Pročitaj mi članakFudbaleri Crvene zvezde ostvarili su podvig u Nemačkoj, savladavši Keln sa 0:1 (0:1) u 2. kolu Lige Evrope zahvaljujući sjajnom pogotku Ričmonda Boaćija, koji je zbog povrede morao ranije da napusti igru.
После доминантног првог полувремена, гости су били у подређеном положају у другом, Келн је тада трипут погодио стативу, али је храбар наступ ипак уродио плодом и цео плен однела је екипа из Србије.
Да бисте савладали Немце у овом спорту, треба најпре да схватите да реченица Гарија Линекера „Фудбал је игра у којој 22 особа јури за лоптом, а на крају победе Немци“ и није баш најтачнија.
Да јесте, стално би „панцери“ владали фудбалском планетом, њихови клубови подизали пехаре у међународним такмичењима, а ривали се склањали са терена пре него што меч почне. Истина, тамошњи фудбал је далеко изнад нашег, по организацији, новцу, квалитету, понашању, али… Подвизи су могући. И, рецепт је, заправо, једноставан: бити храбар, а имати све време на уму обавезе и веру у чудо.
Управо тога се држала Звезда у Келну, где ју је бодрило више од хиљаду њених навијача, бучних, расположених, а на моменат и инцидентних, услед чега је дошло до хапшења пре него што се стигло на стадион. Екипа тренера Владана Милојевића се испрсила пред фаворитом, жељна и доказивања и освете за оно што се десило њеним идолима, генерацији која је 1989. кренула да покорава Европу, али после 2:0 у Београду испала због пораза од 3:0 у Немачкој.
Лига Европе, 2. коло
Келн – Црвена звезда 0:1 (0:1)
Стрелац: Боаћи у 30. минуту.
Стадион: Рајненерги. Гледалаца: 45.300 Судија: Бас Нијхус (Холандија).
Келн: Хорн – Хајнц, Соренсен, Мере (од 46. Битенкур) – Рауш, Олковски (од 76. Клеменс), Озкан, Леман, Јојић – Жираси (од 46. Осако), Кордоба.
Црвена звезда: Борјан – Стојковић, Ле Талек, Бабић, Гобељић – Доналд, Крстичић (од 78. Рачић) – Срнић, Канга, Радоњић (од 73. Милић) – Боаћи (од 63. Пешић).
Но, није довољна само жеља и храброст, потребно је спроводити обавезе у дело. Милојевићев план је био савршен – спречити брз проток лопте ривала, а једноставним акцијама освајати терен и користити своје највеће оружје, брзину. То је и условило да Келн нема ниједну једину озбиљну шансу у првом полувремену, а да Звезда константно прети. Већ у шестом минуту Канга је могао да се прослави, али је, предриблавши голмана, отишао исувише у страну, потом очајно шутирао.
И, након што су ривала надигравали и Срнић десно, и Радоњић лево, а одбрана зауставила сваки његов покушај, заблистао је Боаћи.
Играо се 30. минут када је шпиц из Гане примио лопту на левој страни напада, ослободио се чувара, а онда спектакуларним ударцем донео предност гостима.
Колико је Келн био у подређеној улози, говори и податак да је тек у 43. минуту имао шансу, када је Јојић шутирао са дистанце, не баш прецизно, но… Све је почело да се мења после предаха, током ког је Петер Штегер са колегама из стручног штаба тражио начин да надмудри Милојевића.
И, одлучио се најпре за улазак Битенкура, који је по левој страни, али и кроз средину, почео да прави велике проблеме црвено-белима, да би потом команду палицу преузео Милош Јојић. Момак који је и те како знао да намучи Звезду док је играо за Партизан, почео је да доминира тереном, погодивши двапут стативу – најпре у 58. минуту, искоса с десне стране, после додавања Кордове, а онда и осам минута касније, ударцем са више од 20 метара. Но, у међувремену се десило још нешто што је направило проблем гостима – повредио се Боаћи, који је одмах затражио измену, па га је у шпицу одменио Пешић.
Звезда се повукла, што није ништа чудно када квалитетан ривал крене да кидише ка вашем голу, али је проблем представљала чињеница да њен везни трио Крстичић – Доналд – Канга није довољно добро износио лопту ка супарничкој половини, па је Келн кренуо још силовитије. Тако је и трећи пут погодио стативу, учинио је то Битенкур у 75. минуту после ниског центаршута с левог крила, па се чинило да је Милојевићева екипа попут грогираног боксера, који се држи за конопце и само што не падне.
A падали су поједини црвено-бели. И устајали. Бабићу је у једном скок-дуелу разбијена глава, али је он са чалмом која је прекирвала повређено место, наставио да се бори у шеснаестерцу. Срнића су пролазили, али је он сваки пут у новом нападу бар једном преварио чуваре, стављајући им до знања да овој екипи не пада на памет да одустане. Доналд, кога би надмудрила Јојићева дружина, умео је да се освети добрим постављањем и паметним задржавањем лопте у завршници. Дефанзивни квартер Стојковић – Ле Талек – Бабић – Гобељић се повијао пред налетима Келна, али та линија није пукла. Јер, као као у рецепту, план је био јасан, храброст је била ту, а вера у чудо није престајала. Њу је до краја имао и голман Борјан, који је у 91. минуту одбранио одличан покушај Соренсена, спречивши погодак домаћих. A четири минута касније, четири најдужа Звездина минута у овој сезони касније, почело је славље београдских црвено-белих. Заслужено. Због оне храбрости и непрестане вере у подвиг.
