Pročitaj mi članak

NBA: Kako je Srbin Bobi Marjanović postao bolji od Majkla Džordana

0

Srpski reprenzetativac prvi je na listi najboljih NBA košarkaša svih vremena, ako se u statistici gleda učinak po minutima u igri.

О Његовом летећем височанству постоје бројне легенде, с тим што су оне – за разлику од осталих бајки и митова – заправо истините.

На пример, чувена „грип утакмица“ (The flue game).

Те 1997. године, у финалу НБА лиге играли су Чикаго Булси и Јута Џез.

Дан пред пету утакмицу, која би могла да буде кључна, Џордан се толико разболео да није могао да устане из кревета.

У том мечу Џордан је на паркету провео 44 минута и постигао 38 поена – након чега се срушио – а Булси су победили 90:88.

Ту је и прича са Олимпијских игара у Барселони 1992. када је данима терао саиграче из репрезентације да целу ноћ играју покер.

Зашто? Јер није побеђивао, а он једноставно мора да победи. Увек.

Све то, и још много тога, довело је до једне од ретких ствари у којој је готово читав свет сагласан – уз љубав према чоколади – Џордан је најбољи кошаркаш икада.

Е, од њега је бољи српски репрензетативац Бобан Марјановић.

У сениорској конкуренцији Марјановић са репрезентацијом Србије има медаљу са Европског првенства 2017. године.

Статистика од недавно каже да је Бобан Марјановић најбољи НБА кошаркаш у историји, ако се гледа учинак по одиграним минутима.

Марјановић има најбољи ПЕР (Player Efficiency Rating), рачунајући играче који су одиграли најмање 1.000 минута у НБА лиги.

Реч је о систему који од збира позитивних достигнућа – као што су поени, блокаде или асистенције – одузме негативна, попут изгубљених лопти или промашаја.

Марјановић је ту бољи и од читавог низа НБА легенди попут Леброна Џејмса, Шакила О’Нила, Дејвида „Адмирала“ Робинсона и Вилта Чемберлејна.

Како? Тако што Марјановић у Клиперсима не игра много, али готово увек искористи сваки секунд на паркету.

Боби ове сезоне у просеку игра 11 минута и за то време забележи 7,7 поена, уз 4,7 скокова, 0,7 блокада, 0,6 асистенција и 0,3 украдених лопти.

Џордан је, на пример, у просеку имао тек 30,1 поен за 38,3 минута по мечу.

Ко зна да игра с њим – лако је

Српски репрензетативац Васа Мицић за ББЦ каже је невероватан податак да је Марјановић у нечему испред Џордана.

Како каже, Боби за кратак период може да направи добру статистику.

„Једноставно, огроман је и после сваког промашаја – ето скока. У НБА је још продуктивнији јер стварно доста погађа и има висок проценат шута“, наводи Мицић.

Њих двојица су заједно играли у Меги, а плејмејкер Анадолу Ефеса – и најбољи играч МВП Евролиге у новембру – истиче да му је то много значило.

„Сваки лаган пас на Бобија је асистенција, а једини који у Клиперсима зна са њим да игра – наравно, поред Теа – јесте Лу Вилијамс.

„Он уме да користи његову висину, зна да игра пик’ен’рол и има добар шут. Дакле, када је Боби на паркету, Вилијамс увек може да има асистенцију или шут.

„Мени је то много значило, верујем да и њима много значи“.

„Ипак, има он и других карактеристика – невероватан осећај за шут са четири-пет метара, што је врло ретко за тако високе играче и доста је разноврстан у нападу.

