Pročitaj mi članakUvođenje gradske bezbednosne službe pod vođstvom gradonačelnika Aleksandra Šapića izazvalo je brojne kontroverze — gotovo šest milijardi dinara planirano je za projekat bez ikakve transparentnosti, bez javnih tendera i bez jasne zakonske osnove!
Иако се тврди да ће нова служба растеретити полицију и повећати безбедност школа, правни стручњаци упозоравају да Београд нема овлашћења да оснива паралелне безбедносне структуре, а страхује се и да би приватно обезбеђење могло постати инструмент политичке контроле и застрашивања.
Према Одлуци о буџету Града Београда за 2024. годину, за три године планирано скоро шест милијарди динара. Припадници нове безбедносне службе, како је градоначелник раније најавио, биће “особе лиценциране за послове обезбеђења” које ће ноћу патролирати улицама, а дању око школа. Пројекат укључује и изградњу више од 100 комунално-безбедносних станица и око 5.000 надзорних камера у свим београдским школама и вртићима са софтвером за детектовање ватреног и хладног оружја.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
То што се за пројекат издваја велика количина новца без транспарентности није једини проблем – не постоје ни јавни тендери за пројекат, не зна се да ли је одређена анализа ризика овог пројекта, ко испоручује софтвер и које ће фирме обављати послове нове службе Града Београда – као и да ли је ово уопште у складу са законом.
“Градови не могу да формирају паралелне службе безбедности са полицијом”
Према Закону о полицији и Закону о приватном обезбеђењу, како је навела за Н1 виша истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Маја Бјелош, оснивање додатних безбедносних снага у локалним самоуправама није дозвољено на начин на који би градови могли самостално формирати своје паралелне безбедносне службе са полицијом.
Из Закона о главном граду тј. члана 8, који се односи на надлежности, може се видети које су надлежности главног града тј. Београда, у којима се не помиње да град Београд може оснивати додатне безбедносне снаге.
“Локални органи могу ангажовати приватне безбедносне службе (које морају бити регистроване и лиценциране) како би обезбедили одређене објекте или просторе, али то не значи да се стварају нове безбедносне структуре које имају исти статус као државна полиција. Такође, према Закону о општем управном поступку, локалне самоуправе могу ангажовати и овлашћене службе за одређене активности везане за безбедност (нпр. заштита имовине, контрола саобраћаја у локалним заједницама), али то не подразумева стварање властите безбедносне (односно параполицијске) службе”, додала је Бјелош.
“Школе могу ангажовати приватно обезбеђење, али не за полицијске послове”
Шапић је најавио да ће приватно обезбеђење вршити надзор у школама. Према Закону о приватном обезбеђењу, школе могу ангажовати приватно обезбеђење, што се може видети и по основу члана 13 овог Закона.
Међутим, према Закону о приватном обезбеђењу, службеници приватног обезбеђења немају овлашћења да патролирају и легитимишу људе на јавним површинама, нити да обављају послове који су у надлежности полиције, казала је Бјелош за Н1.
Међутим, потребно је да постоји одобрење Министарства просвете, како би била осигурана безбедност ученика и особља.
Прецизније, у члану 2 Закона о приватном обезбеђењу се наводи да „услуге приватног обезбеђења не спадају у полицијске или друге послове безбедности које врше органи државне управе“.
“Радници приватног обезбеђења су овлашћени да штите имовину и објекте, али не да обављају функције које укључују јавни ред и мир, што је специфична одговорност полиције. Такође, градоначелник је рекао да би нова служба била ‘продужена рука полиције’, али таква функција није законски дозвољена, јер радници приватног обезбеђења нису обучени ни овлашћени за спровођење таквих задатака”, додала је она.
Повереник наводи да министарство треба да да дозволу, али министар не одговара на то питање Н1. Међутим, чак и ако је могуће ангажовање приватног обезбеђења, такав потез мора бити у складу са одлуком и дозволама Министарства просвете.
