Pročitaj mi članak
На све информације јавност реагује исто као када гледа рекламне блокове. Купује се детерџент зато што на телевизијској (у даљем тексту: тв) реклами пере, а и јефтин је, а не зато што неко проверава да ли је веш чист после употребе тог детерџента. Реклама каже да расте коса, па они који сматрају да треба да имају више длака купују.
Медији су чудо. Свима је јасно да се против Срба водио медијски рат и опет некритички верују у оно што је на насловној страни. Зато се као својеврсна терапија и лек појављује оно што је карактеристика интелектуалца 20. века – критички приступ.
Јасно је да није свако способан да има критички приступ. Објективни разлог је, рецимо, када су у питању политички процеси, што просечан грађанин једва да може да одвоји 5 минута у току дана да размишља о политичким процесима, а и за одвајање тих 5 минута потребна је нека иницијална каписла.
Тако се враћамо опет на медије, односно вести и сличне емисије у ударним терминима када је већина прикована уз тв или у мгућности да прочита. Медији то обликују и то увек према жељама и интересима власника медија. Да ли вољно или невољно, друга је тема.
Један од примера како се то ради преко медија је ово што се дешава. У својеврсној збрци не зна се, али може да се сумња, јављају се појмови листинг, прислушкивање, а ја сам додао ради комплетирања и пресретнуте разговоре и тајни надзор комуникација. Наравно, све сам то уклопио са својеврсном аутентичном појавом, Александар Вучић.
Неко је тражио листинг. Неко је прислушкивао телефонске разговоре. Немам намеру да објашњавам шта је листинг или шта је прислушкивање телефона. Нећу да се бавим инсинуацијама о позадини или намерама, јер је то медијски циљ онога који је осмислио да плови на теми листинг и прислушкивање. Немам намеру ни да било кога браним или оптужујем. Намера ми је да објасним са коликим менталним ризиком је суочен онај који је отворио ову тему, а не зна о чему прича, већ рачуна да ће преко медија све и свашта да прогура.
Ко сретне Вучића, једног од најбољих студената права, нека га подсети:
„Осумњичени је лице према коме је због постојања основа сумње да је учинило кривично дело надлежни државни орган у предистражном поступку предузео радњу прописану закоником о кривичном поступку и лице против кога се води истрага“.
Можемо закључити да постоји основ сумње да је неко извршио кривично дело и да је у питању предистаражни или истражни поступак. Ко је осумњичен не знам, али могу да претпоставим или неко треће лице или Николић или Вучић или сви заједно. Колико ми је познато не постоји пропис који забрањује да се сумња или да неко буде осумњичен. Свако може да буде осумњичен и из те чињенице не ствара се ама баш ни једна негативна правна последица.
Ствари постају много јасније ако се има у виду да је „основ сумње” скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела. Наравно не треба заборавити и да је „основана сумња” скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела.
Све ово треба да се зна како би се очекивало да ће се појавити и „оправдана сумња” као скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе.
Дакле, својеврсна дијалектика између посредног и непосредног указивања до непосредног поткрепљивања и оправдавања подизања оптужнице. Просто се намеће дилема да ли је ово својеврсно кукурикање Вучића у функцији онемогућавања посредног и непосредног указивања, односно спречавања.
За једно грађанско друштво које се дичи владавином права и мање или више достајанственим пропадањем у напретку према датуму за почетак разговора о евентуалном придруживању у ЕУ, уколико она уопште буде постојала 2389. године, просто је несхватљиво да се унапред лицитира ко су то заштићени медведи.
Колико ми је познато не постоји тај који је законом заштићен да се према њему не примењује закон. То што би неко желео да то постоји је једна димензија која се очигледно медијски намеће, али његов проблем је што то не постоји, јер су сви једнаки пред законом. Уколико не би били једнаки пред законом, односно уколико не би постојала политичка једнакост, онда се налазимо на терену дискриминације, а она је забрањена и кажњива.
Вучић би морао да зна да кривично гоњење започиње првом радњом јавног тужиоца, или овлашћених службених лица полиције на основу захтева јавног тужиоца, предузетом у складу са закоником о кривичном поступку, ради провере основа сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело и/или подношењем приватне тужбе. Јавни тужилац је дужан да предузме кривично гоњење када постоје основи сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности.
Дакле, јавног тужиоца, надлежне државне органе и приватног тужиоца нико не сме да омета у кривичном гоњењу. То не сме ни министар одбране, нити секретар неког бироа, нити потпреседник Владе, јер би то било кривично дело. Познато је да се у интересу истраге неки подаци не саопштавају јавности. То би морао да зна Вучић.
Међутим, и поред сазнања и знања он је ипак нешто обелоданио јавности, направио медијску тему како би се осујетило кривично гоњење и како би јавност под утицајем медија у ствари несвесно дезавуисала неко кривично гоњење. Зато Вучић кукуриче.
Ово чиме се Вучић бави у медијима има и свој назив у закону – Посебне доказне радње, ТАЈНИ НАДЗОР КОМУНИКАЦИЈА.
Оне се могу одредити према лицу за које постоје основи сумње да је учинило одређено кривично дело, а на други начин се не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано.