Ко је Бобан Марјановић

Рођен је 15. августа 1988.
Каријеру је почео у КК Ртањ из Бољевца код Зајечера, након чега је са 14 година – тада већ 2,09 висок – прешао у Хемофарм
Висок је 2,21
Током лета 2010. прешао је у ЦСКА, док је тренер Московљана био Душко Вујошевић, а касније је позајмљен Жалгирису
Играо је и у Нижњем Новгороду, Радничком из Крагујевца и Мега Визури
Његов успон почиње преласком у Црвену звезду са којом је био шампион АБА лиге и Суперлиге, уз одличне наступе у Евролиги
У НБА прелази 2015. године и то у Сан Антонио, где се није наиграо, као ни у Детроит Пистонсима
За Лос Анђелес Клиперсе игра од ове године, а саиграч му је капитен репрезентације Србије Милош Теодосић

Марјановић је веома популаран на друштвеним мрежама, нарочито снимци зезања њега и саиграча Тобајаса Хериса – под називом Боби&Тоби.

У сезони 2014/2015 Марјановић је био у идеалном тиму Евролиге

Марјановић је до сада у НБА углавном прилику добијао на кашичицу.

Стога треба имати у виду и да је Боби велики део статистике направио у нечему што зову Гарбаге тиме – периоду на крају утакмице када је исход победника решен.

Новинар Спортклуба Саша Озмо за ББЦ на српском каже да то не умањује Бобијев учинак.

„Када се у било ком контексту нађеш у друштву са Џорданом, Леброном, Шеком и Робинсоном, то је стварно за сваку похвалу“, истиче Озмо.

„То само потврђује оно што ја пишем и причам већ дуже време, да би Боби, упркос недостацима у одбрани, требало да више игра.

„Можда не много, али би требало да на свакој утакмици има гарантоване минуте, па кад му добро иде у нападу нек одигра и 25-30 минута, зашто да не.

„Марјановић је мотор који повремено уђе и позитивно утиче на тим, а уз то је забављач и људи га заиста воле“.

Како наводи, Марјановићу су за напредак потребне две ствари – редовна прилика, али и више простора за грешку.

„Често се деси да га тренер Док Риверс избаци чим направи један или два лоша потеза и кад би имао само мало веће поверење у њега, то би била идеално.

„Мада Марјановић и овако има добру ситуацију – има добар уговор, људи га воле, пробио се у ротацију и изборио се за то да га не гледају само као шоумена, уз коментаре ‘види га овај високи’, него као заиста врхунског кошаркаша, што Боби и јесте“.

Зашто онда Боби не игра?

Једно од честих питања љубитеља кошарке у Србији јесте зашто Марјановић не добија више прилика.

На пример, недавно је против Мемфиса играо нешто више и имао одличну партију – за 13 минута постигао је 19 поена, уз осам скокова и асистенцију.

На друштвеним мрежама је убрзо настао хештег #ФрееБобан – интернет апел тренеру Клиперса да Марјановић има запаженију улогу.

„Мислим да је највећи разлог страх како ће играти у одбрани“, наводи Васа Мицић, истичући да Марјановић и поред свега заслужује више минута.

„То је до његове покретљивости – доста су сви бржи и скочнији од њега.

„Тамо се игра толико брзо и толико је шут за три поена постао учестао, да он не може то да испрати, као ни да излази високо да преузима играча“.

Проблем су и пик’ен’рол акције.

„У Европи је то могао да прикрива, јер дозвољено да центар буде у рекету колико год хоће, па играч мора да буде способан да шутира преко њега, што никако није лако“, каже Мицић.

Озмо је сагласан да су одбрана, покретљивост и пик проблем, али истиче и да је Марјановић доста напредовао на том пољу.

„Прво, није он једини у лиги који слабо брани пик, само се око њега створила та фама, па кад испадне онда се о томе више прича, а то се дешава и другим центрима“.

„Највећи проблем му је кад игра против центра који се извлачи и шутира тројке, али он то и те како враћа на другој страни“.

Ипак, Озмо истиче да му Док Риверс даје много више минута него што је планирао на почетку сезоне.

„Неколико пута је ушао и окренуо ток меча у корист Клиперса.

„Ојачао је, стабилнији је, боље подноси контакт и у 80 одсто случајева кад добије шансу, он је максимално искористи.

„Многи тако играчки стагнирају, кад у НБА добијају шансу на кашичицу, али он не – доста је напредовао и то са 30 година“.