Прочитај ми чланак

Златановић: Напредњаци ће тешко преживети боравак у затвору, сви мрзе Вучића

0

По изласку из притвора у коме је провео 50 дана, Дејан Петар Златановић је посетио редакцију Магазина Таблоид. У разговору са Милованом Бркићем и Предрагом Поповићем открио је разлоге за политичку, медијску и правосудну хајку којој је изложен, како су се према њему односили чувари и зашто су га затвореници дочекали скандирањем "Ко потпише, њега убише". На основу искуства, које је претрпео Драган Ј. Вучићевић, Златановић сматра да ће "напредњаци тешко преживети боравак у затвору", који им је неминован после пада с власти.

Без обзира на притиске власти и претњу судском казном од једногодишње робије, Златановић неће мењати уређивачку политику Србин.Инфо.

Почео је судски поступак против Дејана Петра Златановића, уредника Србин Инфа, и Дамњана Кнежевића, лидера покрета Народне патроле. У оптужници, коју је потписао тужилац Никола Пантелић, наводи се да су њих двојица 15. фебруара 2023. године покушали да организују оружани преврат са циљем насилног свргавања председника Александра Вучића с власти.

Магазин Таблоид: Каквим доказима располаже тужилац?

Златановић: У оптужници су, као доказ, цитирали само делове наших говора. Немају ништа друго.

МТ: То су ваши говори са скупа за одбрану Косова и Метохије?

Златановић: Искористили су и оно што је Дамњан Кнежевић рекао у мојој емисији, којом смо најавили скуп и долазак Срба са Космета. У оптужници се не помиње ни она пушка, коју је полиција тог дана запленила од једног припадника Народних парола из Бачке Паланке. Не помињу се ни некакви наши договори о преврату. Запленили су наше лаптопове и мобилне телефоне. Чак су обили шифру на мом службеном телефону, чиме су прекршили Закон о јавном информисању, иако сам им рекао да с тог броја не водим приватне разговоре. Без мог присуства су обили телефон и преузели сав садржај, све поверљиве разговоре које сам имао, све моје контакте, историју мојих позива. Извињавам се свима којима сам гарантовао да нећу рећи неку службену тајну, стварно сам био убеђен да полицајци и тужиоци неће кршити законе ове земље.

МТ: Да ли су искористили шта од садржаја узетих из телефона?

Златановић: Ништа. О томе се ради, ништа нису нашли, јер ништа спорно и не постоји ни код мене, ни код Дамњана. Тужилац није могао да уради ништа друго, него да нас оптужи за вербални деликт. Најапсурдније је то што је тужилац оптужницу није образложио конкретним материјалним доказима, него цитатом Аристотела, филозофа из времена робовласништва. Тужилац је цитирао онај део у коме је Аристотел истакао да је за једно друштво опасна и апсолутна слобода, јер она води у анархију. Другим речима, тужилац је поистоветио слободу говора са апсолутном слободом, која води у у анархију.

МТ: Тај тужилац је саслушавао и проф. др Дејана Мировића, који му је поновио оно Ваше „Ко потпише, њега убише“, али није издао налог за његово хапшење.

Златановић: Није, иако се Дејан Мировић нудио више пута. Осим тога, Мировић је јајима гађао зграду Председништва. То је само прекршај, али бар је нешто урадио, док ја ни то нисам.

МТ: Да, Мировић је прешао с речи на дела.

Златановић: Да. У оптужници се наводи да смо Дамњан Кнежевић и ја насилно оборили ограду испред зграде Председништва. Дамњан је тамо стигао кад је ограда већ била оборена, а на снимку се види како ја падам преко ње. Не знам како је тужилац могао да игнорише оно што се види на снимцима, па да нас оптужи и за обарање ограде. И то доказује да ово није правни, него политички процес.

МТ: Решење о притвору је потписала судија Ксенија Марић.

Златановић: Ни она се није понашала коректно. Мислим да је један од разлога за моје хапшење било и то што је власт намеравала да ми преузме фирму. Наиме, моје предузеће легално добија субвенције од државе. Један од услова је да на време дајемо плате. Уколико бисмо закаснили, морали бисмо да вратимо све субвенције које смо добили, а то је нешто више од милион динара. Пошто сам ја, као директор, једини овлашћен, молио сам судију да ми дозволи да преко мобилног телефона издам налог за исплату плата или да ми омогући да пребацим фирму на мог брата. Објаснио сам судији да плате чекају и сараднице које су у другом стању, као и једна породиља, чије дете је болесно. Судија Ксенија Марић то није дозволила. Ипак, у последњем тренутку брат и ја смо успели да решимо тај проблем и тако избегнемо опасност да нам рачун оде у блокаду, па да неко преотме Србин Инфо. То је био један од разлога за мој штрајк глађу.

