Pročitaj mi članakKo bi rekao da će Los Anđeles Klipersi da dominiraju, ko bi rekao da će Sakramento da bude u konkurenciji za plej-of? Pre početka NBA lige verovatno niko, ali posle prve četvrtine sezone narativ se značajno promenio.
Сваке године у НБА видимо бројне ствари које нико није очекивао. Таква дешавања често су последица повреда, увек популарног става о томе како је све до плеј-офа небитно…
Повреде играју кључну улогу у сваком спорту, као и изненађења, што позитивна што негативна. Нико није очекивао да Далас узме титулу 2011, као ни да Кевин Дурент пређе у Вориорсе након што су га посрамили у доигравању.
Много тога неочекиваног десило се од почетка сезоне 2018/19, а неки од кључних фактора ове године били су српски кошаркаши, или барем тимови у којима они наступају.
Поред самих кошаркаша морају се истаћи и промене на тренерским позицијама, којих је пред почетак године виђен велики број. А, богами, те промене су биле више него успешне.
Лос Анђелес Клиперси су већ неко време при врху Запада. Да, они Клиперси којима многи од одласка Криса Пола препоручују „тенковање“, они Клиперси који су први звезду екипе Блејка Грифина послали у Детроит како би се отарасили његовог „безобразног“ уговора.
Ти Клиперси, за које наступају и српски кошаркаши Бобан Марјановић и Милош Теодосић, су једно од најпријатнијих изненађења сезоне, али нажалост поменути нису одговорни за тај успех.
Боби је, ипак, допринео доста више него Тео. Српски центар ове године бележи рекордних 10,8 минута по мечу за којих успе забележи 7,9 поена и 4,8 скокова по мечу, док Тео игра два минута мање у просеку, али доприноси само са 2,6 поена и две асистенције.
Несвакидашњи успех франшизе из Лос Анђелеса заслуга је „велике тројке“ – Данило Галинари, Лу Вилијамс, Тобајас Херис.
Уз дужно поштовање према осталима, који свој допринос дају можда не поентерски, али путем осталих категорија, Галинари (19,2п, 6ск), Вилијамс (17,8п) и Херис (21,6п, 8,4ск) играју изнадпросечно и носе ове Клиперсе до великих висина, тачније до врха Запада.
Одличан је и Монтрезл Херел, који се истиче по другом највећем ПЕР-у (Плаyер Еффициенцy Ратинг) у тиму, одмах иза Марјановића (25,9 наспрам 32), а ту је и увек неугодни Патрик Беверли, којег многи плејмејкери сањају данима после мечева са Клиперсима.
Ипак, гледајући на ствари из неке објективне перспективе, Клиперси нису довољно квалитетни да сезону и завршне као први тим западне конференције.
Њихов раст је, у једну руку, и плод пада неких од екипа од којих се очекивало да доминирају, као што су Рокетси и Вориорси, али и лошег почетка сезоне за тимове од којих су многи очекивали пуно, а ту спадају Јута (12-13 скор), Њу Орлеанс (13-13), Сан Антонио (11-14).
Клиперси играју атрактивну кошарку, са пуно трчања и не претерано захтевном одбраном, али је труд присутан код свих кошаркаша. Ипак, у свом том хаотичном стилу и даље нема места за Теодосића, којем је можда у најбољем интересу да се врати „кући“.
У поразу од Мемфиса Марјановић је још једанпут засијао пуним сјајем и постигао 19 поена, уз осам скокова. Одиграо је само 13 минута на том мечу, док су Херел и Гортат, који уз Србина деле минуте на центарској позицији, збирно одиграли 41 минут и постигли укупно десет поена и шест скокова.
Боби једино да крене да шутира тројке, јер Док Риверс очигледно зна нешто што остали не знају…
Денвер је, такође, у самом врху Запада, а тренутно је и преузео прву позицију, али њихов успех није толико велико изненађење, с обзиром да се напредак и очекивао за „грумење“.
Нагетсима је прошле сезоне „за длаку“ измакао плеј-оф, па су ове године били наоштрени да га се дочепају, а како се може закључити – добро им иде. Денвер је фантастично кренуо, онда мало посустао, али је успео да поврати форму са почетка.
Оно што би требало истаћи је да Денверова форма расте и пада са једним човеком, а оставићу вама да закључите ко је у питању.
