Pročitaj mi članakOdnos prema KiM i politički sistem ključna pitanja u debati o najvišem pravnom aktu zemlje. Petrov: Preambulu ne treba brisati. Ustavne promene tiču se svih građana, a ne uskih interesnih grupa
ИСТИЦАЊЕМ промене Устава као једног од кључних задатака у његовом председничком мандату, Александар Вучић практично је дао знак за почетак расправе о новом највишем правном акту државе.
Вучић је нагласио да ће се у промени Устава трагати за консензусом, а међу најважнијим питањима која ће отворити у дебати јесу – облик политичког система и однос према преамбули која говори о Косову и Метохији.
Управо је преамбула прва ствар која се намеће када се говори о изменама Устава. Професор уставног права Владан Петров каже да приликом јавне дебате о највишем правном акту треба избећи да се она сведе само на питање преамбуле.
– Њу не би требало брисати јер је реч о идеји водиљи Устава – каже Петров. – Чак и када бисмо је обрисали, КиМ мора остати у нормативном делу и не смемо да урадимо ништа што би ампутирало јужну покрајину из Устава. Тачно да је фактицитет другачији, али то је нешто што је тренутно, а Устав се пише за вјек вјекова. Реч је о принципу да је територијални интегритет суштинска одлика модерне државе.
Као слабости садашњег Устава на које треба обратити пажњу, Петров истиче део о уставном судству који, према њему, садржи прегломазне формулације и надлежности као и командовање војском.
ПОТВРДА НА РЕФЕРЕНДУМУ
ПРЕМА акционом плану за поглавље 23, промене из области правосуђа требало би да се обаве до краја године. Петров, који је главни аутор анализе Мистарства правде о уставном оквиру у овој области, каже да се нацрт измена тог дела Устава може брзо завршити. Питање је, међутим, да ли ће се власт одлучити на парцијалну промену по областима, или сачекати на измене комплетног Устава. Највећи проблем у првом приступу је што се свака битна измена мора потврдити на референдуму, па би грађани морали макар двапут да излазе на биралишта.
– Када је реч о уласку у ЕУ постоји група одредаба које се морају променити, то се односи на такозвану интегративну клаузулу – скуп одредаба које морамо да променимо да бисмо омогућили трансфер надлежности на Унију. Све остале промене треба извршити да бисмо Устав учинили бољим због нас самих – каже Петров.
Политичке странке у Србији још немају одговор на питање треба ли јачати председничку функцију, или ићи ка чистијем парламентарном систему и избору председника у парламенту. Отворена је и дебата о томе треба ли кориговати пропорционални изборни систем. О томе се дискутовало пре две године када је основана Акциона група за реформу политичког система коју је предводио Зоран Бабић, али чији рад није дао резултате.
Лидер ЛДП Чедомир Јовановић сматра да се решења за нови Устав морају тражити у дијалогу власти и опозиције:
– И једни и други морају да разумеју да нас међусобни обрачуни и сукоби, који само додатно поларизују и троше друштво, онемогућавају да о најбитнијим темама за будућност Србије разговарамо и у други план ставимо странчарење и партијске ровове.
У дебату о новом Уставу већ се укључила Демократска странка која је изнела свој предлог за промене у области правосуђа.
