Председник Србије Александар Вучић коначно је одредио датум ванредних избора, чије одржавање протестујући студенти захтевају већ више од годину и по дана. Према речима председника Србије, гласање ће бити одржано 18. или 25. октобра.
Српски стручњаци сагласни су да су предстојећи избори, поред саме Србије, од изузетног значаја и за кључне спољне актере у региону – ЕУ, Русију и САД, пише Генадиј Сисојев, дописник руског листа Комерсант са Балкана.
Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко већ је упозорио да би, без обзира на резултате гласања, све могло да се заврши „обојеном револуцијом“.
„Ванредни парламентарни избори у Србији биће одржани 18. или 25. октобра“, објавио је крајем прошле недеље председник Александар Вучић у главној информативној емисији Радио-телевизије Србије.
Да би гласање било одржано у роковима које је председник навео, он мора званично да распише изборе до 3. односно 10. септембра, дакле 45 дана пре њиховог одржавања.
Објављивањем датума ванредних избора, Александар Вучић испунио је главни захтев српских студената, који већ више од годину и по дана протестују широм земље након трагедије у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је услед урушавања надстрешнице железничке станице погинуло 16 људи.
Датум гласања који је председник одабрао био је очекиван – ванредни избори биће одржани пре друге годишњице трагедије, поводом које ће готово сигурно бити организовани нови масовни протести.
Упркос томе што је Александар Вучић датум ванредних избора објавио тек сада, предизборна кампања у Србији фактички је већ почела.
Сам председник готово свакодневно обилази градове и села, даје издашна обећања и позива грађане да гласају за владајућу странку. Предизборну кампању покренули су и студенти, који су објавили да ће на изборе изаћи самостално, са својом Студентском листом.
Независна истраживања јавног мњења владајућој странци и Студентској листи дају приближно једнак број гласова.
Према недавном истраживању београдског часописа „Српска политичка мисао“, Студентску листу спремно је да подржи око 40 одсто грађана Србије, док би владајућу Српску напредну странку подржало 37,5 одсто. Истраживања социјалистима, партнерима председничке странке, као и две опозиционе коалиције, дају по четири до пет одсто.
Предстојећи избори ће тако представљати својеврсни референдум о поверењу самом Александру Вучићу, који намерава да из председничке фотеље пређе на место премијера. То би му омогућило да земљом управља још најмање четири године – сада са функције премијера, који према српском Уставу има веома широка овлашћења.
Вучић покушава да очува односе и са Русијом и са Западом
О могућим плановима Александра Вучића за будућност 22. августа говорила је председница Скупштине Србије Ана Брнабић. Управо на њу би прешла председничка овлашћења након што сам Александар Вучић поднесе оставку како би предводио кампању владајуће странке на предстојећим изборима.
„Сви ћемо гласати“, позвала је Ана Брнабић на митингу присталица Српске напредне странке. „А онда ћемо, док Вучић буде премијер, променити Устав како би се вратио на место председника. Имамо решења за сва питања“.
Други председнички мандат Александра Вучића истиче на пролеће 2027. године и он тренутно нема право на поновни избор.
Српски стручњаци сагласни су да су, поред саме Србије, предстојећи избори важни и за кључне спољне актере у региону – Русију, ЕУ и САД.
„Садашњу српску владајућу елиту Вашингтон, Москва и Брисел добро познају; са њом сарађују већ деценију и по. У случају политичких промена поставиће се питање курса Србије – како у спољној политици у целини, тако и у односу према кључним светским актерима“, објашњава директор београдског Центра за европску политику Милош Павковић.
„Променом власти у Србији неминовно ће се променити и њен политички модел, а у актуелним геополитичким околностима ЕУ, САД и Русија страхују од великих промена због ризика да изгубе партнера или остану без сфере утицаја.“
Имајући у виду значај исхода српских избора, као и приближну изједначеност снага главних ривала, стручњаци и политичари не искључују озбиљну дестабилизацију ситуације након гласања.
(Комерсант, Данас)
