Pročitaj mi članak

Zašto Srbija treba da prekine EU integracije i uđe u savez sa Rusijom?

0

Без Европе не бисмо преживели, идемо у ЕУ иако народ то не жели…

Ово је само део порука, које представници „патриотске“ владе свакодневно сервирају српском народу.

Ипак, оно што српски политичари не желе да признају, истичу саговорници портала Србин.инфо, који објашњавају због чега би Србија требало да прекине ЕУ интеграције и оствари што јаче политичко и економско партенрство са Русијом.

 

др.Драган Петровић (политиколог):
Сама визија ЕУ је доведена у питање, и то не на периферији, већ у самом центру. Порасле су противречности између земаља такозване Старе Европе, односно Немачке, Францукске, па и Италије и Шпаније – и нове Европе коју чине источноевропске земље са већим утицајем Вашингтона и ММФ-а него саме Европске уније.

Стара Европа има своју визију како би Еврпа донекле самостално требало да изгледа, а то је сарадња и са Русијом уз меку дистанцу у односу на САД  – док је Нова Европа искључиво подређена америчким интересима.

Поред те напуклине у самој Европи имамо и напуклину на државе које су пред банкротом или су стално дофинансиране да не би банкротирале (Грчка, Португал, Ирска, Шпанија) и на оне које морају да финансирају губитке посрнулих држава (Немачка, земље Бенелукса и скандинавске државе).

Истовремено имамо кризу европске визије, па је велико питање да ли ће она као идеја уопште и да преживи. У таквом стању у каквом је ЕУ, Србији се намеће придруживање са све тежим и тежим условима где је питање Космета најтеже.

Чак и да уђемо у ЕУ, а да нас не оптерећује питање КиМ, Србији се економски уопште не исплати да уђе у ЕУ. Био сам скоро у Бугарској и њима је скоро уништена пољопривреда, јер Француска, Холандија и друге моћне државе ЕУ улажу огромна средства за субвенцију свог аграра и ми не можемо да се на тржишту меримо са њима. Наша пољопривреда би била збрисана као што је збрисана пољопривреда Румуније, Бугарске и других источноевропских земаља.

И на крају, уласком у ЕУ ми бисмо изгубили специјални трговачки статус повлашћене нације са Русијом која Србији може да донесе велику корист. То што тренутно нама не доноси добит колико би могла, криви смо само ми, а не Русија. У трговини са Русијом наш бољитак искључиво зависи од нас, док у трговини са ЕУ, наш профит зависи искључиво од друге стране која разним уредбама тачно усклађује трговачку размену по свом интересу.

Због свега тога мислим да не би требало да се форсира улазак Србије у ЕУ већ да би требало да се пре свега замрзне.

 

Жељко Цвијановић (уредник Новог стандарда):
Чак и да КиМ није услов за улазак у ЕУ, ми би у сваком случају требалo да одустанемо од уласка у тај савез.

Зато што не знамо на шта ће ЕУ да личи у тренутку када будемо њен члан и зато што веома добро знамо да нас Европа хоће само као колонију.

Међутим када је још Космет цена уласка у њу, тада више нема никакве дилеме јер када дајете Космет за било шта ви заправо дајете све за ништа! А све за ништа ниједна будала не даје!

 

Бранко Павловић (политичко-економски аналитичар):
Три су разлога да се не иде у ЕУ.

Први је угрожавање интегрититета Србије – Косметски проблем.

Друга два су једнако важна. А то је да Србија може много боље и брже да се развија ако не иде у ЕУ. Србија треба да, гледајући свој бољитак, само примењује све стандарде и правила које није само ЕУ измислила већ и други примењују и показали су се сврсисходним.

Али, учлањење у ЕУ није добра за економски развој Србије – тамо су све улоге већ подељене и ми бисмо морали да своје тржиште уклопимо у тржиште које су други нормирали и устројили по својим интересима.

И трећи је разлог је тај што учлањење у ЕУ и НАТО пакт уништава демократију, јер пре свега ЕУ је тако конструисана да се она заснива пре свега на договору Немачке и Француске, а сви други морају да слушају и да испоштују тај њихов договор.

Према томе, национална држава коју морамо да изградимо, гради се према својим, а не бриселским потребама. Националну државу нећемо остварити ако смо део ЕУ, јер одлуке о њеном функционисању доносе елите на које ми обични грађани не можемо скоро никада да утичемо.

Дејан Петар Златановић, Саша Суботичанин