Pročitaj mi članak
(Александар Апостоловски)
Дуле, направио си ми дипломатски инцидент – узвикнуо је Ивица Дачић легендарном центарфору Звезде Душану – Дулету Савићу, док су грицкали бадеме и лешнике. Потом је шеф српске дипломатије појаснио окупљеним амбасадорима како је очекивао да ће вечити љубимац Звездиног севера остати статусно неутралан у решавању фудбалских спорова у групи „X” Светског првенства у Бразилу. Ивица је, по службеној дужности – несврстан.
Али, Дулетово срце куца за Русију. И, још нешто. Пензионисани центарфор није дипломата. Улетео је као фурија у дресу репрезентације Русије и одмах се распричао, на одличном француском језику – а с ким би другим, него са амбасадором Алжира Абделкадером Месдоуаом.
Дуле је некада играо и у Лилу, а амбасадор Алжира жали што Бензема, пореклом Алжирац, игра за Француску…
Алжирски амбасадор у тренерци и мајици које је сложио у боје националне заставе, јесте прави велепосланик. Не замера Дулету што је на дипломатско гледање фудбала дошао као навијач љутог ривала, као да се нашао усред некадашње блоковске поделе света, а сада у шутирању лопте.
Алжир и Русија су прексиноћ одлучивали ко ће ићи у осмину финала Светског првенства.
Али, руски амбасадор Александар Чепурин свестан је да руски фудбал није исто што и хокеј. Читам му текст из руских медија, где лепо пише: Ни Путин неће да укључује ТВ када играју Руси. Неће човек да се нервира. Криза у Украјини, Јужни ток… Владимиру Владимировичу само још фали да после поноћи бди и над лошом руском репрезентацијом коју предводи италијански тренер-печалбар Фабио Капело. Упропастио ономад Енглезе, па се сад преселио у Москву.
Дмитриј Медведев се, пишу Руси, ипак узда у распоред звезданог неба.
А Белгијанци, ко Белгијанци, не верују звездама. Они су се обезбедили унапред, пошто су момци из Брисела најпре у квалификацијама избацили Србију, па заједно са Хрватском, отишли у Бразил.
Оставили су нас саме и изоловане, са Толетом Караџићем.
То је логично. Како фудбалски, тако и политички. И у Бразилу бришу све редом. Зато је амбасадор Белгије Лео Дас стигао на Дедиње потпуно растерећен. Одело свечано, кравата навијачка, дизајнирана као застава! И качкет јаркоцрвен, стадионски.
Скроман и дискретан, екселенција Јужне Кореје Кванг-Кеун Ким, као да није очекивао ништа од утакмице са Белгијом, па је корачао источњачки тихо, готово нечујно.
Премијер Александар Вучић је, можда и несвесно, објашњавајући зашто је Ивици Дачићу понудио место броја два у влади, одмах до себе – понудивши му најпре шифровану функцију ППВ-а, па уз то и спољње послове – поменуо ту магичну реч из које потиче сва моћ. Вучић је, наиме, рекао да Ивица очарава странце.
Ивица заиста уме са акредитованим изасланицима. Одмах је организовао мини фудбалско-дипломатске самите у Клубу посланика на Дедињу. Прочуло се то гледање фудбала и ван политичких и спољнополитичких кругова. Правило је следеће: ППВ и министар спољњих послова Србије позове амбасадоре земаља које се такмиче у групи, да сви заједно гледају утакмице на два велика ел-це-де телевизора. Телевизори поређани један до другог, па може човек да „озрикави”, кад се угасе светла.
Послужење није баш као када рођендан слави бивши министар Мрка, Ивичин партијски друг, али можда би се нарушили дипломатски кулинарски протоколи, ако би се уместо пистаћа, на менију послуживала прасетина.
Дачић се сместио у фотељу, тачно у средину. Са десне стране, до њега, амбасадор Јужне Кореје, па Белгије. Са леве стране, Алжирац и Александар Чепурин. А до Чепурина, сео Дуле Савић. Као навијач и консултант. Ја иза њих двојице.
Иза Дачића, седи преводилац.
Наиме, Дачић говори енглески као и ја. Или, као Пироћанац који одлази у Чикаго, да чува унука преко лета.
Међутим, Ивица нема комплексе због тога. Ваљда зато што форсира култ преводилаштва.
– Александре, ако победите Алжир, играте са Немачком у осмини финала, а Белгија онда игра са Америком, је л’ да – пита Ивица амбасадора Чепурина, шалећи се на рачун могућих фудбалско-геополитичких комбинаторика. Да је Русија заиста прексиноћ добила Алжир, у стадионској ложи би за који дан седели Меркелова и Путин. На некој другој страни Бразила, сукобили би се, у 90 минута, плус евентуални продужеци, Брисел и Вашингтон!
Прагматични шеф српске дипломатије предлаже следећи мировни план:
– Ионако ме оговарају да сам руски човек. Да средим онда код Сепа Блатера (председник ФИФА) да играју Русија и САД у осмини финала – консултује Ивица белгијског амбасадора.
– Немојте, министре, они се ионако играју сваки дан! – смеје се белгијски амбасадор. Смеје се и Чепурин. Смеје се и Алжирац.
– Него, амбасадоре, како је са изборима у Белгији? Је л’ сте формирали владу – пита нехајно Ивица, знајући за бриселске маратонске политичке консултације које трају „летњи дан до подне…”.
– Наравно да нисмо. И тако ће бити бар наредних годину дана – шали се Белгијанац.
Може му се. Немају владу, али играју добар фудбал.
– У прошлој влади био сам 40 пута у Бриселу. Морам да скокнем још једном, да се поздравим са Кетрин – наставља шеф дипломатије на фудбалском брифингу за стране амбасадоре, алудирајући на своје односе које је градио са баронесом Ештон, током преговора између Београда и Приштине.
– Урааа – виче Чепурин, али не устаје из фотеље.
Један нула је за Русе.
Почиње друго полувреме. Белгијанци су супериорни против Јужне Кореје, Алжирци навалили на руску одбрану. Тренер Алжираца је легенда Вележа Вахид Халилхоџић. Играо је у пару шпицева са Дулетом Савићем, за некадашњу СФРЈ. Дуле није југоносталгичар, али признаје – била је то „земља и по”.
– Јес, јес, јес – устаје из фотеље алжирски амбасадор, славећи гол. Алжирци изједначили. Довољно за осмину финала.
Руси су се касно сетили да крену у офанзиву. Време тече, неумитно.
Крај. И на једном и на другом телевизору. Амбасадор Алжира скаче и трчи од среће. Срдачно га поздрављају Ивица и Чепурин. Рус је џентлмен. Написаће следећу депешу у Москву:
– Предлог из Београда је да отерамо Капела и поставимо младог руског тренера!
Ивица примећује да за Алжир игра неки Ђилас.
– Зар је прешао сада код вас – пита Ивица амбасадора Алжира, а потом примећује да може и да поентира вербалним волејем:
– Ђилас је за све крив!
Белгијски амбасадор плеше и весели се.
Срећна је земља, та Белгија. Немају владу, а имају добар фудбал.
(Политика)