Оне се изузетно могу одредити и према лицу за које постоје основи сумње да припрема неко од одређених кривичних дела, а околности случаја указују да се на други начин кривично дело не би могло открити, спречити или доказати или би то изазвало несразмерне тешкоће или велику опасност. Поставља се питање која су то кривична дела због којих Вучић кукуриче како би се спречило кривично гоњење. Закон каже да су то следећа кривична дела:
1) за која је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности,
2) – тешко убиство (члан 114. Кривичног законика),
– отмица (члан 134. Кривичног законика),
– приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. ст. 2. и 3. Кривичног законика),
– изнуда (члан 214. став 4. Кривичног законика),
– фалсификовање новца (члан 223. ст. 1. до 3. Кривичног законика),
– прање новца (члан 231. ст. 1. до 4. Кривичног законика),
– неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. ст. 1. до 3. Кривичног законика),
– угрожавање независности (члан 305. Кривичног законика),
– угрожавање територијалне целине (члан 307. Кривичног законика),
– напад на уставно уређење (члан 308. Кривичног законика),
– позивање на насилну промену уставног уређења (члан 309. Кривичног законика),
– диверзија (члан 313. Кривичног законика),
– саботажа (члан 314. Кривичног законика),
– шпијунажа (члан 315. Кривичног законика),
– одавање државне тајне (члан 316. Кривичног законика),
– изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика),
– повреда територијалног суверенитета (члан 318. Кривичног законика),
– удруживање ради противуставне делатности (члан 319. Кривичног законика),
– припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320. Кривичног законика),
– тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 321. Кривичног законика),
– недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја (члан 348. став 3. Кривичног законика),
– недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (члан 350. ст. 2. и 3. Кривичног законика),
– злоупотреба службеног положаја (члан 359. Кривичног законика),
– трговина утицајем (члан 366. Кривичног законика),
– примање мита (члан 367. Кривичног законика),
– давање мита (члан 368. Кривичног законика),
– трговина људима (члан 388. Кривичног законика),
– узимање талаца (члан 392. Кривичног законика) и
– кривично дело из члана 98. ст. 3. до 5. Закона о тајности података;
3) спречавање и ометања доказивања (члан 336. став 1. Кривичног законика) ако је учињено у вези са кривичним делом из тач. 1) и 2) овог става.
Поред ових кривичних дела посебно се истиче да тајни надзор комуникација може да се одреди и за следећа кривична дела:
– неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права (члан 199. Кривичног законика),
– оштећење рачунарских података и програма (члан 298. став 3. Кривичног законика),
– рачунарска саботажа (члан 299. Кривичног законика),
– рачунарска превара (члан 301. став 3. Кривичног законика) и
– неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података (члан 302. Кривичног законика).
Дакле, ако је у питању тајни надзор комуникација у складу са закоником, а Вучић кукурикањем скреће пажњу да се то заустави, онда нас тера да изаберемо неко од наведених кривичних дела и кренемо са лицитацијом на које се њему драго лице односи. Ја га нисам терао да отвори ову тему, али дао ми је простор да обавестим јавност о ономе што ми је познато.
Николић је оптужен за крађу бланко оставки и незаконито задуживање Српске радикалне странке. Нисам добио одговор од тужилаштва и суда и надам се да је онима који врше кривично гоњење поред очигледних доказа и признања Томислава Николића остала још само нада у меру тајног надзора комуникација да прикупе доказе за оптуживање.
Осим тога поднео сам и кривичну пријаву против Николића и већег броја НН лица блиских њему на тему дипломе и то тужилаштву задуженом за борбу против организованог криминала. Под НН рачунао сам и на Јоргованку Табаковић јер је била предавач на неком од факултета где је студирао вундердеда Николић. Једва чекам да видим шта ће то тужилаштво да уради пошто сам приложио званичне доказе да је рецимо 23. јуна 2010. године био у Стразбуру и истог дана у исто време положио два испита у Новом Саду?
Пошто је Вучић био добар студент, а у окружењу има и оне који су за њега као чланови ДС и још као миљеници Бориса Тадића прислушкивали рецимо Нату Месаревић, морао би да зна да ако је све у реду онда постоји обавеза: да ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи или ако изјави да га неће користити у поступку, односно да против осумњиченог неће захтевати вођење поступка, судија за претходни поступак ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала и о том решењу може обавестити лице према коме је спроведена посебна доказна радња ако је у току спровођења радње утврђена његова истоветност и ако то не би угрозило могућност вођења кривичног поступка. Материјал се уништава под надзором судије за претходни поступак који о томе саставља записник.
Ако је при предузимању посебних доказних радњи поступљено супротно одредбама законика о кривичном поступку или наредби органа поступка, на прикупљеним подацима се не може заснивати судска одлука, а са прикупљеним материјалом се поступа као са незаконитим доказима.
Можда се Вучић плаши да када изгуби ову политичку моћ проради правна ситуација – случајни налаз, односно да ако је предузимањем посебних доказних радњи прикупљен материјал о кривичном делу или учиниоцу који није био обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, такав материјал се може користити у поступку само ако се односи на она већ наведена кривична дела. Зар је могућ толики страх?
Оно што је Вучић морао да зна као неко који најављује хапшења и који се труди да покаже како је изнад суда и тужилаштва, постоји и инситут тајности података. То је морао да му објасни онај кадар ДС-а Цвијан. Да не буде забуне Законик о кривичном поступку има одредбу која гласи:
„Тајност података”
Члан 165
Предлог за одређивање посебних доказних радњи и одлука о предлогу бележе се у посебном уписнику и чувају се заједно са материјалом о спровођењу посебних доказних радњи у посебном омоту списа са назнаком „посебне доказне радње” и ознаком степена тајности, у складу са прописима који уређују тајне податке.
Подаци о предлагању, одлучивању и спровођењу посебних доказних радњи представљају тајне податке.
Податке из става 2. овог члана дужна су да чувају као тајне и друга лица која их у било ком својству сазнају”.
Ето полако, али сигурно, дошли смо до законитог одговора зашто не ваља да се кукуриче. Самом чињеницом да је кукурикнуо Александар Вучић је постао основано сумњив и ја очекујем ускоро оправдано сумњив. Вероватно ће ускоро да најави своје хапшење и неки поступак, јер у грађанском друштву се нико не аболира за криминал.
(Зоран Красић)