МТ: Шта су били остали разлози за штрајк глађу?

Златановић: Штрајковао сам због фирме, али и да бих привукао пажњу јавности на овај случај. После десет дана, кад сам схватио да је јавност упозната са незаконитим и бруталним обрачуном, који власт води против Дамњана и мене, прекинуо сам штрајк.

МТ: Док сте били у притвору, у Централни затвор је, на одслужење шестомесечне затворске казне стигао Драган Ј. Вучићевић, власник и главни уредник Информера. Одбио је да плати новчану казну за увреду, па је, такође, почео штрајк глађу. У затвору је остао само три дана. Да ли сте се сретали?

Златановић: Нисмо се срели, нисам га видео. Према њему су се опходили као и према мени. Ко почне штрајк глађу има посебан третман. Ставе га у собу са два-три притвореника и три пута дневно посећују и воде код лекара. Вучићевић је био у приземљу, ја на другом спрату. То поподне, кад се прочуло да је он стигао, из свих соба у Централном затвору су се чули повици, псовке и увреде на његов рачун. Из неколико соба се чула најгора претња која може да се каже у затвору: „Видимо се на слободи“. Претње су биле баш бруталне.

МТ: Баш као из Информера.

Златановић: Да, тако бруталне. Кад сам видео како је дочекан, хтео сам да организујем хуманитарну акцију у ЦЗ-у, да му прикупимо тих 200.000 динара, да плати казну и оде. Сетио сам се сјајне реченице Жарка Лаушевића „у затвору година прође, дан никако“. Поручио сам Вучићевићу: „Колега, не брини се, шест месеци ће проћи, али дан никако, но помоћи ћемо ти у шетњи да пребродиш тај дан“. Од једног чувара и неколико притвореника сам чуо да је дошло до инцидента кад је Вучићевић вођен код адвоката или лекара. Затвореник, који га је срео у ходнику, отворено му је претио. Касније кад су га водили, морао је да иде под строжијим режимом, као да је највећи криминалац. Ходник је био испражњен или, ако би се неко затекао, морао је да окрене леђа, да не дође до контакта. Чувари су одахнули кад је Вучићевић отишао, знали су да би имали велики проблем да га изводе у шетњу, где би два сата био заједно с другим притвореницима. Нико не би могао да спречи да нешто не долети с педесетак прозора зграда које окружују двориште.

МТ: Зашто су затвореници тако реаговали на Вучићевића?

Златановић: О томе сам причао с неколико људи. Кажу да је Информер, као и остали режимски листови, својим медијским спиновима допринео да им се продужи притвор. Један човек ми је испричао како је ухапшен после објаве у некој од тих новина, које су га оптужиле за дело које тада није ни било извршено. Значи, они људима буквално цртају због чега ће бити ухапшени и оптужени. То су и нама радили. Полиција је отворила Дамњанов и мој мобилни телефон две недеље након што су нам одузети, а само дан-два након што је Информер писао да су у њима нађене поруке о томе како спремамо преврат. Није било таквих порука, али да су нашли макар и минималну назнаку тако нечега, то би искористили. Информер је упутио полицију шта треба да гледа, где да тражи доказе против нас.

МТ: Да ли то значи да ће почети масовно хапшење Вучићеве елите и да ће сви проћи као ДЈ?

Златановић: Да, лоше ће проћи, имаће тај проблем како да преживе затвор. Притвореници критикују све и свакога, све политичаре и новинаре, па и мене, али нико неће да каже да је за Вучића. Једног чувара сам питао где су напредњаци, зар у Централном затвору нема никога ко подржава ову власт. Он ми је рекао да је раније било притвореника који су се хвалили везама и контактима с људима блиским властима.

Међутим, пре две године, као ножем пресечено, одједном су утихнули, сви су престали да причају о томе како подржавају Вучића и СНС. Напредњаци су многима обећавали да ће их ослободити. Узели су паре, а ништа нису урадили, па су људи бесни. Осим тога, у затворима има много бизнисмена који не желе да буду део ове криминалне и коруптивне власти.

