Pročitaj mi članak
Црна Гора дала је на јавну расправу Нацрт закона о верским заједницама и већ у старту се подигла велика прашина. На предложено решење огорчена је Митроплија црногорско-приморска, али и Римокатоличка црква и Исламска верска заједница, које су затражиле да се хитно из процедуре повуче „најгори и најперфиднији закон о Цркви од када постоји Црна Гора“, како је рекао владика Амфилохије.
– Основни циљ је да оскрнаве и разоре ћивот Светога Петра Цетињскога, да пљуну на руку Светога Јована Крститеља и на оно ради чега је он посечен. А посечен је због тога што је казао истину – нагласио је митрополит Амфилохије.
Векове бацају под ноге
У Паштровићима су одлучно против нацрта Закона о верским заједницама, који је дигао на ноге Црну Гору.
– Не можемо да верујемо да су се састављачи толико дрзнули да хоће да уређују цркву. Нацрт драстично нарушава слободе вероисповести и дубоко задире у црквену независност, која траје вековима и на коју се није насртало ни у много тежим временима. Православна црква је увек уређивала саму себе, по канонима који важе готово хиљаду година. Одлучно смо против тога да држава уређује односе у њој и, не дај боже, бира митрополита – поручено је са скупа Матице Боке за Паштровиће.
Подсећања ради, власт у Подгорици је припремила нови пропис о верским заједницама, по коме црногорска Влада поставља највише црквене великодостојнике и дели имовину, чиме, по оцени канонских верских лидера, Митрополију црногорско-приморску одваја од Патријаршије Српске православне цркве у Београду, а црногорске римокатолике од Ватикана.
Јер, овај Нацрт предвиђа регистрацију верске заједнице која делује у Црној Гори, затим да се простор на коме делује не може простирати ван територије Црне Горе и да назив верске заједнице не сме садржати службени назив друге државе и њена обележја.
– Наводе и да седиште верске заједнице мора бити у Црној Гори. Хоће ли сад Католичка црква да се одвоји од Ватикана и да јој седиште буде у Подгорици? Предлог закона омогућава и брутално отимање верске имовине. Члан 52 предвиђа да сви храмови изграђени пре 1918. године пређу у власништво државе и да она може да их да на коришћење другим верским заједницама. Дакле, црквама и манастирским комплексима могла би да газдује расколничка Црногорска православна црква, а могле би и да буду претворене у магацине, као што су то радили идеолошки преци владајуће гарнитуре у Црној Гори после Другог светског рата – указује Будимир Алексић из Цетиња, професор црквене историје.
Само Дедеић ликује
Нацрт прописа једино је прихватљив за Мираша Дедеића јер њиме тзв. ЦПЦ добија државни легитимитет. Његове присталице сматрају да влада не би смела да одустане. Кажу да је превазиђен пропис из 1977. године, једини који у Црној Гори и данас регулише статус верских заједница. Самозвани патријарх такозване ЦПЦ дочекан је недавно у Котору и Бијелом Пољу узвицима „сотоно“ и „усташо“, а Котору га је издало стрпљење па је чак ударио једну жену.
Которски бискуп Илија Јањић саопштио је да је Нацрт закона о слободи вероисповести неприхватљив за Католичку цркву у Црној Гори. Он је упозорио да би применом предложеног прописа Которска бискупија остала без комплетне имовине, јер су све катедрале саграђене пре 1918. године. Он је покушај државе да преузме верске објекте назвао отимачином. Бискуп се, такође, оштро успротивио предложеном систему регистрације верских заједница који, по раније саопштеној оцени правника, значи, поред осталог, укидање правног субјективитета Которске бискупије и свих других постојећих цркава и верских заједница. Бискуп сматра да обавеза регистрације треба да важи само за новоосноване верске заједнице.
– Ако је неко столећима ту присутан, као што је Католичка црква у Боки, зашто би онда након стварања тог закона требало поново да се региструје – пита бискуп Јањић.
Бранићемо храмове и веру!
– Свештенослужитељи из канонског Архијерејског намесништва никшићког, заједно са верницима из Никшића, Грахова, Плужина, Шавника и Жабљака, те манастира Жупе, Косијерева, Бијеле, Голије, Подмалинског, Пиве, Заграђа, Драговољића и припадајућих парохија, спремни су да бране своје право на исповедање православне вере, храмове које су подизали преци, вековну традицију и све вредности на којима почива Црна Гора од оснивања – поручили су из тог намесништва.
Реис исламске заједнице Црне Горе Рифат Фејзић сматра да „верске организације треба издићи изнад политике, те да је предложени Нацрт закона о верским слободама лош и да га треба поправити“.
– Можда то некада политичарима не одговара, али верске заједнице су много старије од политике и све ће их наџивети – поручио је Фејзић.
Извор: Вести
