Прочитај ми чланак
Документација о томе је обимна и врло прецизна. Дакле, тврдим да је овај стадион био и да ће остати Партизанов – истиче легедна црно-белих.
Последњих недеља дигла се велика прашина око тога чији је стадион Партизана. Пресуда Вишег суда у Београду и тај спор око нашег стадиона и Војске траје прилично дуго и није ништа ново за људе који су упућени у цео проблем. Ново је само за јавност у Србији која тако има нову тему за препричавање. Пре свега, убеђен сам да се диже беспотребна прашина око целе ствари и да јој се даје публицитет какав ова тема, реално, не заслужује.
Наиме, још од средине деведесетих година је познато да је стадион предат Партизану, дакле постао је његово власништво, јер војска више није била у могућности да о њему води рачуна. Документација о томе је обимна и врло прецизна. Дакле, тврдим да је овај стадион био наш и да ће остати наш, то јест Партизанов!
Наравно, као и сваки играч који је овде провео најлепше године своје каријере, емотивно сам везан за Хумску 1 и стадион ЈНА. Први пут сам на овај терен истрчао 1965. године као фудбалер зрењанинског Пролетера, а у дресу Партизана сам на њему дебитовао 1969. године, у дербију против Црвене звезде.
Памтим, наравно, много лепше дане када је стадион изгледао боље, али и када су трибине биле знатно пуније. Напомињем да се око власничке структуре стадиона Партизана диже беспотребна прашина. Не знам коме је ова тема сада потребна, зашто је Виши суд донео пресуду која никоме није јасна. Надам се да ће жалба уродити плодом.
