Прочитај ми чланак
(Блиц, Нови Магазин, Србин.инфо)
Момчило Моца Вукотић
02.06.1950.
Клуб: ФК Партизан
Каријера: У Партизану 1968-78. и 1979-84. 791 наступа и 339 голова
Највећи успех: Првак Југославије
Вукотић је прве кораке у сениорском тиму Партизана направио у друштву неких играча који су 1966. године наступали у финалу Лиге шампиона и тада вероватно ни сам није слутио да ће црно-белима дати можда и више од фудбалера које је са усхићењем гледао на утакмици против Реала.
Моцу навијачи Партизана знају и по надимку “Пословођа”, који је добио када је у пуном сјају почео да показује своју фудбалску вештину.
Они који нису имали прилику да гледају Милоша Милутиновића, срећни су што се нешто касније у црно-белом дресу појавио играч којег су обожавали његови навијачи, а поштовали чак и они који су мрзели Партизан. Моца је, као и његов отац Александар, био заклети партизановац.
Зато често препричава разговор са оцем у којем му је он као дечаку поручио да ни не помишља да пређе у Црвену звезду, јер би у том случају и спавао на “Маракани”.
Вукотића су поштовали и противнички играчи, о чему сведочи и анегдота са припрема репрезентације. Наиме, у свлачионицу је ушао Владислав-Блеки Богићевић и рекао: “Здраво Џајо докторе, здраво Моцо мајсторе и ви остали тркачи”.
Једним шутем срушио је снове легендарног Дина Зофа, који је имао 1.010 минута у репрезентативном дресу без примљеног гола и није рачунао да би тај низ могао да прекине “Моца са Балкана”.
Борбен и праведан, није могао као капитен да истрпи слаб потез Илије Завишића на мечу против Вардара, па је свом најбољем пријатељу на терену заврнуо уво.
Прошло је скоро пола века, а Вукотић се и данас сећа својих првих корака у Хумској 1.
– Од када знам за себе волео сам фудбал , а пошто ми је покојни отац Александар био војно лице, било је, практично, „нормално“ да почнем да тренирам у Партизану. Наиме, и онда је је било оно неписано правило „почни у малом клубу, па ако вредиш…“.
Мој отац је пак имао другачије мишљење – “ Пробај ти у Партизану па ако си талентован ту ћеш и остати, ако не лако ћеш отићи у мали клуб. И тако ме је једног викенда одвео у Партизан на пробу код покојног Чеде Лазаревића и прошао сам пробу.
Од тада је остало да је радио коментатор рекао : „А сада мало музике док Моца не постигне гол“.
Прве (фудбалске) кораке у Хумској 1 Вукотић је направио 1962. године, а шест година касније потписао је први професионални уговор са црно-белима.
– У мојој генерацији били су Пејовић, Оларевић, Смилевски, Личанин, Лечић… Била је то сјајна генерација. У свом узрасту били смо супериорни и добијали шансу да играмо за први тим и пре потписивања првог професионалног уговора, односно пре пулолетства, тако да сам ја дебитовао против Вардара у Београду (1:0).
Елем, професионалну каријеру почео сам 68. године, једну годину био војсци (1976/77), једну у Бордоу (78/79) а 1984. завршио каријеру.
Најлепши тренуци (пошто су ружни потиснути) у играчкој каријери Вуктоића су:
– Свака освојена титула,свака победа у дербију, утакмица у дресу са државним грбом су, свака на својначин, мени драге. Ипак, та сезона 1977/78 је, бар за мене непоновљива.
Освојили смо рекордни број бодова а у дербијима са „великом четворком“ (Партизан, Црвена звезда, Хајдук, Динамо) само нам је Хајдук узео бод . За репрезентацију сам одиграо само 14 утакмица, могао сам и више, али…
Памтићу, као и Дино Зоф пријатељску утакмицу у Торину. Италија је водила са 3:0, ја ушао у другом полувремену и после хиљаду и нешто минута Зоф је после мог шута морао да вади лопту из мреже. Још увек сам власник једног рекорда – постигао сам најбржи гол за репрезентацију. У квалификацијама за Европско првентсво у Југославији дао сам гол Велсу у двадесетој секунди.
Легенде Партизана (1): Милан Галић – страх и трепет за сваког голмана!
Кошаркашке легенде Партизана: Праја – кошаркаш који није умео да промаши!
Љуба Перић: Вечити спикер Партизана чији глас зна сваки Гробар