Ко не плаћа рекет, ставе га у притвор на две-три године. После, и кад добије ослобађајућу пресуду, кад докаже да је невин, ништа му не вреди, кроз то време му униште фирме. Сретао сам људе који су ми показивали оптужнице, које су написане само да би их се спречило да учествују на тендерима. Рецимо, њихова фирма има лиценцу за неки посао, коју нема фирма неког напредњака. Да би га склонили из тендера, монтирају судски поступак и стрпају човека у притвор. Ко неће да им прода фирму, терају га у затвор, хоће да га униште. То раде и обичном свету. Видео сам доста људи који су први пут у затвору.

Власт масовно пуни затворе људима који су оптужени за породично насиље. У 99 одсто случајева у питању су само свађе, вербални деликт. Било је ситуација да су жене долазиле, молиле и преклињале да им се мужеви врате кући, јер њихове породице гладују. У многим случајевима нису жене пријављивале мужеве, него социјални радници, рођаци и комшије. Боравећи тамо, схватио сам да су криминалци у затвору много поштенији од криминалаца на власти. Сада не бих имао проблем да замене места, да ови из притвора дођу на власт.

МТ: Шта је разлог за ову политичку и правосудну хајку на Вас?

Златановић: Мислим да су три ствари у питању. Прва је Косово. Сви заборављају да смо Дамњан Кнежевић и ја пријавили скуп зато што то нису могли да ураде Срби са Косова и Метохије. Ова власт не признаје њихове личне карте, али признаје албанске. Пошто њима то није допуштено, ми смо пријавили скуп на коме су Срби са Косова тражили од Вучића да поштује законе и Устав и да се повуче из преговора о Косову и Метохији, које неовлашћено води. Србин Инфо је један од ретких медија, међу којима је и Магазин Таблоид, који преноси захтеве Срба са Косова и објављује инфомације о криминалу власти, то је био разлог да нас стрпају у затвор.

Други разлог се односи на тему санкција Србије према Русији. Трећи разлог је, вероватно, Вучићева нервоза, коју сам изазвао кад сам дошао пред Председништво да му поставим само једно питање – да ли ће прихватити захтев Срба с Косова. Нису ме пустили да му приђем, али сам његовом обезбеђењу и полицајцима рекао да ће и њих пустити низ воду. Кад су гушили протесте због вакцинације, полицајци су причали да их то не занима, да они неће морати да се вакцинишу, па су први вакцинисани.

У таквим ситуацијама полицајци се окрену, баш их брига шта говорите. Не, тада су спустили шлемове, гледали су и слушали ме. Тај пренос уживо гледало је 10.000 људи у секунди, а укупно га је видело скоро 200.000 људи. То је заболело Вучића.

МТ: Да ли је протектор Кристофер Хил имао утицаја на одређивање притвора?

Златановић: И то ми је пало на памет. Американцима смета кад неко ко је подржава Русију напада америчког амбасадора, а истовремено критикује и руског амбасадора. Онда не могу да кажу да смо ми руски шпијуни. То их боли. Ако ништа друго, амерички амбасадор је подржао власт у овом прогону новинара.

МТ: Ана Брнабић Вас је предводила кампању против Вас.

Златановић: Захваљујем јој се за сваки напад. Кад год ме помене, то објаве и медији који никада не би извештавали о мени. Кад сам дошао у притвор, прво сам био у карантину. Људи, које сам тамо затекао, нису знали о чему се ради док им чувар није рекао, нису гледали телевизију. Неки су рекли да ми то не треба, али нико није рекао да сам погрешио. Е, кад сам изашао у прву велику шетњу, настала је сцена која ће ми остати у памћењу. Затвореници су гледали на Пинку мој говор на скупу, знали су зашто сам ухапшен. Кад су чули да сам у дворишту са прозора се, као у партизанским филмовима, чула вика: „Ко потпише, њега убише“. Прво сам помислио да је то провокација, онда сам схватио да је то одобравање. Није било ниједног затвореника који ме није подржао. Један ми је рекао да сад могу да будем председнички кандидат, ујединио сам све навијачке групе.

МТ: Да ли сте сретали Вељка Беливука и Марка Миљковића?

