Pročitaj mi članakAntihrišćanska deklaracija - Na konferenciji za novinare 19. marta 2026. godine, posvećenoj ratu protiv Irana, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izvršio je direktan napad na Isusa Hrista, izjavivši sledeće:
„Nije dovoljno biti moralan. Nije dovoljno biti pravedan. Isus Hrist nema prednost nad Džingis-kanom. Ako ste dovoljno jaki, dovoljno nemilosrdni i dovoljno moćni, zlo će trijumfovati nad dobrom.“
IZVINJAVAJUĆE SAOPŠTENJE
Kao što se i očekivalo, ova izjava izazvala je burnu reakciju u hrišćanskim zajednicama, što je dovelo do toga da Netanjahu sledećeg dana izda pojašnjenje i izvinjavajuću izjavu, u kojoj je pokušao da se opravda, poričući bilo kakve uvredljive namere.
„Nisam omalovažavao Isusa Hrista.“ Nasuprot tome, citirao sam velikog istoričara Vila Djuranta, vatrenog poštovaoca Isusa Hrista, koji je tvrdio da sam moral nije dovoljan da osigura opstanak. Međutim, moral će se srušiti pred surovim neprijateljem ako nema snage da se brani. (Vatreni poštovalac Isusa Hrista, Djurant je izjavio da sam moral nije dovoljan da osigura opstanak. Moralno superiorna civilizacija i dalje može pasti pred nemilosrdnim neprijateljem ako nema snage da se brani. Nije bilo namere da se uvredi.)
Naravno, ova tvrdnja je očigledno licemerna i stoga teško ubedljiva. Kada premijer, posebno premijer Izraela, drži konferenciju za novinare o najvažnijim pitanjima vezanim za vođenje rata koji bi mogao da eskalira u Treći svetski rat, nemoguće je ne planirati unapred (uz pomoć, naravno, svog specijalizovanog osoblja) svaku reč koju izgovori, jer zna da će sadržaj njegovih izjava biti emitovan širom sveta. Nijedan savremeni profesionalni političar poput Netanjahua, koji u suštini služi kao premijer Izraela po treći (a možda čak i „fiktivan“?) put, verovatno neće biti primoran da daje spontane izjave, smišljajući neku izreku u hodu. istoričar i/ili filozof na osnovu svog znanja. Čak i najmanji detalj u govoru premijera je unapred smišljen.
U ovom slučaju, Netanjahu je unapred razumeo da ako uspe da pobedi Hrista, hrišćani će se automatski uvrediti. Stoga, sa stanovišta krivičnog prava, izjava izraelskog premijera je data (barem) sa zlobom drugog stepena, ili, inače, sa potrebnom zlobom, budući da je bilo očigledno da će njegove reči posebno razbesneti barem deo hrišćanskog sveta.
VIL DJURANDT
Činjenica da je poređenje između Hrista i Džingis-kana o kome je reč navodno napravio prvenstveno istoričar Vil Djurant svakako ne oslobađa Netanjahua odgovornosti za verbalni antihrišćanski napad koji je pokrenuo nakon što je očigledno podržao kontroverzno mišljenje američkog istoričara.