Денверу и даље недостаје некадашњи плеј Бостона Ајзеа Томас, који се ускоро враћа из повреде, мада то им много не смета да играју тимску и атрактивну кошарку, ћему је Ајзеа само да додатно допринесе.
Мајк Малоун, увек критиковани тренер Денвера, успео је да офанзивно оријентисаним играчима Нагетса донесе какву-такву константност у одбрани, што је вероватно и кључ добрих игри тима из Колорада.
Нагетсе у походу на доигравање предводи српски центар Никола Јокић – и то ради са стилом.
Својим 18. трипл-даблом у каријери је срушио Торонто Репторсе, статистички тренутно најбољу екипу лиге, и показао да је само питање времена када ће овакве партије кренути да бележи чешће, када ће израсти у потпуног вођу.
Никола и даље не игра превише – на паркету проводи нешто мање од 30 минута по утакмици, а за то време успева да буде најбољи играч Денвера са 16,7 поена, 9,7 скокова и 7,5 асистенција по мечу.
Јокићева сезона била је препуна дешавања. Од бруталног старта, преко утакмица где није хтео да шутира, па све до инцидента са „но хомо“ када су га бескичмени Американци казнили због безазлене шале.
Момак из Сомбора сазрева, што играчи што људски, време је на његовој страни, а Денвер је показао да му је апсолутно посвећен. Леп је ово тимски напредак, али полако.
Ако су Клиперси екипа која игра изнад очекивања без веће помоћи српских кошаркаша у тиму, онда је по том питању Сакраменто супротност.
Кингсе су многи критиковали када је легендани Владе Дивац дошао на место генералног менаџера, неки трејдови стварно јесу били критични, али изгледа да некада веома успешна франшиза види боље дане раније него што су то очекивали.
Богдан Богдановић и Немања Бјелица једни су од кључних играча за успех Кингса, који после 23 одиграна меча имају позитиван скор и надомак су доигравања, а то је мало ко, ако ико, очекивао.
Бјелица је био незаустављив почетком сезоне јер је тренер Дејв Јејгер коначно некада најбољег играча Европе упослио на најбољи могући начин – са више лопте у рукама, без бесконачно дугог „ћошкарења“ и испаљивања тројке за тројком.
Бели у Кингсима има 24 минута по мечу, више него што је икада имао у Минесоти, а за то време Дивцу и Јејгеру се одужи са 10,9 поена, 5,7 скокова и две асистенције. Бјелици игра без одбране и са доста поседа одговара, али некадашни плејмејкер Црвене звезде понајвише ужива у новој улози, какву до сада није имао у НБА лиги.
Његов репрезентативни колега Богдан Богдановић у својој другој сезони игра још боље него у првој – 15,4 поена и 3,3 асистенције по мечу, све то са клупе.
Богдан је први део сезоне пропустио и одиграо тек 12 мечева до сада, али је у сваком показао помак и напредак, те недавно одиграо једну од најбољих партија у младој НБА каријери, уписавши 26 поена.
Кингси играју атрактивно, популарни „рун анд гун“, и том су и више него доследни. Одбрана не постоји, поготово не за играче попут Бадија Хилда, Диерона Фокса…
Богдан, који је у Европи био познат по својој разноврсности у нападу, као и одличној одбрани и чувању противничких најбољих бекова, се у свом овом „хаосу“ одлично снашао. Адаптирао се лиги, прилагодио систему, и њему најбоље тек предстоји, а то показује и његова форма, као и успех целе екипе.
ОСЛОБОДИТЕ БОБАНА – рекорд сезоне Марјановића у поразу Клиперса (ВИДЕО) https://t.co/H4pn1jwNGd
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 6, 2018
Сакраменто има добру потпору за будућност. Фокс у другој сезони већ израста у одличног играча (17,3п, 7,5ас), Бегли полако хвата ритам у руки сезони (13п, 6,8ск), док Хилд такође показује да Казинс није отишао буквално за џабе (18,4п).
Навијачи овог тима имају чему да се надају, а да ли баш плеј-офу ове сезоне? Нећемо да претерујемо.
„Српски“ тимови нису једини који су направил и „бум“ у новој сезони најјаче кошаркашке лиге на свету. Одличне партије пружају ревитализовани Детроит, Милвоки, Далас…
Али, отом-потом.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