Златановић: Њих нисам видео, али био сам у контакту са неколико припадника Принципа, што у шетњи, што преко прозора. Према мени су били пристојни и коректни, честитали су ми на томе што радим, иако сам их нападао и писао против њих. Сви су против Вучића. Принципи се држе заједно, никога не товаре, али не дају на себе. Знам да су покушавали да с њима праве неке договоре, да их поделе, али нису успели, не могу да их сломе. Сви су као један, пре ће да иду до краја, него да праве неки дил с властима. Иначе, комуницирао сам и са припадницима других група. Нисам упознао ниједног који је спреман да прави дил са властима. Сви су спремни да одлеже колико морају, али неће да буду друкаре.

МТ: Неће да се брукају сарадњом с горима од себе.

Златановић: Тачно, не верују им. Нема затвореника који подржава ову власт, а то је један од знакова да она пуца. Као историчар, знам да свака власт прво губи подршку у затворима.

МТ: Како коментаришете реакције колега поводом Вашег хапшења и притварања?

Златановић: Нисам могао да пратим све реакције. У затвор су стизале све режимске новине, као и НИН, Време, Данас и Нова, али то су само две стране исте медаље. Једине праве опозиционе новине су Магазин Таблоид, али он се брзо распрода, тешко га је добити у кантини. Успео сам да дођем до само једног броја вашег Магазина. У том смислу, био сам изолован, о реакцијама сам чуо само од адвоката или породичних посета. Било ми је јасно да ће ме напасти режимски медији.

Нажалост, потврдиле су се и моје сумње у један део проевропске опозиције и проевропских медија, који су доказали да се боре за привилегије, а не вредности. Они су заступали ставове тужиоца, тако да понекад нисам могао да разликујем текст из Политике од онога из Н1. Разочарао ме и Марко Видојковић. Дао ми је подршку да изађем из притвора, али као да није био свестан да је напад на мене истовремено и напад на њега. Напада на нас иду из истог центра, из СНС-а. Сада сам ја на удару, сутра ће бити неко други, ко год својим мишљењем и говором засмета властима. Ово је еснафска борба, а не појединачна. Зато се захваљујем Удружењу новинара Србије, чији адвокат ме поштено и пожртвовано бранио.

МТ: Какву пресуду очекујете у Вашем случају?

Златановић: Очекујем ослобађајућу пресуду. Ако је тужилаштву највећи сведок Аристотел, немају за шта да ме осуде. Кад сам рекао „Ко потпише, њега убише“ нисам поменуо Вучића. Њега је препознао тужилац, а видим да Вучић, после мог говора, стално понавља: „Нећу потисати, нећу потписати…“ Као историчар, знам да су представнике српске власти, краљеве и премијера, увек убијали представници власти. Ја нисам државни функционер, тужилац Пантелић јесте. Сви завереници су увек били повезани са Западом. Не знам конкретно за Пантелића, али знам да је маса тужилаца прошла америчке курсеве, за разлику од мене. Тај човек је препознао Вучића као некога ко ће издати Косово, он има предиспозиције да буде део велике завере која има за циљ стигматизацију Вучића и његово свргавање. И суд је у томе учествовао. Мени је одређен притвор јер је судија поверовала да је тужилац у праву. Власт би требало да цео случај сагледа из тог угла.

МТ: Како је редакција Србин Инфо поднела ову ситуацију?

Златановић: Поносан сам на моје сараднике. Иако су били притисци, нико није дао отказ и отишао. Настављамо даље са истом уређивачком политиком. Нећу дозволити да ми отму фирму, нити ћу је продати, а било је и тих понуда.

МТ: Ко је хтео да купи Србин Инфо?

Златановић: Током ове године два пута су ми нудили да продам Србин Инфо. Понуде су износили неки моји стари познаници, пријатељи из детињства, који су сада блиски Социјалистичкој партији Србије. Оба пута су ме уверавали да је боље да не будем глуп, него паметан, па да пристанем на сарадњу. Конкретно, тражили су да им продам Србин Инфо или да променим уређивачку политику, а да ми они обезбеде јаке фирме које ће се рекламирати. Одбио сам их.

МТ: Зашто?

Златановић: Нећу да издам своје људе, који у нашој редакцији раде зато што верују у то што раде. Да су им битне само плате, отишли би у неки други медиј. Такође, не желим да издам себе и своје гледаоце, као што и ви не желите да издате себе и читаоце Магазина Таблоид. Пре ћу да угасим Србин Инфо, него што ћу да им продам.

МТ: Како сте Ви поднели тортуру?

