Pročitaj mi članak
(Дмитриј Седов)
Разговори чиновника Европске Уније са Украјином о придруживању ЕУ, с времена на време подсећају на сцену кад је баронеса фон Боценгејм посетила затворску амбуланту гарнизона, у коју је одважни војник Швејк доспео због свог прекомерног патриотизма.
“Баронеса је присела на столицу постављену покрај Швејковог кревета и рекла:
– Цески војнак, доброј војнак, обогаљаној војнак, харабриј золдат. Ја сам веома волел цески гостиониц. – Говорећи то, гладила је Швејка по неизбријаном лицу.
– Ја све читал у новин, ја вам донесла хран кушат, “њам, њам”, пушит, сосат… цескиј золдат, одвазен војнак”.
Даље је уследило баронесино остављање угошћења на кревет војника-богаља, које су одмах покупили симуланти који су лежали у постељама. А онда је дошла наплата у виду доктора Груневалда. Он је свакоме прописао испирање желуца клистирањем, на чему се пир и завршио.
“Туробно је било вечерас на постељама. Само неколико часова уназад сви су у желуцима имали добре и укусне ствари, а сад се тамо прелива жидки чај са кором хлеба”.
Потом је уследио резиме:
“… у болничким собама комисија је требила симуланте. Од седамдесет пацијената само је двоје извукло живу главу. Једном је граната откинула ногу, а други је био са потпуно трулим костима. Једино то двоје нису чули реч tauglich. Сви остали, па и троје које су умирали од туберкулозе, проглашени су способним за фронт.
Старији штабни лекар тим поводом није пропустио да изговори за тај тренутак пригодну беседу. Његов говор је био прилично кратак и зачињен најразноврснијим изругивањима. Сви су стока, измет, и једино у случају храброг држања у боју они могу постати равноправни чланови друштва, после рата ће им чак и опростити што су покушали да симулирањем избегну војну службу”.
Да кажемо да је од тих славних времена прошло скоро стотину година, но мало се тога променило у односу газда у Европи према њиховој источној сабраћи.
Ако су се пре самита у Виљнусу слушали слаткоречиви комади баронесе фон Боценгејм, која је у Украјини видела војника-богаља Швејка, одмах после самита зачула се претња доктора Груневалда који је обећао да ће све упутити на фронт.
Иза букета цвећа поднетог под нос украјинској влади, појавила се железна рука која је зграбила за уштиркани оковратник:
Потписаћеш Споразум о придруживању или хоћеш да ти урадим испирање желуца?
Из западних престоница су посули претњама, обећањем санкција, “жаљењем и разочараношћу”.
Ради чега Европа тако жалосно доживљава одбијање Јануковича да потпише Споразум о придруживању? Да ли због тога што губе огромно тржиште за своју залежалу робу? Да ли због тога што та роба у Украјину долази, а роба из Украјине у ЕУ не долази? Она нема одговарајући квалитет, а и по количинама јако заостаје. А да ли је обогаљеном војнику потребна таква размена? Јер ће то коначно привреду Украјине оборити на земљу. И обогаљени војник је то схватио у последњем тренутку.
Но требало је да се код Јануковича појаве сумње да таква размена није потребна, кад је у собу улетео Груневалд са претњама.
Украјина је већ добила угошћење од Запада у виду кредита ММФ-а и испирање желуца се може показати веома мучним.
Исто као и у Србији, која је не једном добијала угошћење у виду кредита, које се обрнуло у испирање желуца. Данас је жалосно гледати тог пацијента у затворској амбуланти гарнизона ЕУ, који се својевремено није жалио на здравље.
Том пацијенту је веома лоше, но европски грунвелди га свим силама притежу на преговоре о приступању ЕУ. А зашто и не би притезали? Методика је разрађена још пре сто година: прво угошћење – потом испирање желуца. Ко не верује, нека пита Грке, Бугаре, Румуне или Португалце. Они ће разјаснити.
Значи да српски пацијент још може да послужи интересима ЕУ у наредним годинама, пре него што се коначно претвори у територију без нације или у нацију без сопствене територије. Не витла се узалуд у ваздуху изнад ње позната дијагноза доктора Грунвалда: tauglich.
(Фонд стратешке културе)
