Pročitaj mi članak

Produžen pritvor za još 30 dana prisluškivanim studentima i aktivistima

0

Sudija za prethodni postupak Tatjana Đurašković produžila je za još 30 dana pritvor studentima i aktivistima koji su okrivljeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka, a branioci su najavili podnošenje žalbe protiv te odluke, potvrdili su oni novinarima.

Чланови и функционери новосадског одбора Покрета слободних грађана (ПСГ) Марија Васић, Младен Цвијетић, Срђан Ђурић, Ладо Јововић и Давор Стефановић, приведени су у 14. марта, након што је вече пре тога на неколико прорежимских телевизија емитован аудио снимак њиховог прислушкиваног разговора у просторијама ПСГ у Новом Саду.

Суд је раније одредио притвор до 30 дана и прислушкиваним студентима и активистима који нису у Србији, а за њима је расписана и потернница.

У образложењу те одлуке наводи се да је притвор одређен и због „опасности од понављања кривичног дела, јер се окончање актуелних протеста грађана и студената још увек не назире“.

У четвртак ујутро, 13. марта, шесторо активиста организације Студенти против ауторитарне власти (СТАВ) отпутовало је на Фестивал људских права „Знаду“ у Дубровнику, где је раније договорено њихово учешће на једној од трибина, на којој је требало да се говори о студентским протестима у Србији, а трибина је носила назив „Пумпај!“.

Реч је о студентима Мили Пајић, Браниславу Ђорђевићу, Ањи Питулић и Јовану Дражићу, као и о активистима Доротеји Антић и Дејану Багарићу.

Студенти које је ова вест затекла у Дубровнику од тада се више нису вратили у Србију, а у међувремену су свима претресени станови у којима живе.

Браниоци 12 студената и активиста затражили су од судије Татјане Ђурашковић да из списа предмета издвоји доказе који се не могу користити у кривичном поступку, јер нису прикупљени у складу са законом те да након тога сви буду пуштени из притвора, али је она то одбила.

Браниоци су казали да би вођење кривичног поступка у складу са тим доказима представљало опасан преседан, који би озбиљно угрозио људска права не само окривљених у овом поступку, него и свих будућих особа које се буду нашле у ситуацији да се докази против њих прикупљају мимо Законика о кривичном поступку.

Више од 100 организација цивилног друштва из Србије је протестовало јер је тај аудио снимак, пре него у правосудним органима, завршио у медијима, који су одмах и „пресудили“ да је у питању „тероризам и рушење државе“, што су касније поновили и највиши државни званичници Србије, а што се потом нашло и у кривичној пријави.

Организације цивилног друштва су поручиле да се ради о политичком прогону неистомишљеника.

Припадницима организације СТАВ до сада, месецима уназад, упућено је на хиљаде најтежих претњи укључујући и бројне претње смрћу, а они су, такође месецима, непрестано на мети таблоидне кампање линча.

Активисти СТАВ-а први су покренули масовне студентске и грађанске протесте у Србији, након трагедије у Новом Саду, када је, 1. новембра прошле године, 16 људи погинуло када се на њих обрушила недавно реновирана надстрешница са зграде главне железничке станице.

– Држава нема право да злоупотребљава безбедносне структуре за тајно прислушкивање с циљем политичког прогона. У предистражном поступку, група се терети за рушење уставног поретка. Таква квалификација је неприхватљива јер група није предузела ниједну активност у правцу остваривања поменутих спорних речи из разговора – навеле су организације цивилног друштва.