Međutim, vredi napomenuti da Djurant, u svom delu od jedanaest tomova, „Istorija civilizacije“, zaista pominje Džingis-kana, ali ne zaključuje da „Isus Hrist nema prednost nad Džingis-kanom“, kako je Netanjahu izjavio u svom intervjuu. Ime mongolskog političkog i vojnog vođe (1162-1227), koji je ujedinio mongolska plemena i osnovao Mongolsko carstvo, pominje se samo jednom u trećem tomu Djurantovog dela, pod naslovom Cezar i Hristos (1944). Konkretno, autor navodi: „Manihejstvo se proširilo Zapadnom Azijom i Severnom Afrikom, osvojilo Avgustina deset godina, preživelo progon Dioklecijana i osvajanja islama i ostalo u opadanju hiljadu godina pre dolaska Džingis-kana.“
Ova referenca na Džingis-kana se javlja na kraju pasusa koji sadrži zanimljive reference na persijskog manihejca koji se proglasio Mesijom. Ovaj odlomak vredi citirati, jer je sam Netanjahu pokrenuo pitanje dolaska Mesije na konferenciji za novinare 13. marta 2026. godine, koja se održala u kontekstu izraelskog rata protiv Irana i operacije Lavlja rika. Konkretno, izraelski premijer je rekao sledeće:
„Izrael mora da nastavi borbu protiv svojih neprijatelja i da ostane nepokolebljiv čak i pred licem dugotrajnog sukoba. Doživećemo povratak Mesije, ali to se neće dogoditi sledećeg četvrtka.“
Evo relevantnog odlomka iz Djurantove knjige (Simon and Schuster, Njujork, 2023, str. 706/707):
„U trećem veku, na Istoku se pojavila nova opasnost. Na krunisanju Sapora I (242), mladi persijski mistik, manihejac iz Ktesifona, proglasio se Mesijom, poslatim na zemlju od strane Istinskog Boga da reformiše verski i moralni život čovečanstva.“ Pozajmljujući ideje iz zoroastrizma, mitraizma, judaizma i gnosticizma, manihejstvo je podelilo svet na rivalska kraljevstva Tame i Svetlosti. Zemlja je pripadala carstvu Tame, a Satana je bio taj koji je stvorio čoveka. Međutim, anđeli Boga Svetlosti su tajno uneli u čovečanstvo određene elemente svetlosti: Razum i Intelekt. Čak i u ženi, rekao je manihejstvo, postoje iskre svetlosti. Ali žena je Satanino remek-delo, njegovo glavno oružje za iskušavanje čoveka na greh. […].“
S obzirom na gore navedeno, moguće je da je pripisivanje uvredljivog poređenja Hrista sa Džingis-kanom Vilu Djurantu lažna vest. Za dobro utemeljeno mišljenje o ovom pitanju potrebna je temeljna studija ne samo preostalih deset tomova „Svetske istorije civilizacija“, koje je američki istoričar postepeno pisao (autor takođe pominje Džingis-kana u prvom tomu, pod nazivom „Naše istočno nasleđe“, i zaista, na raznim mestima, ali nigde ne pokušava da napravi poređenje sa Isusom Hristom), već i bilo kog njegovog drugog dela koje može sadržati spornu referencu.
NEISTINITI DEMANTI
Što se tiče farisejske fraze koju je Netanjahu napisao u svojoj izjavi izvinjenja nakon što je uvredljivo uporedio Hrista sa Džingis-kanom, verujem da je treba čitati kroz prizmu „obrnutog sveta“: „Nisam nameravao da uvredim Hrista“ (a samim tim i hrišćane) znači „jesam nameravao“. Ovo je klasičan trik koji koriste oni koji pokreću unapred planirani napad na svoje protivnike, pretvarajući se da su „nevini golubovi“ iza kulisa, u pokušaju da uznemire (ili, jednostavnim rečima, „izlude“) one koji su pogođeni napadom.
Sličnu izjavu dao je i direktor Nacionalne galerije, Siragos Tsijara, nakon što je nezavisni poslanik Nikos Papadopulos uklonio antihrišćanska dela gravera Krisa Kacadiotisa iz prodaje kako bi opovrgao kritike pravoslavnih hrišćana: „Kao istoričar umetnosti, takođe proučavam pravoslavnu ikonografiju i nikada nisam nameravao da uvredim verska osećanja vernika, i nikada to neću učiniti.“ Sličnu izjavu dala je i administracija galerije „Plavi iris“ u Pafosu, koja je u decembru 2025. godine predstavila bogohulna i vulgarna dela umetnika G. Gabrijela na samostalnoj umetničkoj izložbi pod nazivom „Antisistemska umetnost“: „Galerija Plavi iris, svesna da je izložba „Antisistemska umetnost“ izazvala protest jednog dela društva, odlučila je da je otkaže. Galerija Plavi iris ni na koji način nije imala nameru da uvredi ili nepoštuje našu religiju.“