Златановић: Сада сам ОК, али имам последице по здравље. Кад сам ухапшен, брутално сам претучен. То је апсурдна сцена. Ухапсили су ме док сам ишао ка полицијској станици и то најављивао у преносу уживо. Кад сам то испричао једном затворенику, он се зачудио што ме полицајци нису сачекали у станици и, као људи, затражили да дам изјаву. Међутим, неко је хтео да покаже како је снажан и јак. Ваљда није могао да се доказује на улици кад је био млад. Тада је био мањи од маковог зрна. Вероватно је и тада слао друге да обаве прљав посао. Код нас, у новобеоградским блоковима, обрачунавали смо се у четири ока. Дођемо, сведемо рачуне, па после можемо и на пиће. То је поштеније него да шаљеш неког другог да се обрачунава у твоје име. То су радиле само секаперсе, а не људи.

МТ: Опет прозивате Вучића да је секаперса?

Златановић: Никога нисам именовао јер је процес у току. Углавном, полицајци су ме тукли са десне стране, болесне. Оборили су ме на под и ударали, што је погоршало моје проблеме са руком и кичмом. Неколико пута годишње морам да идем код лекара због тог живца, а у затвору ми нису дали адекватну помоћ, нису ме послали на ВМА или негде на лечење. Кад сам изашао из притвора, лекари су ми наместили живац, али остале су последице јер проблем није на време саниран. Полиција је претукла и Дамњана Кнежевића. Тукли су га њих десеторица наизменично. Покушали су да му ногу вежу лисицама за столицу. Извукли су оружје, ударали су га дршком пиштоља и покушавали да га сломе. Оног дана кад смо доведени у Централни затвор видео сам да Дамњан има велику масницу на врату. Касније је неколико дана имао повишену температуру и грозницу. Ипак, нису успели да нас сломе.

До краја или крај

Магазин Таблоид: После Вашег, првог протест за одбрану Космета, патриотске странке су организовале два скупа, да би касније све утихнуло. Да ли су на тај начин потрошили енергију која је неопходна за улични отпор?

Златановић: Био сам пријатно изненађен кад су Двери, ДСС, ПОКС и Заветници организовали протесте, а касније непријатно изненађен што нису наставили с тим. Очекивао сам да ће наставити с протестима, прво у Београду, затим по целој Србији и, онда, кад се пробуди народ, завршни притисак да се изврши у Београду.

Више нема времена за салонско понашање, ово је време за акцију. Нема компромиса, мора да се иде до краја. Чак и ако су им намере поштене, ако пристају на договоре са властима да спусте лопту, неко ће помислити да је све то обична представа. Режим 24 сата дневно ради против опозиције и народа.

И опозиција мора да 24 сата дневно ради против режима, на заштити себе и народа. Овако, вратиће им се како им се већ враћа. Милица – лажљивица, Милош – Француз, Бошко – насилник. Тако режим поручује шта ће бити са опозицијом која не схвата да јој је једини противник управо власт. Дакле, морају да иду до краја, или да се повуку.

Албанци у српским затворима

МТ: Српска власт ради на имплементацији немачко-француског плана, опозиција и народ не протестују. Да ли то значи да је завршена прича о српском Косову?

Златановић: Није, наравно. Та прича неће бити завршена док Косово опет не буде де факто део Србије, а оно јесте и биће де јуре део Србије. Све ће бити завршено кад опет тамо буду српске институција, српска полиција и војска, када се омогући нормалан живот свих грађана, и Срба и Албанаца. Колико је то битно показује чињеница да се сада у нашим затворима налази велики број Албанаца, којима се суди због ратних злочина. У разговорима с некима од тих Албанаца открио сам зашто се то крије.

Кад албанске власти хоће да некоме отму имовину, фирме или земљу, договоре се са српским властима да га ухапсе и да му суде за ратне злочине. Знам за случај човека који се у притвору налази три године и не зна кад ће му завршити суђење. Српски суд инсистира да саслуша једног сведока, Албанца са Косова. Наравно, он никад неће доћи, тако да овога што је оптужен могу да држе у притвору док га потпуно не опљачкају појединци из власти из Приштине.

Иначе, српски и албански адвокати су му већ узели 100.000 евра. На исти начин српске власти од албанских траже да хапси и притвара Србе са Косова. Обичан свет је жртва, обични Срби и обични Албанци, а овде сви медији скривају истину о тој трговини криминалаца из власти у Београду и Приштини.