„Можете да убијете нас Србе, али не и нашу душу“: Новак у Аустралији одржао говор

11:10 29.01.2024.

Новак Ђоковић је одавно превазишао важност једног тенисера и отишао корак даље, отуда и не чуди што често потпуно искрено одговара и на неугодна питања.

Ђоковић је такмичење на Аустралијан опену завршио у полуфиналу пораз од Јаника Синера, а говорио је током боравка у Мелбурну за „Канал 9“ када се и разнежио причајући о деци.

„Син Стефан има девет, а ћерка Тара шест година, сваког дана, недеље, много тога се дешава. Њој је испао први зуб и ја нисам био ту за то. Истовремено, најважније је све балансирати“, рекао је Ђоковић.

Појаснио је одакле му таква ментална снага и истакао да све потиче из тешког детињства у отаџбини.

„Прошли смо кроз два рата, ембарго од 1992. до 1996. године када нико од српских спортиста није могао да учествује на спортским такмичењима и то те очврсне, а могло је да оде на другу страну. Мислим да је моја судбина била да играм тенис“, рекао је Ђоковић.

Затим је истакао да и даље повремено мисли о томе.

„Да ли је то и даље са мном? Могуће, не знам колико, али сигурно има неке везе са мојим одрастањем. Са 12 година било је бомбардовање током два и по сата. Да ли и даље мислим о томе? Понекад, појави се, посебно када чујем ватромет јер ме то подсети на бомбе које су експлодирале. Није нарочито пријатно, то је вероватно траума, али да се вратим на питање – мислим да је повезано са тим што никада не одустајем и то се појави у тренуцима када се ломи меч“, објаснио је Ђоковић.

Новинар Карл Стефановић рекао је Новаку да га је „тешко убити“. Истакао је да је био тежак залогај за Роџера Федерера и Рафеала Надала, али и да сада не успевају да га сломе чак и играчи који би практично могли да му буду деца.

„Има једна изрека код нас у Србији: Можете да нас убијете, али не можете наш дух, нашу душу. Ја верујем у то. Погледајте колико је тенисера у историји успело шта сам ја? Не кажем то да се хвалим, него да се подсетим, да се уштинем, да погледам шта сам урадио?“, поручио је српски ас.

Ипак, он не гледа само и искључиво на то.

„Али, то је само једно поглавље мог живота, биће их још много. Очеви треба да се играју са својом децом, то ми је омиљени део дана, када имају моју пажњу, измишљамо ствари и то је стварно најлепше. Недостају ми, разнежио сам се“, поручио је српски ас.