Пострадали за веру, двојица свештеника и 40 ученика, момишићки свештеномученици и мученици недавно су убројани у диптих, каталог светих Српске православне цркве (СПЦ), у којем су као свети већ уписани патријарси, владике, владари, царице, али и један сељак.

Светом Сави и Светом Симеону, у историји добро запамћеном патријарху Арсенију Сремцу или чувеном владару Стефану Дечанском, српска црква придружила је и лаички говорећи „обичне људе”: ђаке и њихове учитеље, двојицу свештеника које су Турци 1688. године живе спалили у цркви Светог Ђорђа у данашњем подгоричком насељу Момишићи Подгорици или Вукашина из села Клепаца у Херцеговини, мученог и убијеног у логору Јасеновац, чији је крвник, према веровању, убрзо полудео. Важно је какав је ко живот водио, какав је био у односу са људима или у чињењу добра, објашњава протојереј ставрофор Димитрије Калезић.

– Због тога нису баш сви људи са положаја посвећени, нити су они са нижих положаја брисани. Већина светих Српске православне цркве управо је из средњих или нижих слојева, мада има и војсковођа, богатих људи, црквених поглавара. За процес канонизације основа је била и у старим временима да се деси или неко чудо на гробу светога или да он стекне велико поверење и поштовање код народа, па му се верници кроз молитве обраћају. То некад буде одмах, а некад његов углед постепено расте у народу – додаје протојереј ставрофор Димитрије Калезић.

(www.pouke.org)

Oznake: Dimitrije Kalezić, Srpska pravoslavna crkva, srpski mučenici