Прочитај ми чланакСветковина. Празник. Спектакл. Посластица. Магнет. Еуфорија. Традиција. Његово величанство – Дерби!
Свет, Европа, Србија, Београд, Топчидерско брдо, Аутокоманда, Храм, Маракана, Хумска или Љутице Богдана.
Црно или црвено. Штеф или Рајко. Чигра или Шеки. Шоле или Беара. Паун или Џаја. Моца или Пижон. Мијат или Пикси.
Партизан или Црвена звезда.
Седам деценија ривалитета. Сијасет пехара у музејима. Укус најслађих победа. Море проливених суза. Вечити…
Мија или Чкаља. Душко или Ршум. Темпо или Крцун. Мића Минимакс или Мића Орловић. Цане Партибрејкерс или Бајага. Сергеј или Бане Трифуновић. Бјела или Бекјарев. Драгојевић или Шотра. Виктор или Новак.
„Парни ваљак нека меље“ или „Хеј, Звездо, црвена“. „За друге се навија, Партизан се воли“ или „Звезда је живот, све остало су ситнице“. Ево, иду долазе, отварајте капије: Гробари и Делије.
Партизанова 45. или Звездина 63. победа. Црно-бели на путу ка 27. или црвено-бели на корак до 28. титуле. У 152. вечитој епизоди славље резервисано за Југ или Север. Дан када жене не варају мужеве, сви прави мушкарци су на Дербију.
Вече када је Београд прозор у свет, Партизан и Црвена звезда шаљу слику широм планете: нико нема што Србин имаде.
И трећи тријумф – Марко Николић или Миодраг Божовић. Капитенски шампањац – Саша Илић или Александар Луковић.
Бразилска самба или габонски плес – Евертон Луиз или Гелор Канга. Лопта у мрежи – Валери Божинов или Уго Вијеира. Српски бисери – и Немања Михајловић и Михаило Ристић.
Привилегија. Задовољство. Уживање. Пуно срце. Вулкан емоција. Радост. Туга. Понос! Дан који ћу вечно памити. Дан када све друго стаје. Дан када страсти узавру. Дан који сањам. Дан за који се живи. Дан „Д“.
Питали, својевремено, познатог политичара, Титовог најближег сарадника: „Друже, хоћемо ли на дерби, играју Партизан и Црвена звезда?“ Тек ће ти друг, очито наклоњенији петогодишњем плану у привреди и у смокингу првом реду у позоришту: „А то сам већ гледао прошле године.“
Сваки дерби је прича за себе.
Време је за 152. представу!
