Први потпредседник владе прексиноћ је извео промену руководства у Црвеној звезди да би „спасао српски бренд”, али кад је то држава одредила ко не сме да пропадне и ко треба да преговара у њено име.

Црвена звезда је добила шесту управу у последњих седам година. Ова је, додуше, привремена, али је преузела власт на начин какав није забележен у њеној историји.

Прекјуче пре подне је председник поднео оставку. По подне је саопштено да ће ту дужност да обавља председник клупске скупштине.

Увече су се у влади састали њен први потпредседник, као представник државе, и живи симбол Црвене звезде (против кога још није завршено суђење за злоупотребу службеног положаја док је био њен председник), са потпредседником клупског управног одбора (иначе председником Скупштине града), и вршилац дужности генералног секретара клуба.

Имена су изостављена, јер у овом разматрању нису битне личности, него функције. Први потпредседник владе је раније тог дана, у Нишу, најавио да ће држава да пружи помоћ Црвеној звезди и Партизану (и у фудбалу и у кошарци), и да ће за то бити неопходан репрограм њихових пореских дугова.

Образложио је да су из различитих разлога доспели у готово невероватну ситуацију да се као неки од највећих брендова овог дела Европе нађу пред гашењем.

Када је то држава одлучила који то „брендови” не смеју да се угасе и ко је то овластио првог потпредседника владе (или министра одбране) да одређује које клубове треба спасавати? Под заштитом државе су досад били споменици културе и историје, али не и клубови.

Није донесен ни закон (или указ) о, рецимо, заштити бившег европског првака (Звезда у фудбалу, Партизан у кошарци).

Држава мора да буде према свима иста. Сви клубови у Србији су њени и сваки од њих може, уз њену помоћ, врло брзо да постане „наш препознатљиви бренд у свету”.

Већ око поноћи, у клупским просторијама, саопштено је ко ће да води фудбалски клуб Црвена звезда до избора. Пада у очи брзина којом се од оставке председника стигло до довођења на власт деветочлане радне групе.

 

И та заштита је Звездин аутогол.
На страну што може да се постави питање кршења клупског статута, који, можда, и није добар, али је важећи. На страну и то како би Уефа и Фифа протумачиле ово отворено мешање државне власти у послове неког клуба.

Пре или касније поставиће се питање зашто људи из државног врха свој полет не користе да поправе стање за оно за шта је држава одговорна (железнице, Јат, игре на срећу…), него проглашава неке клубове за привилеговане. Зашто се некима гледа кроз прсте због пореских дугова? Зашто се од пропасти не спасавају привредни гиганти?

Први потпредседник прави медвеђу услугу Црвеној звезди и Партизану јемчећи им у име државе опстанак, без обзира на то да ли се њихове управе понашају домаћински или штеточински, штедљиво или расипнички.

 

Вођа спасилачке мисије
Драган Џајић, председник мисије која треба да спасе Црвену звезду (у радној групи су још Небојша Човић, Бранко Радујко, Александар Антић, Ивица Тончев, Зоран Стојадиновић, Миодраг Лемајић, Славиша Кокеза и Предраг Ћулибрк) јуче је, после прексиноћњег именовања, већ засукао рукаве.

По његовим речима најпре треба да се смањи заостатак од осам бодова за Партизаном (прилика за то је већ прексутра, када се у 19 ч на њеном стадиону игра „вечити дерби”). Због тога је најавио да ће сутра разговарати с играчима да би их додатно мотивисао за двобој с највећим ривалом. Што се тиче избора председника и спортског директора то, како је навео, није његов део.

 

(Политика)

Oznake: Dragan Džajić, Partizan, fudbalski klubovi pod zaštitom države, Crvana zvezda