Siniša Mihajlović je imao težak životni put u kojem je prebrodio mnoge teške situacije. Poslednja od njih bila je i najteža, kada se borio protiv leukemije, protiv koje se hrabro uhvatio u koštac i pobedio!

Пре тога је Синиша преживео тешку ситуацију у младости, када је због рата у Хрватској остао без родне куће, коју му је после Олује спалио најбољи други из детињства, Стипе.

Foto: Tanjug/Ap

Пет година касније, Синиша се нашао очи у очи са човеком који му је спалио породични дом и пуцао у његову слику на зиду.

Михајловић је у својој аутобиографији описао како је изгледао сусрет са Стипеом 5 година касније у Загребу, када је репрезентација Југославије играла против Хрватске.

Синишин некадашњи пријатељ, кога је сматрао братом, молио је за опроштај. И добио га је, јер је Миха показао и тада каква је људска громада, спремна да опрости и најтеже злочине.

– Под мојим притиском, родитељи су спаковали најнужније ствари и доселили се у Београд. Прикључио нам се и брат Дражен. После је до нас стигла вест да је наша кућа у Борову минирана и да је неко испалио метак у моју слику на зиду. У том грозном чину било је одређене симболике, порука је била више него јасна. Ко је могао да баци бомбу на нашу кућу? Ко је и зашто пуцао у моју и Драженову слику?

– Та питања су ме прогањала док напокон нисам сазнао истину. То је учинио Стипе, један од мојих најбољих другова из детињства, којег сам доживљавао као брата. Видели смо се 2000. године у Загребу. Дошао је у хотел и питао ме да ли све знам. Признао ми је да је запалио кућу, али и спасао моје родитеље. Опростио сам му – пише у књизи „Божија левица“ коју је 2012. написао Мирослав Гавриловић.

Izvor: telegraf.rs

Oznake: akcija "Oluja", proslavljeni fudbaler, Siniša Mihajlović, spaljena kuća