Pročitaj mi članakMuslin je ozbiljno ime ali će se susretati sa nagomilanim problemima. Posao selektora je mnogo drugačiji od svega što je do sada radio, bez obzira na njegovo veliko iskustvo. Mnogo smo tumbali prethodnih godina, promenili mnogo selektora i igrača i nije sada lako sve to spojiti i prespojiti.
Матеја Кежман је одавно копачке и штуцне заменио даљинским управљачем. Некадашњи нападач Партизана, репрезентације, као и бројних великих европских клубова, ових дана гледа преносе утакмица са ЕП у Француској и са сетом се присећа старих дана када је био учесник тог такмичења.
Кежман је у Белгији и Холандији 2000. године играо за српскоцрногорску селекцију, што је уједно био и последњи наступ нашег државног тима на европским првенствима.
На актуелном такмичењу у Француској први пут у историји европског фудбала учествују 24 репрезентације, али нас ни у том проширеном издању нема. Причу са некадашњим голгетером почели смо управо око “орлова”.
Колико је опасно то што се полако навикавамо на то да нас нема на великим такмичењима?
– То је наравно крајње алармантна ситуација и никоме ко воли фудбал у овој земљи, па тако ни мени, не прија чињеница да се “Боже правде” неће свирати у Француској. Морамо добро да се замислимо и пронађемо праве закључке. Свако такмичење које пропустимо је огроман трокорак уназад и негативне последице су вишеструке. Не треба бити превише паметан да бисмо схватили колико једна земља и сам спорт профитирају од учешћа на великим турнирима. Да се вратим на ваше питање, ја се и даље не мирим с тим да нас нема и сваки пут изнова доживљавам трауму. Није пријатно када видите да су место на првенству пронашле објективно фудбалски много слабије земље од Србије.
У српској репрезентацији постоје бројне негативне ствари, међутим, један од разлога лоших резултата је чињеница да су нам већ годинама главни играчи заправо дефанзивци. Зашто је то тако?
– Тачно је да су нам најбољи играчи дефанзивци, али далеко од тога да Србија нема нападаче. Не могу да се сложим са таквим становиштем. Ево, на пример, један Александар Митровић, он је прошле године за веома озбиљан новац стигао у Енглеску. Па ево рецимо Филип Ђорђевић, један врло озбиљан нападач, ове сезоне је нешто слабије играо, али нема сумње да је реч о високој класи. Да не набрајам даље, мислим да је проблем много сложенији и да га треба тражити у самом систему. Квалитет имамо, ми смо спортска нација, па немогуће је да у свим другим спортовима бележимо више него солидне резултате, а да у фудбалу не можемо ни да се појавимо на такмичењу. То нема логике, зар не?
Говори се о томе да играчи долазе на окупљања репрезентације само како би се проводили по сплавовима и виђали са родбином. Како вама то звучи? Можете ли повући паралелу с временом када сте ви играли у А тиму…
– Ма то су глупости, какви сплавови, какви бакрачи. Све су то озбиљни професионалци. И просто ми је невероватно да се ствара тако лоша слика. Имао сам прилику да играм у веома јакој репрезентацији, када је наш тим био пун топ играча и тада је било оних који су волели да играју карте, оних који су слободно време користили како би шмугнули до града, као и оних који су знали да попију неколико пива. Све то није утицало на атмосферу, игру или тренинге. Мислим да прича око недисциплине долази из кухиње оних који би да сакрију сопствене неуспехе и лош рад.
На кога конкретно мислите?
– На све људе који су водили наш фудбал претходних година. Не бих да звучим као да нападам некога, али одговорност мора да постоји.
У чему је онда проблем, зашто наши фудбалери изгледају као да су заборавили да играју фудбал чим обуку дрес с државним грбом?
– Као што рекох, нешто системски не ваља. Атмосфера је лоша у читавом фудбалу, остали смо без енергије, елана и чак бих рекао и патриотског набоја, који мора да постоји. Играње у репрезентацији је на добровољној бази, ту једноставно не сме да фали мотив. Онај ко не задрхти или се не најежи док свира химна пред меч, једноставно није прави спортиста. Ја се и сада најежим кад се сетим неких мечева у репрезентацији.
Србија је добила новог селектора, Славољуб Муслин је на прва три меча забележио две победе и реми, наравно, све у пријатељским мечевима. Може ли се говорити о неком помаку?
– Рано је за било какву анализу. Муслин је озбиљно име, али ће се сусретати са нагомиланим проблемима. Посао селектора је много другачији од свега што је до сада радио, без обзира на његово велико искуство. Резултати на тим мечевима су крајње релативни јер су то пријатељске утакмице. Много смо тумбали претходних година, променили много селектора и играча и није сада лако све то спојити и преспојити.
