Прочитај ми чланак
– Постоји доста гласина зашто сам отишао из Крагујевца, па бих овом приликом хтео да ставим тачку на таква нагађања – написао је у отвореном писму српски пливач.
Један од најбољих српских пливача Милорад Чавић пре неколико дана је затворио пливачку академију у Крагујевцу, а разлоге због којих се одлучио на овакав потезе навео је у отвореном писму, које преносимо у целости.
Отворено писмо свакоме кога се ово тиче:
„Постоји доста гласина зашто сам отишао из Крагујевца, па бих овом приликом хтео да ставим тачку на таква нагађања.
За почетак, желим да нагласим да сам се надао да разлоге свог одласка нећу морати да износим у јавност. Сматрам да наша земља има много већих проблема на које се треба фокусирати, и да спорт у овом тренутку не може да буде приоритет. Упркос свему томе, спреман сам да откријем чињенице, од којих сте неке могли да претпоставите, али и неке које не желите да чујете. Избор је на Вама да ли ћете веровати у оно што ја кажем или у оно у шта сами желите. Јасно ми је да неки људи затварају очи пред истином.
Иако сам у Србији, нажалост, имао прилике да доживим бројне непријатности, од неправедног правног система до уништавања моје приватне својине, то није разлог мог одласка. Истина је да одлазим из приватних, али и из финансијских разлога, као што сте могли и да очекујете.
Академија је била у озбиљним дуговима и без икаквих шанси да опстане у даљем пословању. Почетна замисао је била да нам град помаже финансијски док не станемо на своје ноге; а тада би се тај износ и смањио. Ми никада нисмо ни били ни на позитивној нули. За то не можемо да кривимо град, већ недостатак слободног простора у базену и време које је било неопходно да се Академија прошири.
Ми десет месеци нисмо примили никакву новчану помоћ због буџетског дефицита у Крагујевцу. Једини разлог што је моја академија потрајала оволико јесте тај што сам средства издвајао из свог сопственог џепа. Обећао сам да ћу пливање у Крагујевцу учинити врхунским, и успео сам да покренем револуцију, али, нажалост, немам средстава да је и успешно завршим. Овај пораз се није одразио само на моје финансијско, већ и на здравствено стање.
Истина је да сам у свој пројекат у Крагујевцу уложио и велики део средстава од освајања сребрне медаље у Пекингу, као и од златне медаље на Светском првенству, како би мој сан могао да буде испуњен у овој мери. Ја лично нисам остварио никакву материјалну добит у последњих петнаест месеци. Нормално је да се надам да ћу једног дана повратити износ који сам до сада изгубио, и да ћу добити надокнаду од града за свој допринос, а ако не, то је ипак само новац. Зарадићу тај износ у Америци ако све остало пропадне.
За мене је, сада, једна ствар битнија од новца, а то је породица. Знам да је она светиња која увек треба да буде на првом месту, али они који су упознати са мојим животним путем ће разумети зашто је ово нешто што морам да урадим.”
(Телеграф.рс)