“У складу са Законом о приватном обезбеђењу, послове физичко-техничког обезбеђења могу вршити само лица која су за то лиценцирана од стране Министарства унутрашњих послова. Међутим, у контексту образовно-васпитних установа, додатно се примењују одредбе Закона о основама система образовања и васпитања који у члану 92. прописује да ангажовање трећих лица у школама и вртићима мора бити претходно одобрено од стране оснивача и Министарства просвете”, наведено је за портал Н1 из Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Н1 се иницијално обратио градском Омбудсману и републичком Заштитнику грађана Зорану Пашалићу, јер је Шапић навео да је „читав пројекат рађен у складу са заштитом личних права и да зе аштитник грађана давао јасне инструкције на који начин да се изведе читав пројекат“. Градски Омбудсман нам је казао да то није у његовој надлежности и да се обратимо Републичком заштитнику. Републички заштитник је одговорио које су његове надлежности и да би требало да се обратимо Поверенику.
Писање овог текста започето је током мандата претходне министарке Славице Ђукић Дејановић на чију адресу су упућена питања да ли овако нешто одобрено од стране Министарства, али на постављена питања нисмо добили одговор. Од новог министра Дејана Вука Станковић стигао је одговор, али – само чланови Закона којима се регулишу ова питања. Не и одговор на питање да ли је Министарство просвете дало дозволу?
Н1 се и МУП-у обратио са питањем да ли је ова институција лиценцирала приватно обезбеђење за обављање функције припадника београдске службе безбедности, али на ово питање нисмо добили одговор.
“Нема законске основе за биометријско препознавање лица и објеката”
Питање нерегуларности пројекта се не завршава овде. Поставља се питање да ли се овако великим присуством надзорних камера и софтвером урушава приватност деце.
“Јавност још увек није информисана о томе који тип софтвера ће бити интегрисан у камере, који је његов произвођач и по којој цени ће бити набављен. Такође, важно је напоменути да тренутно не постоји законска основа за имплементацију софтвера за биометријско препознавање лица и објеката. Овај предлог, који је део Закона о унутрашњим пословима, повучен је на захтев организација цивилног друштва због бројних недемократских одредби, укључујући и могућност легализације биометријског надзора”, навела је саговорница портала Н1 из БЦПБ.
Из Канцеларије Повереника за Н1 се наводи да би овакав систем функционисао, видео-надзор мора бити технички и организационо уређен тако да приступ снимцима имају искључиво овлашћена лица, да се снимци чувају само онолико колико је неопходно, да јавност буде информисана о постојању надзора (обавештење, пиктограми), те да се примене све мере за спречавање злоупотреба. Такође да, иако се видео-надзор успоставља у јавно доступним просторима, као што су школска дворишта и даље се ради о обради података о личности.
Да ли су ови услови испуњени – не знамо.
Бјелош наводи да овако сложеном пројекту треба да претходи анализа ризика, јер није јасно који су тачно безбедносни проблеми које нова служба треба да адресира и није познато да ли је Град Београд спровео такву анализу.
„Могуће коришћење приватног обезбеђења за политичко насиље“
Иако је градоначелник Београда поменуо да би се овом службом растеретила полиција “јер у сваком дворишту од велике трагедије у ‘Рибникару’ борави по један полицајац”, Бјелош каже да овај пројекат нема везе са “Рибникаром”, јер Шапић на њему годинама ради.
Наша саговорница из БЦПБ указује на могућност коришћења приватног обезбеђења, које ће обављати безбедносну функцију у Београду, за насиље и застрашивање грађана, што је могло и да се види током седнице Скупштине Града Београда 6. марта када су радници обезбеђења фирме Т&М – чији је власник учествовао у организовању гласања људи из Републике Српске у Београду и куповини гласова – физички напали грађане.
“То ствара атмосферу страха, где приватне фирме за обезбеђење, које би ангажовао Град Београд, постају део система репресије и механизми за извлачење новчаних средстава из градског буџета, а не заштите личне сигурности и опште безбедности. У том контексту, градска власт би могла створити паралелне, нерегулисане структуре које не одговарају законима, и које могу лако прелазити из заштите јавних интереса у заштиту партикуларних политичких интереса”, закључила је она.
