Pročitaj mi članak
Српски кошаркаши донели су сребрну медаљу са светског првенства у кошарци у Шпанији, али тај успех ће врло минимално утицати на стање у нашој кошарци.
Тачније, неће утицати уопште да се тренд одласка младих српских играча у иностранство, који је актуелан последњих година, прекине.
И што је најгоре, не одлазе они са 18 и 19 година у иностранство, већ као основци са 14 или 15 година, јер мали српски клубови из којих потичу не желе да их дају великима забадава! А ни клинци више неће да греју клупу и доносе воду у Црвеној звезди и Партизану.
ИТАЛИЈАНИ И ШПАНЦИ НАЈАГИЛИНИЈИ
Зато су ту шпански и италијански клубови, који по свом старом рецепту узимају талентоване играче са наших простора и улажу у њих.
Питање дана је када ће неки Србин са 19 година да затрпа поенима вечите ривале у Евролиги играјући у дресу Реала, Барсе, Арманија и др.
Класичан пример Никола Миротић који је са 15 дошао из Подгорице у Реал Мадрид, направио каријеру и стигао до НБА. Ту су још Хрват Марио Хезоња и Црногорац Тодоровић у Барселони, али и плејада српских играча не старијих од 16 година који су по шпанским и италијанским клубовима.
– Нико нема тако талентоване играче као то су на овим просторима. Зато Шпанци и купују наше младе играче, јер они стасавају раније и од малена су научени да издрже притисак – рекао је легендарни српски тренер Божа Маљковић гостујући у емисији “У обручу” на Арени спорт.
СРПСКИ ИГРАЧУ СУ ВУКОВИ
Он је додао да су за рани развој играча “криви” однос нашег народа према спорту, а поготово родитеља.
– Још један таленат наших играча је да знају да носе одговорност и зато их траже у иностранству. Код нас кад неки дечкић од 13,14 година одигра лоше на некој чак и небитној утакмици, цела фамилија се изнервира. Отац бесан, деда неће да прича са њим и тако се они кроз године носе са тим притиском. То деца у Италији, Шпанији, Француској, немају – каже Маљковић и сликовито објашњава:
– То вам је као пас и вук. Оба су из исте расе, али је један одраста у шуми, гризе дрво, смрзава се и сналази за храну, а другом је газда све приносио. Па кад се сретну у дуелу, шта мислите ко је јачи? запитао је искусни стручњак.
ПАРТИЗАН ЈЕ ПРВИ СХВАТИО ПРОБЛЕМ
Алармантно је да ће сви српски клубови, а поготово највећи Црвена звезда и Партизан у будућности имати све мање талентовани српских играча, који ће моћи да играју за први тим, па ће бити приморани да ангажују младе странце како би стварали тимове.
Партизан је на неки начин први схватио проблем младих играча и почео пре 5 година године да доводи странце. Тада је најпре довео Јана Веселог, који је тад имао 18 година и формирао га у НБА играча, па затим Дависа Бертанса (18), Леа Вестермана (19), Жофри Ловерња (21) и Бориса Далоа (18).
Једини светли пример је Вања Маринковић који је са 17 година добио шансу да заигра за први тим, али доста захваљујући текој финансијској ситуацији у клубу.
Што се тиче Звезде, она узима све најбоље испод 18 година што у Србији има, али мали број доспе до првог тима. Пример су Марко Тејић и Никола Ребић, чланови кадетске екипе Звезде која је харала Србијом четири године без пораза, а само су њих двојица у првом тиму. Али, немају никаву минутажу, што му дође као и да нису у тиму.
Због тога је и талентовани центар Звезде Никола Ристић (212, 19) отишао у Америку на школовање и играње кошарке, јер зна да не би добио шансу у првом тиму.
НЕ ДОБИЈАЈУ ШАНСУ У ПРВОМ ТИМУ
Зато се млади играчи све више одлучују да већ са 15 година оду у Хувентуд, Реал Мадрид, Сарагосу, Барселону, Рому, Стела Азуру и остале клубове, јер могу да им пруже и играчки развој, али и финансијску стабилност.
Други разлог је што велики клубови попут Звезде и Партизана неће да плаћају велико обештећење малим клубовима за неког талентованог играча. Мали клубови улажу у таленте, а онда велики уз помоћ притиска на родитеље узму те клинце за мање од 1000 евра обештећења али зато широко нуде 50 % новца од првог уговора у иностранству који потпише, а то се ретко кад деси.
Са друге стане клубови из иностранства дају и по 15 .000 евра обештећења за талента и много мањи проценат од првог уговора, али са тим новцем мали клубови могу да опстану и пет година и да улажу у нове играче.
Па, само податак да је кадетска репрезентација Србије до 16 година у свом тиму за ЕП имала тројицу играча из иностраних клубова довољно говори куда иде наша кошарка. Двојицу из Италије и једног из Шпаније.
РЕАЛ ПАЗАРИО ТАЛЕНТОВАНОГ КРАГУЈЕВЧАНИНА
Већ сада имате више од 10 талентованих српских играча млађих од 16 година који се налазе у иностраним клубовима са потписаним вишегодишњим уговорима, а још неколико њих спрема се да крене њиховим путем.
Један од примера дечак из Београда Лазар Николић (198 цм плејмејкер) који је 1999. годиште и кадетски је репрезентативац, а већ две године живи и тренира у Италији. У италији игра и Немања Динчић (1998 г) док је у Шпанији Бојан Нешић (1999.). Од јуниора имате Стефана Пена (1997) који је у Барселони.
Ту је и Крагујевчанин Михаило Јовичић (190цм) који је летос са 15 година отишао у Реал Мадрид.
Погледајте видео о каквом се таленту ради
Пре три године Нишлија Андрија Симовић који је тада имао 16 година одбио је Звезду и Партизан и отишао у Жалгирис.
РЕШЕЊЕ СЕ НЕ НАЗИРЕ
Још један пример је клинац из Београда, чије име нећемо да помињемо, који такође већ три године одбија Звезду и Партизан и спрема се за одлазак у иностранство.
Али, шта може да ради КСС да би спречио овај одлазак играча.
Па, вероватно ништа, као и до сада, због прописа ФИБА је то сурова реалност. Једино могу да апелују на најјаче клубове да више пажње дају млађима. Шире гледано, репрезентација не трпи због овога пошто ће сви ти клинци играти за наш национални тим једног дана ако заслуже.
А клубови Црвена звезда и Партизан? Па, они би могли да више пажње обрате на мале клубове који им стварају играче и да према њима имају бољи однос. Да се помажу ти клубови финансијски и инфраструктурно, како би талентован е клинце слали њима, а не ривалима Евролиги или Еврокупу.
(Телеграф)
