Прочитај ми чланакСада је главна пажња јавности, медија, стручњака и политичара заокупљена специјалном војном операцијом у Украјини, као и санкционим ратом Запада против Русије и мерама одмазде Москве.
Ипак треба погледати иза хоризонта догађаја и покушати да се види шта се крије иза средњорочне и дугорочне неизвесности.
1. Нови свет у Украјини није крај, већ само почетак обнављања положаја Русије у Европи.
Запад је напустио Москву у фебруару 2014. године, извршивши државни удар и незаконито уклонивши са власти легитимног председника земље Јануковича.
Русија је нагомилала потенцијал и снагу и жели да врати дуг. Сада Запад зна да Русију више није могуће потчинити – биће рата.
Отуда и удар: Повлачење фирми са руског тржишта, забране авио летова, заплена руских златних резерви и приватне имовине олигарха, отворена дискриминација против руске нације, и све остало.
За накнадно проширење (економско, комерцијално и, ако је потребно, војно), Русији је потребно ово упориште са 31-36 милиона руског становништва и приступ европским границама.
Треба додати Белорусију са 9 милиона људи и добија се 40-45 милиона људи поред руског језгра. Да ли вреди само због овога, а да се не говори о економији, геополитици итд? Да ли се вреди борити? Несумњиво да.
За сређивање ситуације у новој држави (Унији држава) биће потребно неколико година. Неопходно је да елите поново расту заједно са интересима државе, породицама, капиталима.
Да би нови економски механизам функционисао, треба обновити трговинске, економске и хуманитарне везе итд. Након тога ће се експанзија наставити – да ли је неко отказао захтеве Русије према САД у области безбедности и враћања НАТО блока у Европи на границе из 1997. године? – Не.
2. Да ли ће Русија настојати да што пре неутралише ефекте западних санкција на своју економију и становништво? – Наравно да. Али да ли то значи да ће Русија пустити западне компаније да се врате старим условима? – Не.
Да ли то значи да ће Русија укинути санкције (нафта, гас, пшеница, кукуруз, инертни гасови, паладијум итд.)? – Не. Задржаће их што је дуже могуће док Европа и Сједињене Државе не испуне политичке захтеве Москве. Из овога произилази низ политичких последица за Балтик и источну Европу.
3. После стварања Савезне државе Русије, Украјине и Белорусије са балтичким државама као фактором у игри, све постаје јасно.
Узимајући у обзир темпо НВО у Украјини, узимајући у обзир одсуство руског становништва у Риги, Вилњусу и Талину, балтичке државе престају да постоје као војни фактор у року од 2-3 дана. Да ли о томе онда треба водити рачуна у војним и другим структурама САД и НАТО? – Не. У ствари, ово је регион дат без борбе.
4. Источна Европа. Узимајући у обзир талас кризе који ће сада захватити Европу, у њој ће се десити моћне трансформације које ће, пре свега, утицати на:
а) кључни идеолошки блок савременог Запада је „евроатлантска солидарност“, посебно ако Бајдена замени Трамп, а највероватније ће и бити;
б) НАТО блок, који ће, уколико Трамп дође у Белу кућу, вероватно бити распуштен;
в) веома актуелна структура Европске уније – у условима руских санкција, богате земље Старе Европе биће принуђене да укину европске програме подршке земљама источне Европе.
То ће, заправо, бити услови да се стање врати у 1997. годину.
Ова пројкеција је за наредних 10-15 или чак 20 година. Морамо заборавити на „мирну коегзистенцију система“. Био је то разлаз. Русија је империја. А Империја, да би одржала свој статус Империје, мора да се бори. Не само на фронтовима, већ и у економији и политици.
Истовремено, мора се разумети да Кина, видећи руску експанзију, неће седети беспослена. Ове године неће бити померања – предстоји конгрес КПК и избор Си Ђинпинга за трећи мандат. Али после тога, САД ће имати још веће главобоље. Отвара се други фронт – Кина ће политички апсорбовати Тајван без рата.
После руске и кинеске офанзиве, доминација САД се може сматрати завршеном и писање нове Јалте може почети, завршава анализу Јуриј Баранчик за “Институт међународних политичких и економских студија”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 22, 2022