Муслин форсира нови систем, како вам се тај детаљ чини?
– Не бих се бавио техничким стварима, селектор мора да пронађе оптимално решење и да искористи све ресурсе које има. Не бих да се разбацујем фразама, али у А тиму морају да играју најбољи и најспремнији, врло је опасно правити поделе на старије и млађе, на Звездине и Партизанове, на домаће и стране. Време ће показати колико је Муслин добро радио, ја му желим сву срећу јер уколико се не пласирамо на Светско првенство у Русији, плашим се да нашем фудбалу нема спаса. Имамо групу коју можемо да прођемо, али само уз максималну озбиљност, велики опрез и много рада на свим нивоима.
Вратимо се дешавањима на Европском првенству, највеће шансе за освајање дају се Немцима и домаћину Француској?
– Немци имају супериоран систем и увек су фаворит. Далеко су од форме са Светског првенства у Бразилу, али како такмичење буде одмицало тако ће играти све боље. Француска игра пред својом публиком и велико је питање како ће тај притисак утицати на играче. Квалитет није споран, играчки гледано, свакако да имају екипу за трофеј.
Браниоца трофеја Шпанију су некако сви већ отписали, док се као нека врста фаворита из сенке, као и увек, помиње Енглеска.
– Свако ко потцени Шпанију неће се добро провести. Мислим да је “фурија” одмах ту негде иза ове две екипе, без обзира на то што нису блистали у припремном периоду. О Енглезима немам неко превисоко мишљење, мада су стигли са неколико врло занимљивих и расположених нападача. Њима главну реч у домаћим клубовима већ деценијама воде страни играчи и тренери и то, хтели они да признају или не, оставља последице. Немају менталитет победничке репрезентације, мада се то може променити, можда већ на овом турниру.
На кога треба можда посебно обратити пажњу од осталих селекција?
– Па мислим пре свега на Хрвате. У питању је веома озбиљан тим, добро попуњен на свим позицијама, имају и искуства и младости и шампионе у својим редовима, што је веома важно. Подсетићу вас да је Модрић у последње три године два пута био првак Европе, а највреднији трофеј дизали су и Ракитић и Манџукић. Наравно, ту су и Белгијанци, напад Азар – Де Брујн – Лукаку нема нико и они би могли да играју веома значајну улогу.
За кога ћеш ти да навијаш?
– Па немам неког посебног фаворита, али рецимо да ми је веома занимљива селекција Исланда, и уопште начин на који су стигли до Француске.
Чиме се тренутно бавиш, слабо те има у јавности?
– Тренутно сам преокупиран вођењем агенције која се бави заступањем играча и, без лажне скромности, могу да кажем да се одлично сналазим. Водим рачуна о каријерама многобројних играча, што из Србије, што из иностранства.
Када можемо очекивати Матеју Кежмана на некој важнијој функцији у српском фудбалу?
– С обзиром на веома лошу атмосферу, мислим да нема ту места за мене. Ја свакако у перспективи имам амбицију да будем на челу неког клуба, али ту пре свега мислим на иностранство. Имао сам ове године неколико понуда, пре свега мислим на Белгију и Холандију, нуђене су ми позиције спортског директора, али сам све то одложио. Тренутно гледам да што више времена проведем на мору, пуним се позитивном енергијом, дружим се са обичним људима и то ми и те како прија.
Да ли пратите дешавања у Партизану? Протеклих неколико месеци у овом клубу виђене су невероватне сцене, па и физичко насиље.
– Партизан је био и остао мој клуб, место на коме сам фудбалски проходао и наравно да пратим све што се дешава. Нанета је велика срамота клубу, углед грађен деценијама је пољуљан и време је да се све снаге саберу у циљу даљег функционисања клуба. Црвена звезда максимално користи новонасталу ситуацију у Хумској и плашим се да се улоге мењају.
Како је могуће да некада два најближа сарадника, Зечевић и Бјековић, сада буду на супротним странама и да немају начина да смире страсти и дешавања врате у нормалне оквире?
– Знате шта, то су толико два јака имена да ја немам права да им било шта спочитавам. Надам се да ће искористити сво своје знање, искуство и ауторитет и да ће Партизан поново бити снажан. Дубоко верујем да Бјековић и Зечевић нису проблем и камен спотицања.
Видите ли себе у клубу у било каквом ангажману?
– У овом тренутку сам много далеко од српског фудбала, и физички и суштински. Тешко ми је да размишљам на ту тему, ја бих свакако у будућности волео да помогнем, уколико неко процени да могу, али тренутно су ми планови потпуно другачији.
