Pročitaj mi članak
Својим играма, како у клубовима, тако и репрезентацији Србије, већ дуже време одушевљава све у Европи, а протеклог лета се све променило, када је одлучила да оде у WNBА лигу. Сама каже да је у Сједињене Државе отишла да проба, да види где је у односу на најбоље, а тамо је увидела да јој је управо тамо и место.
У интервјуу за Б92 Ана Дабовић је највише причала о искуству играња у најјачој лиги на свету, али се осврнула и на успех репрезентације, као и оно што је са њом очекује у наредном периоду…
Ана се својим саиграчицама из Лос Анђелес Спаркса прикључила одмах после освајања злата са репрезентацијом Србије на Европском првенству. До тада су Спаркси само сањали о пласману у плеј-оф, а када је стигла српска кошаркашица, тај сан је постао реалност, пошто је тим из ’града анђела’ коначно заиграо како треба.
„Презадовољна сам. Искрено, отишла сам у WNBA да пробам, буквално сам тамо размишљала. Тренер ми је изашао у сусрет да се тиму прикључим када завршим са обавезама са репрезентацијом. Видела сам то као сјајну прилику, јер су Лос Анђелес Спаркси сјајан тим, а када сам стигла увидела сам да могу да играм како желим и будем једна од водећих играчица. Уживала сам у свему ономе што пружају Сједињене Државе, клуб и организација„.
Према Аниним речима, скоро тромесечни боравак у Сједињеним Државама показао јој је да иде правим путем.
„Увек говорим да уживам у кошарци. Играм је јер је волим и не размишљам уопште шта други мисле о мени. Али, када се оствари успех какав сам ја постигла са репрезентацијом или сада у WNBA, превише сам поносна. Схватила сам да је све што радим и начин на који то радим прави. Захвална сам људима на подршци и породици, а посебно тати који ме је направио таквом да могу да одем у WNBA и одиграм тако да помогнем свом тиму да буде бољи”.
Дабовићева је била једна од најзаслужнијих за пласман Спаркса у плеј-оф, у којем је њен тим завршио такмичење у полуфинале ’Запада’, поразом од Минесота Линкса. О томе колики утицај је Ана имала на Спарксе можда најбоље говори чињеница да је изабрана у најбољи руки тим сезоне у најјачој лиги на свету.
„Свако признање значи. Али, искрено, ја највише волим када ми саиграчице или тренер кажу да желе да се вратим следеће године, да желе да играју опет са мном. То ми је драже признање, него то које сам добила. Међутим, и оно је лепо, с обзиром да сам се касније прикључила тиму. Менаџер ме је звао и рекао ми је да не памти када је неко од Европе од спољних играчица ушао у најбољу петорку и да је поносан на мене. Све су то лепе речи које ми много значе и мотивишу ме за даље“.
На питање да ли размишља о повратку у Спарксе или генерално у WNBA наредне године, Ана каже:
„Некако, идем корак по корак. Прво ме чека сезона на Кипру, у турској лиги. Не желим много унапред да размишљам, сећам се и прошле године, када сам била у Турској, прво сам размишљала о томе, па о репрезентацији, па после о WНБА. Не волим да се изгубим у размишљању унапред„.
Међутим, цео утисак који је на њу оставило играње у најјачој лиги на свету, Ани оставља жељу да се врати у Сједињене Државе пре или касније.
„Много су ме ме лепо дочекали, третирали и испратили,, а и жао ми је јер мислим да смо могле да освојимо првенство. Можда ми је то у глави да треба да се вратим и освојим титулу са истом екипом и тренером“.
„WНБА лига јесте популарна, али недовољно и сви желе да је још више популаризују. Има много људи на утакмицама у поређењу са Европом. Лос Анђелес је огроман град, на наше утакмице долази између 5.000 и 10.000 људи, а то су фанови који годинама прате женску кошарку. Ипак, сви желе још већу популарност и ја се искрено надам да ће у томе успети. Много више се женска кошарка прати у односу на Европу, али никако као НБА, далеко је од тога„.
За многе од нас је Лос Анђелес неки други свет, а Ана је добила прилику да га скоро три месеца зове својим домом. Због обавеза није успела да га довољно упозна, па јој је први пут било жао што је сезона готова.
„Жао ми је што нисам имала много времена да га обиђем због утакмица и путовања. Нисам стизала ни до плаже, што ми је најжалије. Када би се раније свака сезона завршила, била сам срећна јер идем кући. Сада сам први пут размишљала о томе да бих могла да останем дуже. Да имам месец дана паузе, остала бих десет дана да само уживам у Лос Анђелесу. Али, морам да кажем да без мог Херцег Новог, Србије и наших људи ја не могу. Увек ми недостају, а такав случај је био и сада у Лос Анђелесу„.
Ана сада има тек неколико дана одмора, а врло брзо је чекају обавезе са екипом Јакин Догу Универзитета са Кипра која се такмичи у турском шампионату.
„Сада сам на одмору, не размишљам о сезони, потрудићу се да се одморим и опоравим колико год могу ових неколико дана. Кад одем на Кипар, кад видим каква је екипа онда ћу и да видим колико можемо”.
Иако прво чека почетак сезоне са новим клубом, Ана је већ мислима два месеца унапред, када српске кошаркашице почињу борбу за пласман на Европско првенство 2017. године у Чешкој, на којем ће бранити титулу. Српску кошаркашицу највише радује то што ће играти пред својом публиком.
„Једва чекам окупљање. Идем на Кипар, али све мислим да једва чекам да дође новембар, да се окупимо опет и играмо заједно пред нашим људима. То ми је највеће уживање, не може да се пореди ни то што сам сада у WNBA играла пред скоро пуним Стејплс центром, пред 20.000 људи. Када дође 500 наших, мени је драже него 20.000 у Америци. Надам се да ће нас људи подржати, доћи да нас гледају и да ћемо тако заједно обезбедити пласман на Европско првенство, рекла је Дабовић за Б92.
Извор: Б92
