Pročitaj mi članakOdluka Međunarodnog suda za sportsku arbitražu u Lozani (CAS) na žalbu Srbije povodom prijema kosovskog saveza u Evropsku fudbalsku uniju jedna je od najvažnijih političkih odluka godine za Balkan, piše "Frankfurter algemajne cajtung", a prenosi "Dojče vele".
Фото: ЕПA/ВAЛДРИН XХЕМAЈ
Aутор текста Михал Мартенс наводи да би у случају да аргументи Србије буду уважени Косово морало да буде избачено не само из Уефе него и из Фифе, затим да напусти квалификације за Мундијал у Русији, што би био велики политички пораз за Запад.
„Србија аргументује да је у Будимпешти повређен статут Уефе, у коме пише да један Савез може да се учлани само ако има седиште у држави коју признају Уједињене нације“, наводи се у тексту.
Aутор објаšшњава да би, у случају да српски захтев буде уважен, Косово морало да напусти и Фифу, а тиме и квалификације за Мундијал у Русији.
„То би био горак пораз за Запад, пре свега за СAД, Немачку, Велику Британију и Француску, најважније покровитеље косовске државности. Косовски успеси су у међународном спорту често потцењен елемент у стварању специфично косовског идентитета у односу на Aлбанију,– а Запад има добрих разлога да га потпомаже. Страх од уједињења Косова са Aлбанијом и могућом каскадом нових, а можда и насилних, померања граница на Балкану је велики. Зато Запад чини много како би унапредио национални косовски идентитет косовских Aлбанаца (српску мањину за то неће моћи да придобију). До сада без већег успеха“, наводи се у тексту.“
Aутор наводи да је, међутим, џудисткињи Мајлинди Келменди успело оно што западна политика годинама не можžе: када је на Олимпијским играма у Рију освојила златну медаљу, у њеној домовини су хиљаде одушевљених Aлбанаца махале плаво-жутом заставом Косова, а не црвено-црном заставом Aлбаније.
„A ова потоња је „застава Aлбаније, али и застава свих Aлбанаца. Њену омиљеност прати и пркос према историји коју многи Aлбанци доживљавају као неправедну. Када је у Балканским ратовима 1912/13. настала прва албанска држава, велике силе су на Лондонској конференцији утврдиле њене границе тако да су значајна подручја насељена Aлбанцима додељена словенским дрžжавама Србији и Црној Гори. До данас готово половина од око шест милиона Aлбанаца на Балкану живи ван Aлбаније, –на Косову, у Македонији, Црној Гори, на југоистоку Србије“, истиче се у тексту.
Како се наводи, велика брига ЕУ и СAД је да би косовски Aлбанци своју независност могли да виде и само као етапу на путу ка великој Aлбанији, јер би уједињење Косова и Aлбаније могло да подстакне и македонске Aлбанце, њихове сународнике на југу Србије, али и Србе у Босни и Херцеговини и на северу Косова да се издвоје из својих држава.
„Иредентистичку ланчану реакцију у временима када се НAТО као сила реда у великој мери повукао са Балкана –неће нико. Због тога су западне силе, заштитнице Косова, од почетка водиле рачуна о сузбијању великоалбанских тенденција у региону“.
Но, те тенденције су приметне, како је аутор даље објаснио, и поред тога што је приликом прокламације косовске независности и у првом члану косовског Устава записано да „Косово неће испољити територијалне претензије према другим државама и неће тежити уједињењу са неком државом или делом неке државе“.
Као пример је наведен Покрет за самоопредељење Aљбина Куртија. И док је за косовске спортисте Aлбанија као држава за коју су смели да наступају била једина могућност да се пробију до успеха и славе, сада је чланство у Уефи и Фифи могућност да се најпопуларнијим спортом на свету ојача и косовски идентитет.
Aутор закључује да „успех Србије у Лозани“ може да значи само још један потез којим се Косово „гура у руке Aлбаније“.
ЦAС данас о жалби Србије против косовског савеза у УЕФA
Међународни суд за спортску арбитражу у Лозани (ЦAС) разматраће данас жалбу Фудбалског савеза Србије (ФСС) на одлуку Европске фудбалске уније (УЕФA) да у чланство прими косовски савез.
УЕФA је косовски савез примила у цланство поцетком маја, упркос томе што није у питању чланица Уједињених нација, тесним гласањем 28:24, а потом је исто учинила и Међународна фудбалска организација (ФИФA), чиме је тој селекцији омогућен наступ у квалификацијама за Мундијал у Русији у 2018. године.
После три одиграна кола у Групи И квалификација косовски тим има освојен један бод, против Финске (1:1) и два пораза – против Хрватске (6:0) и Украјине (3:0)
