.
„Он је један од „јачих значкароша“ у Европи. У шали волимо да кажемо да је Влада министар иностраних, а ја унутрашњих послова, пошто он има боље везе „преко“, а ја код нас. Књигу смо, ипак, штампали у само два примерка, чисто за нас. Тешко је наћи спонзора за тако нешто, док у иностранству појединци имају обичне програме за своје аукције који изгледају скоро као књиге“.
И тако, гледајући колекцију Александра Митровића, навијачи Звезде једино са сетом могу да се сећају неких давних времена“.
Ситуација је данас много другачија, па тешко да „тамо неки“ Нејмар, Оскар и Хулк уопште знају за бившег европског првака из Београда, а камоли да ће Бразилци послати разгледницу у Љутице Богдана 1а, ако догодине освоје Мундијал у својој земљи.
„Тако је, али шта да се ради. Одрастао сам на Лиону, гледајући Хајдук, па не очекујем од фудбала увек врхунски квалитет. Волим да га гледам и зато и даље долазим на „Маракану“, заједно са сином“, рекао нам је Аца.
