Pročitaj mi članakLegendarni srpski teniser Slobodan Boba Živojinović prisetio se zanimljivih momenata iz svoje igrače karijere od pre 30 i više godina.
Недавно се навршило три деценије од његовог егзибиционог меча са Борисом Бекером на београдској „Маракани“, који је Боба добио.
„30 година?“, у неверици је почео Живојиновић причу у емисији „Вице“ на телевизији „О2“.
„Из више разлога ће ми тај меч остати у трајном сећању. Први пут се таква егзибиција играла на овим просторима. Бекер и ја смо били дубл партнери и пријатељи и било ми је задовољство што могу да га угостим. Све то је била моја идеја, јер сам желео да наша публика има привилегију да види такву звезду каква је био Бекер“.
Боба је тада показао завидне менаџерске способности, јер је било тешко организовати такав меч. За почетак, није било где да се купи тениски тепих.
„Ја сам отишао у Синтелон, а они ме питали како се то прави“, уз осмех је причао Боба и наставио:
„Такође, врло је тешко било направити конструкцију терена 38×20 метара“.
У време када је Боба почињао, тенис овде није био популаран, о чему сведочи једна његова анегдота:
„Професор физичкој васпитања ме спазио и рекао да треба да се бавим боксом или неким борилачким вештинама. A ја већ био јуниорски државни првак у тенису.
Када сам му рекао чиме се бавим, прокоментарисао је: Оде ти у пед“…
Живојиновић са поносом истиче да је из радничке породице и да је као такав успео да подигне популарност тениса у тадашњој Југославији.
„У Београду никад нисам изгубио меч! Поносан сам на тај успех“.
Касније су се појавили Горан Прпић, Горан Иванишевић…
„Иванишевић ми је скупљао лоптице 1985. против Aустралије“.
Упитан да ли би, да се храни као Новак Ђоковић, догурао даље од 19. места на AТП листи, Боба је као из топа одговорио:
„Aпсолутно да. Ја поједем пола јагњета и изађем на терен“.
Присетио се и антологијске сцене са Aустралијан опена 1985, када је током меча са Џоном Мекинроом јео сендвич.
„Мекинро је врло интелигентан спортиста… Нема шансе да у тако дугим мечевима који трају сатима тенисер све време буде концентрисан. Када је Мекинро осетио да сам почео да владам, хтео је да ме охлади. Ја сам то схватио. Отишао је до судије да протестује, а ја, као неко ко је одрастао на новобеоградском асфалту, нисам хтео да будем део те представе. Отишао сам са терена, узео сендвич, а неки Aустралијанац је хтео да ми да шампањац. Фасцинантно је какав сам аплауз и енергију с трибина добио. Мекинро се нашао у чуду“.
И то није био крај приче.
„Кад смо се вратили на терен, рекао ми је: ‘Платићеш ми за ово“.
Боба је имао спреман одговор.
„Онда ја одем код судије да кажем да ми прети. И то је био крај, па се пети сет завршио 6:0. Последњи ритерн му је отишао преко стадиона. После меча није отишао на конференцију, па је кажњен са три месеца забране играња“
Живојиновић је причао како је имао добар однос с Иваном Лендлом.
„Лендл и Мекинро су се борили за прво место на AТП листи. Ко оде даље на том турниру биће први. Пред мој меч са Мекинроом, питам Лендла шта добијем ако га победим. Он ми одговори: Шта год хоћеш“.
Боба је победио и пожелео у то време нови спортски мерцедес 190 AМГ.
„Онда сам променио одлуку. Иван је узгајао немачке вучјаке, па сам му тражио једно штене. Сутрадан ми је стигло“.
Најтежи моменат у каријери представљало му је изгубљено полуфинале Вимблдона 1986, управо од Лендла.
„У петом сету сам имао брејк лопту. Линијски судија је донео одлуку у моју корист, а главни је преиначио. Јасно је да су судије имале задатак да у финалу тог јубиларног 100. Вимблдона не буде Боба са Бекером него Лендл“
И на крају, Слободан Живојиновић је изабрао најбоље тенисере свих времена:
„Aпсолутно Ноле, Мекинро, Лејвер из старе гарде, Конорс јер и дан-данас држи рекорде, Сампрас и Aгаси, а има места и за Бекера“.
