Прочитај ми чланак
Жељка Цвијановић, премијер РС, изјавила је у интервјуу за „Независне“ да захтјеви студената немају везе са студентским стандардом и да се прави нешто што покушава да се омасови, због чега јој је жао што се то дешава у вријеме када постоји тенденција и намјера да се дешавања у Сарајеву прелију у Бањалуку.
„Подржавамо изражавање јавног става или мишљења, али морамо да разграничимо ствари када је у питању студентска популација. Овде се ушло у сферу политике и политичких питања. Влада РС жели да повуче црту између онога шта су питања везана за студенте и студентски стандард и оних која су наметнута као дио приче тих протеста, а заправо и не спадају у овај дневни ред“, казала је Цвијановићева.
Говорећи о ситуацију у буџету РС, Цвијановићева каже да се буџет Републике Српске пуни у складу са финансијским планом за 2013. годину и у складу са тим буџет РС извршава своје обавезе према буџетским корисницима и омогућава функционисање свих институција.
„Највећи проблем у буџету у овој години јесте непредвидљивост наплате средстава од ММФ-а, јер друга транша прихода касни, иако ми редовно извршавамо своје обавезе према ММФ-у“, казала је Цвијановићева, премијер РС.
Када је у питању ребаланс буџета, додала је, он је уобичајена појава у свим земљама у свијету и до сада је Република Српска готово у свакој години имала и ребаланс буџета.
„У овом тренутку прије истека првог полугодишта још није могуће прецизирати како ће он изгледати“, казала је Цвијановићева.
Студенти су били на улицама, траже четврти павиљон, смјену министра Мутабџије… Колико су њихови захтјеви оправдани?
– Под плаштом приче о студентском стандарду провукле су се неке приче које немају везе са тим. Изанализирали смо ситуацију и видјели да када су у питању студенти и студентска популација да су трошкови исхране и смјештаја три до 11 пута нижи у РС него што је случај са студентским стандардом у Сарајеву, Београду, Загребу и осталим мјестима и центрима у регији. Три до 12 пута нижа је школарина.
Нигдје у окружењу или свијету студенти немају три оброка дневно за 2,5 КМ, као што је то случај у Републици Српској. То је једна од привилегија коју имају наши студенти, а често је занемарују.
Када је ријеч о четвртом павиљону, прије неколико мјесеци је утврђено како ће то ићи и студенти су о томе благовремено обавијештени.
Донијели смо одговарајуће одлуке, предузете су све активности и претпоставке за реализацију овог пројекта, а са њим смо повезали и потребе наших студената у Источном Сарајеву гдје су потребне интервенције и донијели одлуке које третирају и један и други Универзитет. Импутирају се нека питања која немају везе са студентима. Подржавамо изражавање јавног става или мишљења, али морамо да разграничимо ствари које јесу релевантне када је у питању студентска популација и оно што није. Овдје се ушло у сферу политике и политичких питања.
Шта је мотивисало студенте да изађу на улицу?
– То морате да питате њих. Ово има везе са нечим сасвим другим и жао ми је што се то дешава у вријеме када је постојала тако велика тенденција и намјера да се оно што се дешавало у Сарајеву прелије у Бањалуку и јако ми је жао што се то дешава у то вријеме.
Могу ли студенти кризу из Сарајева пренијети у Бањалуку?
– Протести у Сарајеву су организовани под плаштом да треба да буде ријешено питање ЈМБ. Ти протести немају везе са ЈМБ, а и да имају везе са тим питањем то нема везе са Бањалуком, јер је Влада РС својом уредбом ријешила то питање. У питању је пуно шира прича и сви они подаци које смо прикупили у овом периоду показују да се тамошња дешавања не односе на ЈМБ. Незадовољна сам што се манипулише тим питањем, а опет задовољна што се то није прелило у РС зато што су грађани напросто схватили да није ни мјесто ни вријеме да се нека прича која се дешава у Сарајеву преноси у РС.
Може ли политика, на неки начин, кризу која је настала у Сарајеву импутирати РС?
– То покушавају низ година. То не „пије воде“ и реалност је да је РС једина функционална у БиХ. Чак у вријеме талачке кризе имала је сједнице Владе, која је давала мишљења и испољавала своје захтјеве. Све је функционисало и РС има све одговоре на сва политичка питања било којег ранга. Проблем постоји на неким другим локацијама и мјестима и то треба да подигне свијест у РС да је јако драгоцјено оно што имамо. Тотално је бесмислена прича коју смо имали прилике чути протеклих мјесеци или седмица и од одређених опозиционара да не пријети ништа РС из Сарајева. Отворено тврдим да пријети. Ова талачка криза је то потврдила, осим тога, БиХ је неосјетљива на потребе њених грађана из тог разлога постоји танка идентификациона веза између грађана и БиХ.
Уколико дође до интервенције ОХР-а, који ће бити одговор РС?
– Врло јасан одговор као и сваки пут што је имала. ОХР нема ништа да ради у овој држави и ово је ствар домаћих институција. ОХР је ствар прошлости и непотребно и намјерно је увучен у ову причу. То је читав један пројекат у којем се жели приказати како се не може функционисати без ОХР-а, како треба да се минимизирају неки други који имају пуно боља рјешења базирана на партнерству са представницима у БиХ. Република Српска не признаје било какве интервенције ОХР-а.
Каква је ситуација у буџету РС и хоће ли бити ребаланса?
– Ликвидни смо, извршавамо своје обавезе и све оно што је до буџета то се реализује. Проблеми постоје и они су идентификовани раније. Упозорили смо на ситуацију са ММФ-ом и траншама. Ситуација за неиспуњавање тих услова била је везана за ФБиХ што нас је успорилио у обезбјеђивању тих средстава, а дошло је и до пада индиректних прихода, али у сваком случају испуњавамо све своје обавезе.
Због чега се одустало од изградње хидроелектрана на ријеци Дрини са њемачким РWЕ?
– Дошло је до неизвршења одређених обавеза са њихове стране, а са друге стране и постављени су одређени превисоки захтјеви којима се није могло удовољити. То не ставља са стране цјелокупан пројекат. Постоји сагласност да се иде у његову реализацију.
Има ли назнака изласка из кризе?
– То је ствар која не зависи од РС или неспособности да буду рјешаване неке слабости. То је, наравно, важно, али многе ствари су везане за могућности окружења, Европе и свих оних који су наши традиционални спољнотрговински партнери. Постоји воља Владе РС, идентификовали смо пуно ствари и до сада смо интервенисали на много начина и утврдили како ћемо се кретати.
Када обичан човјек може очекивати бољитак?
– Најбоље би било када би све категорије могле осјетити побољшања, идемо ка томе да када нешто уложите то може и да се врати. Када дајете неку подршку, желите да се то манифестује кроз задржавање радних мјеста или отварање нових. Постоји посвећеност да се иде на враћање плата, задржаваје радних мјеста, отвараје нових и ми цијенимо да ће стимуланси кроз новоприпремљени програм подршке за привреду допријенијети том циљу.
(Независне новине)