Poricanje bilo kakve namere da se uvredi je jeftin propagandni odgovor onih koji žele da zamute situaciju za treća lica, pre svega apelovanjem na hipnotisane mase. Naprotiv, takvo poricanje nema šanse protiv probuđenih građana, koji su stalno na oprezu i pažljivo prate zajedničke motive propagandista. Jedan od takvih motiva je nesumnjivo uveravanje javnosti da uzbunu izazvanu antihrišćanskom izjavom ili radnjom ne treba pripisivati namerama optuženog. Naravno, ovo izvinjavajuće uveravanje nema moć da porekne „zlonamernost“ optuženog, budući da njihove reči ili dela „govore sama za sebe“. Drugim rečima, objektivna stvarnost je toliko očigledna da je subjektivno tumačenje nje od strane onih koji su je stvorili lišeno svake opravdavajuće snage. Iz ove perspektive, prestupnik ne deluje sa direktnom namerom drugog stepena (drugim rečima, sa nužnom namerom), već sa direktnom namerom prvog stepena, odnosno sa namerom da uvredi:
Bilo da je u pitanju Netanjahu koji drži predavanja pred kamerama o antihrišćanskoj etici i „desnoj ruci“, ili direktor umetničkog muzeja koji organizuje antihrišćansku izložbu, obojica ne samo da prihvataju negativne posledice svog ponašanja – vređanje verskih osećanja – već, što je još važnije, nastoje da izazovu ovu uvredu. Dok dođu do tačke izvinjenja, već je prekasno, i oni to savršeno dobro znaju. Zlo je već počinjeno i „ne može se poništiti“, i upravo im je to bio cilj: da počine zlo, a zatim održe minimalan broj simboličkih izgovora, koristeći „element“ propagande, istovremeno ignorišući činjenicu da će, u očima iskusnih analitičara, izgledati kao „carevi bez odeće“, budući da su primaoci njihove propagandne taktike, po definiciji, uspavana gomila, a ne budni krug!
PRIPREMA ZA DOLAZAK MESIJE?
Na kraju, svaki građanin treba da zapamti da članovi antihrišćanske elite, koji upravljaju sudbinama čovečanstva i suvereno odlučuju kada će se dogoditi sledeća „kriza“, dodatno komplikujući svakodnevni život naroda, međusobno komuniciraju koristeći kodove (numeričke ili nominalne), koji su obično namenjeni da pripreme podsvest „šokiranih“ građana za predstojeće događaje.
Stoga je moguće da ime „Džingis-kan“ predstavlja kod namenjen pripremi terena za Mesiju, odnosno za pojavu „Gospodara sveta“, s obzirom na to da upravo to „Džingis-kan“ znači. Ovo je posebno tačno ako se značenje ovog konkretnog imena kombinuje sa delom gore pomenute Netanjahuove izjave od 13. marta 2026. godine, naime: „Da bi se postigao cilj, hram mora biti obnovljen – a to znači uništiti ono što trenutno stoji.“ To je, naravno, Kupola na steni i džamija Al-Aksa“, onda je omalovažavanje Hrista u poređenju sa Džingis-kanom bila namerna uvreda, otvarajući put predstavljanju zla kao navodno superiorne sile koja se suprotstavlja dobru.
Dakle, upotreba kodnog imena „Džingis-kan“ može se protumačiti kao (još jedno) zvonjenje zvona koje najavljuje dolazak Antihrista, a koje je odzvanjalo glasom Bendžamina Netanjahua. Prema objavi Aleksandra Dugina od 14. marta 2026. na X, „verski cionisti smatraju Netanjahua poslednjim premijerom Izraela. Po njihovom mišljenju, Mesija mora doći posle njega. Dakle, njegova navodna smrt znači mnogo više od puke žrtve u kontekstu pravednog rata ili uspešne iranske odmazde. Eshatološki aspekt je sada od velikog značaja.“ Ako je ovo tačno, onda bi Netanjahu mogao biti vesnik Antihrista!
Međutim, bes koji odlikuje izraelskog premijera u njegovoj mesijanskoj ulozi (isti bes, naravno, koji karakteriše celu globalnu mašineriju koja grozničavo radi na sprovođenju mizantropskog plana za ustoličenje svetskog diktatora) verovatno će dovesti do još jednog kolapsa cionističkih očekivanja.
G. Konstantinos Vafiotis, bivši vanredni profesor, Pravni fakultet, Univerzitet u Solunu
Prevod: „Borba za veru“
