Pročitaj mi članak
Одбор за заштиту животне средине Скупштине Републике Србије, организовао је данас у Дому Народне скупштине прво јавно слушање, тачније дебату, на тему: „Утицај генетички модификованих организама на животну средину и здравље.“
Програм је био подељен на три панел-дискусије, а уводничари су били представници министарстава која се баве овом темом, осим представника министарства здравља који је потврдио учешће али се није појавио, затим еминентни стручњаци из области пољопривреде, професори Пољопривредног, Биолошког факулета, неколико асоцијација и удружења.
У публици су седели представници бројних удружења који се баве заштитом животне средине, еколошким темема, али и директори института и стручњаци у овој области. Утисци дискусије показали су да већина присутних жели да се јавност пре свега упозна са свим аспектима и последицама примене генетски модификованих организама на живот и здравље, али и са дугорочним економским последицама присуства ГМО у Србији.
Издвојићемо свакако излагање проф. др Миодрага Димитријевића са Катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, који је једноставно, сликовито и стручно објаснио последице увођења ГМО у Србији. Проф. Димитријевић је посебно истакао последице евентуалног увођења ГМО у пољопривреду, пре свега потпуно губљење независности на том пољу. Притом, наше предности су у право у овој области, како конвенционалне тако и органске пољопривреде, о чему су говорили и неки од уводничара, као и они коју су учествовали у дискусију.
На скупу су учествовали и проф. др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, и Ирена Барет представник Покрета „СТОП ГМО“, који су недавно говорили и на конференцији за новинаре Двери на ову тему.
Занимљиви су били и подаци које је изнео директор Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, проф. др Борислав Кобиљски, да су њихова истраживања показала присуство ГМ кукуруза на подручју Војводине. Он је такође изнео податак да се вредност извезеног домаћег кукуруза мери цифрама 400 и 500 милиона евра годишње, а да би гајењем ГМ кукуруза држава остала без овог прихода, као и да многе земље Европе и ЕУ нису прихватиле ГМО.
У дискусији су се, између осталог, поново наметнула питања шта је са истрагом у вези са ГМ сојом, под којом је, чуло се на скупу, било засејано чак 1000 хектара.
Из публике је стигло и упозорење да Европска банка за обнову и развој планира да кредитира српске пољопривреднике са чак 40 милиона евра, али је питање које ће семе и које услове морати да прихвате. Новац, ипак, није највећа вредност.
Бошко Обрадовић из Двери, који је учествовао у дискусији, истакао је значај једне овакве расправе указујући на бројне штетне последице које би настале увођењем ГМО у Србији. Он је подсетио да се Двери и у свом темељном документу, Новом народном договору, јасно опредељују за Србију без ГМО, што говори о важности ове теме.
Скуп је водила и завршну реч дала Милица Војић Марковић, председник Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије, која је истакла да је ово само прва у низу дебата на ову тему, као и да ће посланици бити упознати са мишљењима и директним захтевима учесника.
Иако је најављен директан пренос ове дебате, до њега није дошло јер је у исто време у Великој сали одржавана скупштинска седница па су све камере биле усмерене у том правцу.
Не верујем да су из истог разлога изостале и новинарске екипе електронских медија на јавној расправи о ГМО, па су биле присутне свега три камере, колико смо могли да приметимо: ТВ Краљево, Двери и још једне екипе. А знамо да у Србији проблем постаје видљив тек када се на њега фокусира око камере. Нажалост.
(Танјуг, Србија без ГМО)
