Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Тешко ми је пало што смо изгубили бодове пред нашим навијачима. Био је то тренутак када сам се запитао има ли сврхе, шта ми то треба – каже тренер црно-белих.
Наставља Вук Рашовић посао на клупи Партизана, иако је део Управног одбора желео да му види леђа после пораза у вечитом дербију од Црвене звезде.
Тренерова је последња, он бира тим и сноси одговорност за резултате. Вуку Рашовићу је замерено на избору тима за дерби, навијачи, Управа, медији су сматрали да су меч морали да почну Саша Илић и Ерик Ђемба – Ђемба.
– Замерено ми је и што сам рекао у множини да је то „наша одлука”, а желео само да напоменем да нисам само ја битан у стручном штабу, већ да постоје и сарадници, који одрађују огроман посао у припреми меча, скаутингу, на тренинзима.
Разговарамо, договарамо се и заједно доносимо одлуке… Што се тиче одлуке, Саша Марковић и Никола Гулан су добро одиграли у Нишу и била је идеја да изгурају прво полувреме, па да Саша Илић уђе и квалитетом додатно промени ритам.
Радили смо то неколико пута до сада и дало је резултата.
Овог пута је сплет околности одвео меч на другу страну, али видели сте да је улазак капитена покренуо екипу у другом делу – каже Вук Рашовић.
Млади тренер је за кратко време доживео две стране медаље: пре шест месеци је преокренуо ток сезоне у корист црно-белих и победом у одлучујућем мечу са црвено-белима донео шести трофеј у низу, а пре неколико дана умало највећи ривал да му „дође главе”.
После неколико дана сабирања утисака и медијске изолације, Рашовић прича о дербију, састанку Секретаријата, на коме је добио нову шансу…
– Тешко нам је пао пораз у дербију, поготово начин на који смо изгубили утакмицу. Ако смо доста тога и предвидели у игри ривала, такву ситуацију је немогуће предвидети, то само фудбал и може да режира. Још када у екипи има толико младих фудбалера, све је то на њих деловало још шокантније и меч је отишао у смеру у коме нисмо желели. Зато пораз више боли, али морамо да заборавимо и окренемо се будућности.
Пред нама је меч са Доњим Сремом, прилика да се тргнемо, иако смо свесни да су ти дуели после дербија и најтежи. Имамо обевезу према клубу и навијачима, морамо да се искупимо како знамо и умемо – рекао је за “Спорт” стратег Партизана.
Да ли сте осећали притисак због свега онога што се дешавало минулих дана?
– Осећам притисак и одговорност, пре свега, према Партизану! Био сам у клубу помоћник неколико година, у најбоље време, када су се освајали трофеји, када смо у екипи имали играче попут Мореире, Жуке, Дијаре, Салета Илића, Клеа, Крстајића и било је задовољство бити део свега тога, део шампиона који је у својим редовима имао најбоље играче, искусне и квалитетне, младе и перспективне.
Овог пута је све другачије, тим који сада имамо на распологању је другачије селектиран, сходно могућностима. Имамо квалитета и потенцијала, али нам треба времена. Жеља ми је од првог дана да помогнем и дајем све од себе, не мислећи колико дуго ћу да се задржим на клупи. Битно ми је да останемо први, одбранимо трофеј, све друго је много мање битно…
Било је тренутака када сте, револтирани због неуспеха, пожелели и сами да одете. Као, рецимо, после меча са Напретком?
– Тешко се мирим са неуспехом и тешко ми је пало што смо изгубили бодове пред нашим навијачима, на нашем стадиону, а промашили смо десетак прилика. Био је то тренутак када сам се запитао има ли сврхе, шта ми то треба. Али, навикао сам у животу да се борим до краја. Сматрао бих себе кукавицом да сам дигао руке од свега, а уложили смо толико енергије и труда. Па, ваљда ће се све окренути….
Како сте се осећали када се лицитирало именима наследника?
– Није пријатно, али тренерски хлеб је такав. Рекао сам и раније, све је у рукама клуба и никада се нећу ићи против Партизана. Знам само да дајем целог себе у послу који обављам, а на другима је да суде и пресуђују, односно одлучују о мом статусу.
Како сте схватили одлуку Секретаријата, као нову прилику или орочени мандат на четири меча?
– Нисам ни размишљао на ту тему. Видећемо како ће све да се одвија, али сам на клупи сигурно још четири меча – остао је помало недоречен Вук Рашовић.
