Pročitaj mi članak
(НСПМ)
Влада је 8. априла једногласно одбила споразум о Косову који представља очигледан ултиматум Брисела и који Србију води до понижења. Чињеница да се преговори о будућности Косова и српског народа у овој српској покрајини воде у Бриселу, а не у УН у Њујорку, где би и требало да се воде, индикативна је сама по себи.
Преговоре о будућности Косова је потребно под хитно вратити у окриље УН, где имамо преко потребну подршку Кине и Русије. Прошла гарнитура на челу са Демократском странком иницирала је да се преговори воде у Бриселу и статус Косова везала за тзв. европске интеграције Србије. Оно што садашња Влада под хитно треба да уради је да раздвоји преговоре о будућности Србије са тамо неким обећаним датумом започињања преговора приступања ЕУ. Да се разумемо, то је само датум и ништа више. Ми и уколико добијемо тај датум можемо још двадесет година преговарати са ЕУ о нашем чланству. Дакле, неприхватљиво је судбину Косова, колевке Србије, доводити у везу са пустом маглом коју представља датум.
Председник Републике Србије је данас изјавио да се преговори, уколико не успеју, треба да воде под окриљем УН. И то је прави и једини исправни став. Међутим, из непознатих разлога први заменик премијера Србије и лидер најмоћније странке Александар Вучић упорно не одустаје од тзв. европске будућности Србије. Он је чак рекао да није реално да се преговори воде у згради УН у Њујорку. То је изјава која се директно коси са изјавом председника Републике. Зашто Вучић толико инсистира да се преговори воде у Бриселу, а не у Њујорку?
Александар Вучић би требало да зна да Србија има алтернативу и да поседује пријатеље у Москви и Пекингу и другим земљама које нису признале Косово, тако да би вођење преговора под патронатом УН омогућило Србији много бољу почетну, али и стратешку позицију. Србија би далеко лакше могла да брани своје виталне националне интересе у Њујорку него у Бриселу. Али ми, нажалост, од Вучића и од садашње Владе чујемо једино Брисел и Вашингтон који би могао да узме активније учешће у преговорима! Где ћемо горе. То је најгора алтернатива која нас засигурно води ка губитку Косова ради неизвесног чланства у ЕУ.
Александар Вучић непрестано говори о страним инвестицијама које би стигле са Запада и како ми не можемо опстати као изолована држава. Али управо то није тачно. Србија има алтернативу! Само је потребно да се начини и тај последњи корак ка самоосвешћењу нације. Неопходно је да Србија схвати да има стратешке пријатеље у свету и да је неопходно да се што пре окрене њима ради сопствене будућности.
Такође није тачно да нам плате и пензије зависе од ЕУ. Тачно је то да Србија читаву своју производњу треба да преорјентише ка Истоку јер онолико колико ми производимо годишње далеко је од тога да се подмире само потребе Москве. А где је ту Белорусија, где је ту Казахстан, земља са огромним природним потенцијалима? Зашто и даље инсистирати на погубној политици „ЕУ нема алтернативу“ која је постала лајтмотив ДС-а, ЛДП-а и ЛСВ? Европској Унији није потребна Србија, али што је још важније, Србији није потребан Брисел, нарочито уколико се питање Косова везује за будуће евроинтеграције Србије.
Очигледно је да нам Брисел нуди ултиматуме који су апсолутно неприхватљиви по српски народ и по наше виталне националне интересе. Зашто онда господин Вучић и даље инсистира да је потребно водити преговоре у Бриселу? Наравно да је потребно водити преговоре о Косову, али ми као држава то треба да учинимо под покровитељством УН где имамо искрене пријатеље!
Не смемо да поновимо грешку претходне власти која је била спремна да изда Косово и националне интересе Србије само ради тамо неког датума. Европска Унија свакако има алтернативу и спољну политику ове земље треба водити веома промишљено и мудро. ЕУ је само бајка којом нас већ годинама успављују. Време је да се коначно пробудимо и спасемо Србију и њено достојанство.
Последњи је час, времена за оклевање више нема! Влада је спречила одбијањем ултиматума из Брисела да Србија клекне и понизи се и изгуби и оно мало достојанства што јој је остало! Али то је тек први корак, наредни кораци се морају учинити у Њујорку и потребно је да садашња власт прекине са обмањивањем народа да нас у ЕУ очекују бомбоне и слаткиши. Александар Вучић, из непознатог разлога, непрестано изјављује како је наша будућност у Европи и како наша будућност зависи управо од те Европе, што није и не може бити тачно. Свако ко има имало смисла за економију може видети по којим принципима функционише ЕУ. Земље попут Шпаније, Португала, Грчке и Кипра су то добро осетиле, а ни Словенији се не пише ништа добро.
Ми смо на прекретници, хоћемо ли прихватити ултиматум Европе и сила попут Немачке и САД или ћемо се напокон окренути истинским савезницима у свету, уз чију подршку ћемо далеко лакше одбранити виталне националне интересе. Дакле, потребно је променити принцип којим се приступа дијалозима о будућности Косова. Будућност Косова се никако не сме везивати за наше будуће фантазмагорично чланство у ЕУ које нам у суштини, осим губитка националног достојанства и поноса, ништа друго не може донети.
