Pročitaj mi članak
(Политика)
Пре тачно 50 година Партизан је у Стразбуру играо против Сантоса, тада најбољег фудбалског клуба на свету. Резултат (1:1) служи на част „црно-белима”, али је са тог меча нешто друго важно.
Бразилци су дошли у Француску, а састали су се с тимом из Југославије?! У Стразбуру није био турнир, па је, ето, жреб тако одлучио, него је приређена та једна једина утакмица.
Ево објашњења које је тада дао извештач нашег листа Љубомир Вукадиновић најављујући меч:
„На првој утакмици на турнеји по Европи бразилски Сантос се бори у Стразбуру против двоструког југословенског првака Партизана. На међународној фудбалској арени приређују се на неутралном терену мечеви између два чувена тима. Зашто се то чини? У неком граду желе, наиме, да виде представнике онаквог фудбала какав се у њему не гаји. Ако је реч о Сантосу, онда се за њега тражи противник који је довољно јак да му се равноправно супротстави, а уједно да прикаже све лепоте свог начина играња. То су у ствари фудбалске егзибиције, које су у свему задржале такмичарски карактер, јер се резултат узима у обзир при оцењивању вредности обеју екипа.”
Али зашто је таква част указана баш тиму из наше земље? Ако у Стразбуру нису нашли заточника у својој земљи, зар није било природније да позову неког из Енглеске, Шпаније, Италије, Португалије или Немачке?
И на то је Вукадиновић дао одговор:
„Овакве утакмице су одраз стагнирања фудбалског спорта у многим европским земљама. Дефанзивна тактика и све веће уношење снаге у игру осиромашили су фудбал. Свет се зажелео да види лепу игру, да се диви мајсторству – да се мало одмори од „бункера“ различитих типова. Тако је поникла замисао о организовању утакмица између страних тимова, протагониста допадљивог фудбала, на неутралном терену. Пошто се у нашој земљи гаји фудбал префињене школе, Партизан је као двоструки узастопни првак, добио позив да подели мегдан са Сантосом у Стразбуру.”
Дакле, за Французе се у оно време у Југославији играо бразилски фудбал. А пошто је тог пролећа Партизан хитао ка трећој узастопној победи у првенству државе, онда је на њега пао избор да против Бразилаца представља „европски Бразил”.
Уредник „Политикине” Спортске рубрике Љубиша Вукадиновић је написао и како је уговорен долазак незваничног светско првака у Стразбур:
„Секретар овдашње лиге провинције је Швинте, иначе познати фудбалски судија. Он је прошле године био одређен да води реванш-утакмицу између Сантоса и Бенфике, то јест између јужноамеричког и европског шампиона. Ова утакмица је одлучивала ко ће бити крајњи победник. Пре утакмица судија Швинте је отишао у хотел у коме су Бразилци одсели и обратио се председнику с молбом да Сантос идуће године, кад дође на турнеју у Европу, одигра прву утакмицу у Стразбуру. Рекао је, такође, да Стразбур није велики град и да не може да супротстави Сантосу једну екипу дораслу да се с њим ухвати укоштац, али ће зато позвати један реномирани тим. Осим тога, истакао је да Стразбур не може да плати 30.000 долара, колико Сантос добија од сваке утакмице на овој турнеји, већ само 20.000. На крају свог кратког разговора судија Швинте је рекао да се сигурно нада да ће позив бити прихваћен. Бразилци су се мало згледали, прилично збуњени овом неочекиваном понудом, а онда је председник клуба обећао судији Швинтеу да ће Сантос доћи ове године у Стразбур, и играти под наведеним условима.”
Французи нису случајно проценили да смо „европски Бразилци”. На Светском првенству 1958, где су заузели треће место, наша репрезентација их је победила (3:2), две године касније и у Паризу, у полуфиналу првог Купа европских нација (5:4), а на Светском првенству у Чилеу 1962. Југославија је заузела четврто место, пошто је у полуфиналу изгубила од Чехословачке. Упркос томе, сматрало се да је само наша репрезентација могла равноправно да се супротстави Бразилу у финалу.
Данас наш фудбал не ужива такав углед. Али, нама више, чак и у млађим селекцијама, више није важна добра игра, него само резултат, па макар то била и случајна победа.
——————————————————-
Сантос без Пелеа, а Партизан са Скобларом
„Утакмица је одиграна у необичној атмосфери: Пеле није изишао на терен и гледаоци су сматрали да су преварени – тражили су новац натраг (улазнице су биле врло скупе, од један до шест долара)”, писало је у „Политикином” извештају. Најбољи фудбалер света је имао лакши саобраћајни удес, па у Сантосу нису хтели да ризикују.
Партизан је појачао Скоблар, а требало је да игра и Самарџић, друго крило Београда. Међутим, разболео уочи пута у Стразбур.
Утакмицу у Стразбуру је посматрало око 30.000 гледалаца. Судио је Швинте, Сантос је повео голом Котиња у 44. минуту, а изједначио је Хасанагић у 58.
За „црно-беле” су играли: Шошкић, Јусуфи, Сомболац, Вукелић (Јовановић), Васовић, Слишковић, Рудински, Ковачевић, Хасанагић (Бајић), Галић и Скоблар (тренер Симоновски). Незванични клупски светски првак је почео у саставу: Гилмар, Мауро, Лима, Зито, Жералдино, Калвет, Дорвал, Менгалвио, Котињо, Пагао и Пепе. Касније је због повреде замењен Гилмар, а прилику су добили и сви остали резервни играчи.
