Pročitaj mi članak
Оља Бећковић, водитељка и ауторка ове емисије, наводно је рекла да су њих двојицу звали али да нико није хтео да се одазове што је ординарна лаж. Нико није позвао ни мене ни господина Јовића већ се свим силама и снагама настојало да се ми заобиђемо“ тврди Јакшић.
Да се за истину и Србију боре колико за лаж и обману, докле би носиоци власти у Србији стигли? Првобитна идеја била је да се у емисији телевизије Б92 „Утисак недеље“, емитованој у недељу 20. октобра, појаве народни посланик Марко Јакшић и (или) члан Антиизборног штаба Небојша Јовић.
Намера је изненада промењена па су уместо њих гости били Оливер Ивановић, Крстимир Пантић и Живојин Ракочевић. „Садашња власт зазире од мог појављивања на телевизији сматрајући да то може да „повреди“ Александра Вучића“ рекао је за портал Новинар.Де др Марко Јакшић.
„Вучић је преко својих људи у медијима или оних који „прате“ медијску сцену, то једноставно онемогућио. Била је идеја да се у емисији појави Небојша Јовић, такође један од људи који се залажу за бојкот избора, међутим ни он није позван јер је у својим наступима довољно оштар а такав, једноставно, не може да се појави на телевизији. Не сме у јавност да оде истина о Бриселском споразуму тј., класичној националној издаји коју је садашње руководство направило оглушујући се о Устав Србије. То је један од главних разлога зашто нико од нас двојице није наступио у тој емисији с обзиром да смо ја и господин Јовић људи који не одговарају садашњем државном руководству у земљи“ рекао је Јакшић.
Оља Бећковић, водитељка и ауторка ове емисије, наводно је рекла да су њих двојицу звали али да нико није хтео да се одазове што је ординарна лаж. Нико није позвао ни мене ни господина Јовића већ се свим силама и снагама настојало да се ми заобиђемо“ тврди Јакшић.
Током одржане конференције за новинаре у Антиизборном штабу у Косовској Митровици, Јовић је подсетио власт у Србији да је и бојкот избора демократско право сваког појединца. Он је јавно позвао заговорнике шиптарских избора на округли сто, односно трибину на некој од локалних телевизија где би заједно учествовали како би свака од страна могла да се чује. По свему судећи ово вечерас је био одговор на тај позив.
У овој емисији, по писању Б92, сви гости су подржала изборе (разумљиво, јер су два од три госта кандидати на шиптарским листама) док је трећи такозвани „новинар и књижевник са Косова“ Живојин Ракочевић рекао да се све претворило у борбу за мрвицу власти. У стилу изношења савршено одмерених и скројених полуистина, Ракочевић је сугерисао Србима да изађу на шиптарске изборе и подрже листу коју је оформила Влада.
Њему то вероватно није проблем онако како се то није тицало словеначких полицајаца који су немо посматрали како осамдесетих година Шиптари малтретирају и прогоне Србе одговарајући „кај се то мене тиче“ алудирајући на њихову припадност другој „држави“ – Словенији, тада још увек у саставу Југославије. У то неко време је и Живојин Ракочевић из Мораче у Црној Гори дошао на Косово и Метохију где никада није имао било какву непокретну имовину осим узурпиране у Дому културе у Чаглавици. Ништа од тога није сметало да добије епитет „са Косова“.
Једна од тешко схватљивих изјава јесте она Крстимира Пантића да су „формулари за предстојеће локалне изборе на Косову без обележја републике Косова, на српском језику, латиницом“. Није речено да су ти исти листићи потпуно без обележја државе Србије на чијој територији би требало да се одрже, и да се њима Срби изводе из законских оквира државе Србије и прелазе у „други законски систем – косовски“ како рече Вулин недавно. Као да пре мање од месец дана није дошло до одбијања свих пријављених листа за шиптарске изборе са речју „Србија“ у свом називу! Док их је туце са „Косова“ називом.
Сви српски политичари који заступају излазак на шиптарске изборе (и то веома радикалним, примитивним и врло криминалним методама) бране да се да је је ово прилика да се Србија одржи на КиМ(?). Колико је то тачно описао је Оливер Ивановић у једној реченици рекавши да „једино он може да извуче Митровицу зато што се залаже за добре односе са Београдом за разлику од оних који су се са Београдом свађали“. На тај начин јасно је указао да Београд посматра као град суседне државе Србије јер се нико не може залагати за добре односе са Владом своје земље већ би се, у случају неслагање, позивали на Устав и законе како то ради Привремена Скупштина АП Косова и Метохије која позива на бојкот шиптарских избора „јер нису по важећем Уставу државе Србије“.
Да је Косово најскупља српска реч доказала је и ћерка аутора ове, одавно већ, фоскуле, Оља Бећковић. Позивајући у своју емисију оне који би да од косовских костурница зграбе, ако не могу месо оно барем коштану срж, а избегавајући да се сретне са онима који би да на Косову живе „као и до сада“ не тражећи а још мање нудећи новац или било какве привилегије за то. У доказивању истиности ове епско-економске крилатице отишло се и корак даље, колико је то било потребно. Господин Небојша Јовић је позвао телефоном број редакције предвиђен за телефонско јављање гледаоца у ову емисију не би ли живим укључењем у емисију добио прилику макар за реченицу. Уредно се представио именом и презименом да би му из режије и то било у потпуности ускраћено.
Стални дописник портала НовинарДе; Иван Максимовић, Косовска Митровица
(НовинарДе)
