Прочитај ми чланакПогледајте ранг листу најбољих српских стрелаца на завршним турнирима Евролиге од 2000. до данас...
Евролигашки дуели у полуфиналу завршног турнира у Берлину у потпуности су оправдали очекивања кошаркашких сладокусаца, који су с великом еуфоријом дочекали најважнији део клупске сезоне. Нандо Де Коло је у дуелу са Локомотивом показао зашто је проглашен најкориснијим играчем и постао први појединац са 30 или више убачених поена на Фајнал фору. Иза себе француски плејмејкер оставио легенду Армејаца Рамунаса Шишкаускаса који је далеке 2009. године поставио рекорд са тада уписаних 29 кошева у полуфиналном тријумфу над Барселоном, након чега је Панатинаикос ипак узео пету титулу првака Европе.
С друге стране Фенербахче је био на великим мукама против Лаборал Куће, али је чета Жељка Обрадовића ипак отишла у велико финале захваљујући пре свега Ђиђију Датомеу и Костасу Слукасу који су оживели екипу, док је Богдан Богдановић имао улогу завршног егзекутора. Меч је завршио са 18 поена, шест скокова, три асистенције и једном украденом лоптом.
Одлично издање српског репрезентативца заголицало нам је интересовање да окренемо странице историјских уџбеника и зачепркамо по статистичким подацима. Оно што нас је овом приликом занимало јесте како се Богдановић котира на ранг листи најефикаснијих српских стрелаца на завршним турнирима од 2000. до данас. Ту смо урачунали и Фајнал фор Фибине Евролиге из сезоне 1999/00.
Богдановићев перформанс био је довољан за деобу осме позиције на поменутој табели, а идентичан учинак имао и прошлогодишњи МВП Немања Бјелица у Фенеровом поразу од ЦСКА, у сусрету за треће место. С тим што је Богдан свој учинак уписао и кроз продужетак, док је садашњи играч Минесоте то урадио кроз четири деонице.
Након што су све странице прегледане закључак је био једноставан – Дејан Бодирога је и данас за копље испред свих! И то тако да је суверени владар листе, јер је окупирао прве три позиције, односно четири од првих пет, а од првих 20 места чак пет пута помиње се име великог Боди Бонда.
Где год да је играо један од најбољих кошаркашких асова свих времена остављао је најдубљи, неизбрисив траг и просто би било излишно подсећати шта је све освојио и урадио Бодирога, с обзиром да би се текст значајно одужио.
Док српски играчи и даље покушавају да се домогну врха и даље се памте Бодирогине роле које је имао у дресу Панатинаикоса, у завршници Евролиге из сезоне 2001/02. Рекордно издање у полуфиналу против Макабија изгледало је овако – 26 поена, девет скокова, 2 украдене лопте и једна асистенција, за укупни индекс корисности – 34. И то није било све. У финалном окршају са тадашњим Киндером из Болоње уписао је 21 поен, седам скокова, четири асистенције и једну украдену лопту. Довољно за суверено дизање шампионског пехара, прво од два звања најкориснијег кошаркаша Ф4 и место у петорци Евролиге те сезоне.
Између та два меча Бодирога је у сезони 1999/00 дописао и 22 поена, пет скокова и три завршна додавања у полуфиналу играном против Ефеса, када је ПАО заказао битку са Макабијем. У истом мечу одличан је био и Ребрача са 15 поена и седам скокова. А на последњем степенику пре доласка на трон те године заблистао је управо Ребрача са још 20 поена, осам ухваћених лопти и две блокаде, којим је упропастио Понос Израела. Тада је некадашњи репрезентативац Југославије изабран за МВП завршног турнира, сасвим заслужено.
Српски познаваоци кошаркашких прилика памте и финале Евролиге 2004. године, када је Макаби са земљом сравнио тада врло добар Скипер из Болоње. Једини расположени играч у италијанском саставу био је Милош Вујанић са 21 поеном, чиме је донекле спречио апсолутну катастрофу свог тима.
На листи 20 имена налазе се и двојица кошаркаша Партизана који су на чувеном Ф4 2010. године умало прво шокирали Олимпијакос у полуфиналу, потом и ЦСКА у сусрету за треће место. Алекс Марић је своје место на листи заузео као играч српских корена и са домаћим пасошем, односно није урачунат као странац који је накнадно добио наше папире. Против пирејског тима робусни центар је имао 17 поена, осам ухваћених лопти, по три асистенције и украдене лопте, те две блокаде. Тада је једну од кључних улога за Олимпијакос имао Милош Теодосић са 17 поена, а памти се и она „асистенција“ Џошу Чилдресу којом је грчки тим поразио црно-беле. У мечу са Армејцима Марић је имао 15 поена, колико и Душан Кецман, али тада се није могло против чувеног Трајана Ленгдона и његових 32 поена. Оба меча Партизан је одиграо са продужетком!
