Одавно је српски фудбал кренуо низбрдо, то траје деценијама. Стално се бавимо последицама, уместо узроцима. паре покрали, таленте распродали, највијаче отерали: Томислав Караџић, Звездан Терзић, Жарко Зечевић, Фаљи Рамадани, Иван Богданов, Никола Џомба, Ратко Буторовић.

Ставови Ивана Голца, некадашњег аса Партизана и легенде Саутемптона.

Лопов јури лопова

– Кривци за све што се дешава у последњих 25 година су они који се међусобно оптужују – по принципу „лопов јури лопова фераријем и виче држ’те лопова”. Њихови квалитети и учинак су добро познати. Све се претворило у политику, а занемарује се најважније, здрава лига. Струку немамо и српски фудбал је сада Хад, вечна тама без излаза.

Хулигани протерали децу

– Проблем са хулиганима је створен зарад интереса појединих људи. Они плаћају те „навијаче”, дају им функције и канцеларије да би их штитили и радили по њиховој вољи. Чак и неозбиљна држава тај проблем може да реши, а у озбиљнијој до тога неће ни доћи. Зар треба да нам се догоди „Хејсел”, трагедија, да би се нешто променило? Некад је на утакмице долазило по 70.000 људи, од којих су 30 одсто била деца до 14 година. Сада се хвале да је Партизан и Јагодину гледало 3.000 људи, а где су међу њима будући фудбалери?

Неукост на трону

– Незнање, непоштење и бешчашће су узели маха, не само у фудбалу већ и у друштву, економији, култури… Такви људи долазе на високе позиције. Ко би знао за те неважне политичаре да нису чланови управних одбора и да не доносе битне одлуке. Они су неуки и не знају да раде тај посао, али не помишљају да се склоне.

Мачка у џаку

– Помало је смешно рећи да је данас једини излаз у приватизацији. Ко ће је спровести? Нико озбиљан неће тек тако да уложи капитал у клуб. Зна се шта се прво гледа и колика се припрема врши пре куповине. Оно што унаказите за годину дана исправља се 10 година, а нашем фудбалу се ово ради 25 година. Зато ћемо, по математици, за 250 година бити шампиони света.

ФСС, где су стручњаци

– Имамо много „генијалаца” у фудбалу, имамо таленте, али не и школоване фудбалере. Гледао сам онај мучени Куп – техника са лоптом је највећи проблем наших играча, а некад смо ту били трећи у свету.

Залутали у фудбал

– Ко ће овде признати да 90 одсто људи из нашег фудбала ту не припада? Нико не одговара ни за шта – можете да не одете на Светско првенство сто година, али ако сте добри са неким Микијем, Шиљом и Бајом Патком, не морате да бринете.

Неодговорност

– Изјава Томислава Караџића после промашеног једанаестерца Немање Видића и неуспеха у квалификацијама за Евро 2012 („Председник није тај који прима гол са 40 метара и промашује пенал”) показује да он уопште не осећа одговорност. Нисмо се пласирали на Мундијал, а он прича како се подмлађује тим. Па ко још подмлађује тим пред најважније Светско првенство у последњих 50 година?!

Затворен круг

– Сада смо у квалификацијама за Европско првенство испали већ у Јерменији, у првом колу. Али, у Савезу не постоји ниједна здрава страна која ће рећи: „Индијанци, шта то радите?! Врата су вам тамо!” Све је то један затворен круг.

У канџама менаџера

– Фудбал је индустрија, а ми смо слаби произвођачи и још слабији трговци. Одавно смо препустили менаџерима да брину о каријерама младих играча, који су практично њихово власништво, што је трагедија. Због нечијег новчаника наш фудбал страда као колатерална штета. Тотални потоп!

Кривци

Томислав Караџић (1939)

Десет година ведри и облачи. Од 2005. до 2006. в.д. председника ФСС, затим га је сменио Терзић, а 2008. после његовог одласка добио је четворогодишњи мандат. У међувремену је био је први човек Партизана. После Мундијала 2010. отерао је селектора Антића због чега је Савез изгубио спор и платио милион евра. Годинама у рату са Звездом. Најжешће критичаре утишао је дајући им функцију.

Звездан Терзић (1966)

Дуго алфа и омега ОФК Београда, од 2006. до 2008. председник ФСС. Побегао из земље пред оптужбом да је присвојио новац од трансфера Ивановића, Грубача и Станића. Говорио да ће у ФСС довести “момке са Харварда”, а доводио своје људе. Сумњичен да је увео играње “три за три” у Суперлиги. По повратку у земљу преузео ОФК Београд и постао председник Заједнице Суперлиге, а затим директор Звезде.

Жарко Зечевић (1950)

Бивши кошаркаш, па административац у ЈСД Партизан, затим 22 године генерални секретар фудбалског клуба (1985-2007). Оптуживан да је плаћао најокорелије навијаче, одговорио је: “Давали смо им само могућност да нешто зараде.” У управу црно-белих 90-их увео политичаре. Из сенке и данас вуче конце у Хумској. Организовао увођење нових чланова у Скупштину клуба и избор Зорана Поповића за председника.

Фаљи Рамадани (1969)

Албанац пореклом из Тетова, власник агенције “Лиан спортс”, важи за најутицајнијег менаџера. Његови клијенти су Љајић, Настасић, Јоветић, Нинковић, Пантелић… које је продавао на Западу убирајући провизије. Уговоре са талентима склапа у раним годинама, а касније уновчава њихов напредак. Најближи је Партизану, чији је некадашњи голман Дамјанац његов заступник за Србију, али је радио и са Звездом.

Ратко Буторовић (1954-2013)

Бивши председник Војводине Бата Канкан, један од многих људи загонетних биографија у фудбалу. Никшићанин, некад телохранитељ у Бечу где се дружио са члановима подземља. Пријатељ Брана Мићуновића. Председник Новосађана постао је 2006, четири године касније ухапшен због намештања утакмица и потплаћивања судија, али је пуштен без осуде. Отворено је говорио да жели да заради на фудбалу.

Никола Џомба

Бивши пуковник Арканове Српске добровољачке гарде дуго је финансирао кулски Хајдук. Није крио наклоност према Партизану због чега су њихове утакмице биле под сумњом, ни нетрпељивост према Звезди. Кад је Хајдук 2010. остао без тренера, самовољно је сео на клупу и водио тим против Звезде због чега је суспендован. После његовог одласка клуб је угашен због дугова.

Иван Богданов (1980)

Навијач Звезде и члан екстремне групе “Ултра бојс” најпознатији је хулиган. У октобру 2010. на утакмици Италија – Србија у Ђенови исекао заштитну ограду крај терена и изазвао прекид. Италијански суд га је 2011. осудио на три године затвора. Учествовао у рушилачким демонстрацијама на улицама Београда 2004. и 2008. После прекида утакмице Србија – Албанија због лансирања дрона ушао на терен.

(Страхиња Милићевић и екипа „Блица“; фото: Графички студио Блица)

Ознаке: гробари српског фудбала, Иван Голац, српски фудбал, фудбал