Pročitaj mi članakOrbanov težak poraz na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Mađarskoj (12. april 2026) bacio je novu senku na jedan od najvažnijih energetskih poslova u regionu – prodaju ruskog većinskog paketa akcija NIS-a (oko 56,15 odsto) Mađarskom MOL-u.
Iako je u januaru 2026. godine Gasprom Neft i MOL potpisao obavezujući okvirni sporazum, a američki OFAC produžio rok do 22. maja, sada se sve više govori da bi ceo dogovor mogao da propadne.
Šta je trenutno dogovoreno?
U januaru su ruski vlasnik i MOL potpisali binding Heads of Agreement. Rok za finalni kupoprodajni ugovor bio je mart, ali je produžen zbog američkih sankcija koje su već delimično pogodile rafineriju u Pančevu.
Cilj je bio da se Rusi povuku iz NIS-a pod pritiskom sankcija, a da MOL preuzme stratešku poziciju u jugoistočnoj Evropi. Čak je i Sergej Lavrov javno rekao da je dogovor „koristan za Rusiju“.
Veza sa Orbanom i izborima
Ceo posao je bio važan politički kapital za Viktora Orbana pred izbore. Mađarski i srpski mediji otvoreno su pisali da MOL (čija je uprava blisko povezana sa Orbanovim krugovima) čeka ishod glasanja 12. aprila pre finalizacije. Orban je dogovor predstavljao kao veliku pobedu – dokaz da može da pregovara i sa Rusima i sa Amerikancima.
Sada, kada je opoziciona Tisa Petera Mađara ubedljivo povela, a Orban priznao poraz, situacija se dramatično menja.
Zašto prodaja može da propadne?
MOL nije državna kompanija, ali je dugo bio „Orbanov energetski produžetak“. Nova mađarska vlada, koja se očekuje da bude proevropska i znatno manje naklonjena Moskvi, mogla bi da vrši pritisak na upravu MOL-a ili bar da joj ne pruži političku podršku.
Stručnjaci su još u februaru upozoravali da bi pad Orbana stvorio napetost u odnosima između MOL-a i nove vlasti. Rusija je prinuđena da proda deo zbog sankcija, ali je upravo MOL izabrala zbog Orbanovih dobrih veza sa Putinom i Trampom.
Sa Orbanovim odlaskom, taj „politički most“ nestaje. Moskva će teško biti voljna da proda NIS zemlji koja će se, za razliku od Orbana, jasnije okrenuti Briselu i Vašingtonu.
Šta ako dogovor propadne – nacionalizacija?
Ako se pregovori do 22. maja uspore ili potpuno izjalove, Rusija će morati da traži novog kupca (npr. ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ili nekog drugog). U tom slučaju, u Beogradu se već otvoreno postavlja pitanje: hoće li predsednik Aleksandar Vučić odlučiti da nacionalizuje NIS?
Takva opcija bi omogućila državi Srbiji da povrati kontrolu nad strateškim energetskim resursom, ali bi istovremeno izazvala nove tenzije sa Moskvom i Briselom.Za sada je sve još u fazi neizvesnosti. Pregovori se mogu i završiti uprkos promeni u Budimpešti, jer je posao i dalje komercijalno isplativ, a SAD žele da Rusi izađu iz NIS-a.
Ipak, većina analitičara slaže se da je Orbanov poraz značajno otežao finalizaciju dogovora i da se do kraja maja može dogoditi bilo šta – od uspešnog zaključenja, preko odlaganja, do potpunog propadanja prodaje.
Srbija i region sa nestrpljenjem čekaju ishod. Sudbina NIS-a, jedne od najvažnijih kompanija u zemlji, sada zavisi ne samo od ekonomskih kalkulacija, već i od novih političkih odnosa u Mađarskoj i geopolitičkih vetrova koji duvaju iz Brisela, Moskve i Vašingtona.
