Pročitaj mi članakPriča je počela 1930. u kafeu "Norat" u gradu Đironi, ali je stvarna bajka počela 2008. kada su se posle 49 godina odsustva napokon vratili u Segundu. Premijerna promocija u elitni rang im je zamalo izmicala u nekoliko uzastopnih sezona, ali je u ovoj na izmaku napokon zasijalo Sunce iznad stadiona "Montilivi".
Много је тога речено о катастрофалној сезони Барселоне која је ове године не само остала без титуле у државном првенству већ се лоше провела и у Лиги шампиона у којем је доживела један дебакл од ПСЖ-а (од којег се опоравила) и други од Јувентуса (од којег се није опоравила). Једино је успела да освоји Куп краља, за утеху.
Постоји, међутим, један каталонски клуб који је ове године постигао спектакуларни успех освајањем другог места у Сегунди и промоцијом у Примеру, а о коме се у светској јавности, па чак и у шпанској, врло мало зна, иако је по посети други најпопуларнији у тој шпанској покрајини.
Ђирона је град од неких стотинак хиљада становника, смештен у истоименој провинцији која се налази на североистоку Каталоније. Питорескни је то град у којем је 23. јула 1930. године, у кафеу „Норат“ у њиховој улици Ла Рамбла, основан ФК Ђирона, настао на темељу клуба Унио Еспортива Ђирона који је угашен због дугова.
Први пут да уђу у Примеру имали су прилику већ 1935/36. године када су били први у својој групи у Сегунди, али су неславно прошли у надигравању; овај кикс је вероватно одредио потоњу судбину клуба, јер ко зна шта би се десило да су се дочепали елитног ранга (са друге стране, можда би све било исто јер те је године избио Шпански грађански рат).
Након рата Ђирона се шетала између друге и треће лиге, да би коначно 1980. године пропала у четврту, упркос томе што је клуб 1970. добио нови стадион „Монтиливи“ (капацитет му је 13.500 гледалаца, а клуб на њему и данас игра). До краја XX века чак ће неколико година провести и у петој лиги.
Бајка почиње да се пише 2008. године када су напокон, након 49 година одсуства, успели да се врате у Сегунду.
И на организационом плану ствари су почеле да се мењају. Тим локалних бизнисмена купио је 72 одсто акције, наредне године оформили су резервни тим након изградње новог тренажног центра, а 2013. године су у склопу акције „ФК Ђирона је моја такође“ продали акције навијачима у укупној вредности 300.000 евра (10 евра по акцији).
У четири сезоне након повратка у Сегунду Б, међутим, Ђирона ће завршавати у средини табеле, али ће сезону 2012/13. одиграти фуриозно, скоро до самог краја. Скоро. Са само четири преостала кола заузимали су друго место, али су онда дозволили себи да од конкуренције изгубе два меча, да би потом очекивано доживели пропаст у надигравању против Алмерије. Наредне су сезоне чак једва изборили опстанак.
Сезону 2014/15. су поново играли одлично и били у врху табеле, али су у последњем колу, у драматичној завршници, ипак извисили. Водили су против Луга 1-0 на свом терену, играо се 93. минут, и они су примили гол главом. Спортинг Хихон је отишао степеницу више због боље гол-разлике. Надигравање им је поново био проблем, овога пута против Сарагосе, а претходне сезоне им је главе дошла Осасуна.
То нису били једини проблеми са којим су се суочавали тих година. Сећате се да смо малочас споменули да су укључили навијаче у власништво над клубом и да су скупили 300.000 евра? Е, па то није било ни приближно довољно и до 2015. године дугови су им нарасли на 4,5 милиона евра.
Онда се десило нешто што је све променило. Те је године 80 одсто акција клуба продато Хауму Руресу, председнику медијске компаније „Медиапро“, и Переу Гвардиоли, успешном агенту који заступа Инијесту, Луиса Суареза и свог брата Пепа, између осталог.
Они су преузели дуг и успоставили везу са Манчестер Ситијем; то је већ те године профункционисало тако што је Сити купио највећу жељу Ђироне, Рубена Собрина из Понферадине, којег је одмах послао њима на позајмицу, а потом платио Ђирони 250.000 евра за Флоријана Лежуана којег је затим формално опет њима послао на позајмицу.
Много се у шпанским медијима спекулисало о разлозима и мотивацијама клуба као што је Сити, да се повеже са минорним клубом из каталонске провинције. Највероватније су то урадили да би одобровољили Пепа Гвардиолу да седне на њихову клупу, али ће се тај однос, након што је Ђирона ушла у Примеру, скоро сигурно променити и продубити.
Претпоставља се да ће убудуће он бити сличан односу који Челси има са Витесеом, само на још вишем нивоу јер је шпанска лига много јача од холандске; према томе, могу се очекивати нека озбиљна имена у редовима Ђироне, имена која ипак нису толико озбиљна да могу да рачунају на место у првом тиму Ситија.
Међутим, Ђирона ни сама није наивна. Тај клуб већ низ година има врло паметну политику, будући да осталим каталонским клубовима скидају најбоље фудбалере који нису за Барсу, а за њих су савршени.
Тако су у тим дошли Педро Алкала, Кико Оливар и Алекс Гранел. Неки су, попут Хонаса Рамаља, Борхе Гарсије и мароканског интернационалног голмана Бона, стигли у редове Ђироне након што су им истекли уговори са најбољим шпанским клубовима у којима су играли у Б тимовима.
Ђирона се сналази и на друге начине, па је тако расни голгетер Самуеле Лонго на позајмици из миланског Интера, а успевају да на прави пут изведу и играче из сопственог омладинског погона, рецимо, Себаса Кориса (на позајмици у Осасуни), Пера Понса (играо за каталонску репрезентацију) и Давида Жунка (који је прешао у Елче).
Кључна личност у изласку Ђироне на велику сцену има тренер Пабло Махин, човек који је учио занат од Хуана Карлоса Унзуе (који је учио од Гвардиоле и Рајкарда, и три године био помоћник Луиса Енрикеа у Барси, а сада је тренер Селте).
Махин преферира формацију 3-5-2 у којој се чврста одбрана користи као темељ за брзе контре и нападачки фудбал. Обично се удара преко крила, којима се шири игра (лево Адај Бенитез, десно Пабло Мафео из Ситија који можда неће продужити позајмицу за наредну сезону), док одбрану држе поменути Рамаљо, Алкала и Хуанпе.
Како ће се Ђирона снаћи у највишем рангу шпанског фудбала, остаје да се види. Али они који су уморни од стављања знака једнакости између ФК Барселоне и Каталоније, не свиђа им се Еспањол, а воле аутсајдере, можда имају нову симпатију на шпанском небу.
