Odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta, domaćin Igara 2024. godine biće Pariz, dok će se one 2028. održati u Los Anđelesu. A koliko je nedostajalo da Beograd postane "olimpijski grad"?

Иако је пројекат Игара у Београду често деловао као дело једног човека – градоначелника Београда Александра Бакочевића, то је требало да заокружи југословенску причу – ЗОИ у Срајеву, Европско првенство у кошарци у Загребу, и Олимпијске игре у Београду. Ипак, већ се назирало да нема више простора за заједничке југословенске пројекте.

Економска криза тих година је додатно оптерећивала кандидатуру Београда. А само кандидатура је коштала тадашњих 300 милиона динара. Портпарол београдске кандидатуре био је познати телевизијски новинар Горан Милић, који је одмах рекао да се треба одрећи илузија да нам је новац аргумент у кампањи. Београд је играо на карту техничких услова и спортске инфраструктуре. А као главна мана Барселоне навелико је апострофирана – маратонска стаза.

На крају, колико је наивна ова кандидатура била показује то што је Београд на њу потрошио 700.000 долара, док је Париз један оглас у „Њујорк тајмсу“ платио 150.000 долара. И држава је помогла. Од Јата је добијено 100 бесплатних карата.

О југословенском концепту организовања Олимпијаде, Милић је говорио:

„По принципу општенародне одбране, учешћа свих. Постоје два начина о којима треба да се изјасне Град, Република, Федерација. Први, да организацију Олимпијаде финансирамо из буџета, привреде, путем самодоприноса, па да се после сви намире из прихода и други, да овај потпуно сигурни финансијски подухват финансирамо међународним кредитима, које бисмо сигурно добили.

Ми смо још давно донели одлуку да чланове МОК-а третирамо врхунски када дођу у Београд, али смо до краја поштовали принцип да не дајемо поклоне и не претерујемо у луксузу, јер сматрамо да су сви они довољно успешни у животу да би се опредељивали према издашности олимпијских кандидата.

Нисмо без шанси. Са становишта интереса спортиста Београд пружа много и о томе чланови МОК-а морају да воде рачуна. Лепо је отићи у Париз, али је знатно теже тамо бити олимпијски такмичар и свакодневно се пребацивати кроз закрчени саобраћај. Барселона је добар кандидат, али не заборавимо да би тамо маратонац морао да трчи 1,5 километар узбрдо, а то је једна од најважнијих олимпијских дисциплина. Поред тога, и веслачка стаза им је веома удаљена од града. Не треба, међутим, заборавити да ће латионоамеричке земље и чланови МОК-а који говоре шпански природно нагињати Барселони“.

И врло брзо је почела југословенска Олимпијада. По принципу општенародне одбране…

Izvor: nedeljnik.rs

Oznake: Beograd, Olimpijada, Pariz