Архитекта Марија Јовин о најновијим археолошким проналасцима у Студеници: О истраживањима у Студеници, која су обављана од 1965. до 1988. године, урађена је сва документација.

Немањина Студеница јесте била утврђени манастир, и то је било познато и старим путописцима и данашњим посетиоцима. Немања је изградио манастир Студеницу на остацима старијег утврђења кружног облика, са радијално постављеним троугаоним кулама и са полукружним кулама на источном и западном улазу у утврђење, каже, за „Новости“, архитекта Марија Јовин.

Текст „Бедеми чували Студеницу“, објављен 22. августа у „Вечерњим новостима“, у коме археолог др Марко Поповић, између осталог, наводи да је Студеница зидана као утврђен манастир, подстакао је Јовинову, руководиоца конзерваторским радовима у Студеници од 1965. до 1988. године, да још једном потврди да су најновија археолошка открића била позната ранијим истраживачима и углавном објављена.

– Немања је обновио кружни бедем утврђења, али није обновио троугаоне куле – објашњава архитекта Јовин.

– Приликом ослобађања манастирског бедема од наноса земље, нашла сам остатке троугаоних кула првобитног утврђења, као и полукружне куле источног улаза. Помиње се откриће цркава на источној страни, конака на северној и Немањиног утврђења. Конаке на северној страни, који су сада откопани, открио је др Слободан Ненадовић педесетих година прошлог века, публиковао их и поново затрпао због недостатка средстава за конзервацију. Две мале цркве на источној страни су откривене током радова седемдесетих и осамдесетих година, од чега једна припада Немањиној фази.

Наша саговорница подсећа да се нешто слично догодило и пре неколико година. Тада је као велико откриће представљен проналазак Немањиног водовода.

– Тај мермерни водовод, који је Немања изградио, открила сам 1967. године и утврдила да је прешао преко остатка једне троугаоне куле и да је уведен у манастир кроз већ постојећи бедем. Комад водовода дужине једног метра био је изложен у Галерији Академије наука и уметности, да би га данашњи археолози поново открили.

Она тврди да се археолошка истраживања увек пажљиво документују, па недостатак документације не може да представља проблем.

– О истраживањима у Студеници, која су обављана од 1965. до 1988. године, урађена је сва документација, која се налази у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Ипак, Марија Јовин је због радова у Студеници привремено остала без посла у Републичком заводу. Касније је, међутим, враћена на посао. О том догађају она каже:

– После свих радова којима сам руководила, Студеница је била најуређенији манастир у Србији и таква је постала део светске баштине. Наставила сам са истраживањем шире урбанистичке матрице инфраструктуре средњовековне Студенице – средњовековни водовод, путеви, каменоломи и насеља градитеља. Пошто живимо у Србији, тај рад је морао бити заустављен. Оптужба за прокишњавање пала је у воду и враћена сам на посао, али не и у Студеницу.

 

(Новости)

Oznake: Marija Jovin, Stefan Nemanja, Studenica, UNESKO, utvrđeni manstir