Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Од случајних репрезентативаца до највеће претње фаворитима Евробаскета у Словенији. Ивковићев коктел ината, мотивације, младалачке дрскости и растерећености.
Када су се 8. јула окупили на почетку припрема за Европско првенство у Словенији (4-22. септембар), многе од њих људи не би препознали на улици.
Упућенији део кошаркашке јавности с примесом очајања коментарисао је перспективу једва скрпљеног тима, у којем се осам дебитаната штипало за образ да би се уверили да нису сањали позив селектора Душана Ивковића.
После турнира у Цариграду, селектор Душан Ивковић саопштио је да припреме неће наставити Немања Дангубић и Лука Митровић, који нису били у саставу за утакмицу са Турском.
Лако би могло да се догоди да нас дванаесторица из тог меча представљају и на ЕП у Словенији, што зависи од опоравка Милоша Теодосића и Владимира Лучића, који су из Београда пратили другове на Босфору.
Победу у последњој званичној припремној утакмици остварили су: Немања Крстић, Богдан Богдановић, Немања Бјелица, Стефан Марковић, Ненад Крстић, Данило Анђушић, Рашко Катић, Владимир Штимац, Василије Мицић, Немања Недовић, Ђорђе Гагић и Никола Калинић.
Осам дана пре почетка континенталног шампионата, о случајним српским репрезентативцима прича се у контексту ведре будућности и највеће претње за фаворите Евробаскета.
Тријумф над Турском у последњој званичној припремној утакмици, остварен у условима блиским предстојећим искушењима у Словенији, пробудио је дубоко уснуле навијачке апетите.
– Да ли смо стварно неталентовани – поставио је саркастично питање на свом „твитер“ профилу Немања Недовић, момак који је прошле године доживео прво сениорско репрезентативно искуство, а сада је један од стубова носача националног тима.
Питање нашег јединог НБА репрезентативца садржи добро камуфлирано разочарање због неповерења у могућности подмлађене екипе, али и састојке од којих је искусни Ивковић на брзину смућкао експлозивни коктел. Мешавином ината, мотивације, младалачке дрскости, неспорног талента и необавезујућег такмичарског домета, направљен је тим којег би и најбоље европске репрезентације заобишле у широком луку.
Његова Ахилова пета је непредвидивост, криптонит који би могао да одузме моћи стечене током два месеца дружења и напорног тренинга. Пример је турнир у Француској, на којем су само несмотреношћу поклонили победу домаћину и једном од највећих фаворита Евробаскета, а већ следећег дана у мечу са Грузијом изгледали као они несигурни момци са почетка припрема, који се питају да ли је позив у национални тим нечија неслана шала.
Ако не помисле да су преко ноћи постали легитимни наследници златних генерација и прихвате да нема ривала које ће победити сувих дресова, септембарске вести из Словеније могле би да врате кошарку на спортски пиједестал српске јавности. Да змаја не би однеле јаке ваздушне струје, потребно је да неко чврсто држи канап. Треба рачунати на стисак Дуде Ивковића, али и капитена Ненада Крстића, који је у припремним утакмицама непогрешиво показивао млађим саиграчима из ког правца ветар дува.
На крају, импресивну еволуцију тима не би смела да прати еволуција навијачких очекивања на Евробаскету у Словенији. Ако милиони помоћних кувара у Дудину смесу додају мегаломанске зачине, дејство чаробног напитка могло би да нестане…
СРБИЈА – ТУРСКА 78:63
СРБИЈА – СЛОВЕНИЈА 52:67
СРБИЈА – ЛЕТОНИЈА 67:54
СРБИЈА – УКРАЈИНА 96:68
СРБИЈА – СЛОВЕНИЈА 91:66
СРБИЈА – РУСИЈА 84:79
СРБИЈА – ФРАНЦУСКА 74:78
СРБИЈА – ГРУЗИЈА 71:75
СРБИЈА – ХРВАТСКА 88:71
СРБИЈА – БЕЛГИЈА 79:52
СРБИЈА – ТУРСКА 78:72