Теодосић је имао још један „упис“ на листу, а са по два издања истакли су се још и Игор Ракочевић у време када је носио дрес ТАУ Керамике (сада Лаборал Куће прим. аут) и када је био најбољи стрелац Европе, те Марко Јарић – оба пута у дресу Киндера. Ту је и већ поменути Ребрача, док је своју позицију пронашао и Дејан Томашевић у победничком походу Панатинаикоса у финалу 2007. године против ЦСКА, када је имао 16 поена. Оно што је важно истаћи, неретко су српски асови своја блистава издања приказивали у тријумфима екипа за које су играли.
На крају треба поменути и да је Дејан Бодирога у дресу Панатинаикоса имао и врло запажене улоге у завршници јединог издања Фибине Супролиге 2001. године. Тада је прво у полуфиналу Ефесу сместио 22 поена, али у финалу није могао да сруши Макаби, иако је тада уписао чак 27 кошева и тако поставио лествицу на највишу тачку.
РАНГ ЛИСТА НАЈБОЛЈИХ СРПСКИХ СТРЕЛАЦА:
1. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2001/02): 26п, 9ск, 1ас, 2ук, 34инд – вс Макаби, полуфинале.
2. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос 1999/00): 22п, 5ск, 3ас – вс Ефес, полуфинале.
3. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2001/02): 21п, 7ск, 4ас, 1ук – вс Киндер, финале.
4. МИЛОШ ВУЈАНИЋ (Скипер Болоња 2003/04): 21п, 3ск, 1ас – вс Макаби, финале.
5. ДЕЈАН БОДИРОГА (Барселона, 2002/03): 20п, 8ск, 2ас, 1ук – вс Бенетон, финале.
6. ЖЕЛЈКО РЕБРАЧА (Панатинаикос, 1999/00): 20п, 8ск, 2бл – вс Макаби, финале.
7. ИГОР РАКОЧЕВИЋ (Лаборал Кућа, 2007/08): 19п, 1ск, 1ас – вс ЦСКА, полуфинале.
8. БОГДАН БОГДАНОВИЋ (Фенербахче, 2015/16): 18п, 6ск, 3ас, 1ук – вс Лаборал Кућа, полуфинале.
9. НЕМАНЈА БЈЕЛИЦА (Фенербахче, 2014/15): 18п, 10ск, 3ас, 3ук – вс Реал Мадрид, меч за треће место.
10. МАРКО ЈАРИЋ (Киндер, 2001/02): 18п, 6ск, 3ас, 2ук – вс Бенетон, полуфинале.
11. ДЕЈАН БОДИРОГА (Барселона, 2002/03): 17п, 4ск, 4ас, 1ук – вс ЦСКА, полуфинале.
12. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (Олимпијакос, 2009/10): 17п, 2ск, 4ук – вс Партизан, полуфинале.
13. АЛЕКС МАРИЋ (Партизан, 2009/10): 17п, 8ск, 3ас, 3ук, 2бл – вс Олимпијакос, полуфинале.
14. ДЕЈАН ТОМАШЕВИЋ (Панатинаикос, 2006/07): 16п, 3ск – вс ЦСКА, финале.
15. ИГОР РАКОЧЕВИЋ (Лаборал Кућа, 2006/07): 16п, 2ск – вс Уникаха, меч за треће место.
16. МАРКО ЈАРИЋ (Киндер, 2000/01): 16п, 4ск, 1ас – вс Лаборал Кућа, пета утакмица финала.
17. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (ЦСКА, 2011/12): 15п, 5ск, 3ас – вс Олимпијакос, финале.
18. ДУШАН КЕЦМАН (Партизан, 2009/10): 15п, 5ск, 3ас, 3ук – вс ЦСКА, меч за треће место.
19. АЛЕКС МАРИЋ (Партизан, 2009/10): 15п, 6ск – вс ЦСКА, меч за треће место.
20. ЖЕЛЈКО РЕБРАЧА (Панатинаикос, 1999/00): 15п, 7ск, 1ас, 1бл – вс Ефес, полуфинале.
*ПРЕДРАГ ДРОБНЈАК (Лаборал Кућа, 2005/06): 19п, 7ск, 2ас – вс Барселона, меч за треће место.
* ВЛАДО ШЋЕПАНОВИЋ (Панатинаикос, 2004/05): 16п, 1ук – вс Макаби, полуфинале.
* – Обојица су били чланови репрезентације Југославије, односно Србије и Црне Горе. Рекорде су уписали у време заједничке државе, али обојица имају држављанство Црне Горе.
ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2000/01): 27п, 8ск, 1ас – вс Макаби, финале Супролиге.
ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2000/01): 22п, 4ск, 5ас – вс Ефес, полуфинале Супролиге.
