Кратка лекција из фудбала. Све до 1885. године играчи су у „колевци фудбала“ могли да одиграју по неколико утакмица за овај, па неколико за онај клуб. И тако унедоглед. Те поменуте 1885. Фудбалски савез Енглеске је установио институцију регистрације играча, који су од тог тренутка могли да током једне такмичарске године играју само за један клуб.

Од сезоне 1893/1894 Савез је, у намери да спречи богате клубове да отимају оним сиромашнијима, дозволио екипама да, чак и када не желе да продуже сарадњу са играчем, истом забране да каријеру настави у некој другој средини. У пракси то значи – фудбалери су остајали и без плата и без могућности да пронађу нови ангажман.

Тек потом клубовима је пало на памет да сујету оставе по страни и зараде нешто на незадовољним играчима. Уведен је принцип обештећења.

За први „астрономски“ трансфер рачуна се прелазак Вилија Гроувса из Вест Бромвича у Астон Вилу за чак 100 фунти што тада и јесте била огромна сума новца. Целих 11 година држао се тај рекорд док Енди Мекомби, још један Шкот, није дрес Сандерленда заменио опремом Њукасла за накнаду од 700 фунти.

Међутим, вероватно да тада нико није слутио да ће фудбалско тржиште постати једно од најуноснијих привредних грана на планети, а овај генијалан клип најбољи је доказ томе – у последњој деценији обављено је невероватних 75 одсто трансфера.

(mozzartsport)

Oznake: istorijat, transferi, fudbal