Pročitaj mi članak

Zašto je Vučić lagao da baka Coka ima dosije (VIDEO)

0

"Hoćete li da vam iznesem dosije da vam kažem šta je sve ta baba radila u životu? I koga je sve pokušala da ubije u životu? Da vam pričam o tome?", upitao je novinare predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj konferenciji u septembru 2018., održanoj samo nekoliko dana nakon što je čitava javnost ostala šokirana vešću da je penzionerka Stojanka Coka Stojanović (72) sa Zvezdare, uhapšena zbog ubistva građevinskog investitora Zorana Trifunovića (59). Iako se ubrzo ispostavilo da nema ni dosije, ni biografiju serijskog likvidatora u pokušaju, predsednik do danas nije objasnio zašto je imao potrebu da tu "babu" dodatno satanizuje lažima i izmišljotinama i istovremeno, hladnokrvno i s predumišljajem obmane javnost.

Случај “бабе која је свашта радила у животу” засигурно ће остати уписан у историји престонице као један од ретких у ком је знатан део јавности отворено стао у одбрану жене оптужене за најтеже кривично дело. Готово да не постоји особа која се није запитала шта је једну пензионерку приморало да се у недељно сунчано јутро, замаскирана качкетом, искраде из куће са цегером у руци, из ког потом уместо ротквица и тиквица потеже пиштољ и хладнокрвно, чак три пута, пуца у главу човеку на сред улице.

Фото: Н.С.

Већ са откривањем првих детаља позадине убиства, знатан део јавности је отворено почео да заузима страну убице, а сваким даном подршка је била све већа. Наједном је свако могао да се идентификује са пензионерком која је након вишегодишњег прогона, претњи и узнемиравања од стране евидентираног насилника и преваранта, али и упорног игнорисања правосудних институција, одлучила да пређе границу и закорачи у потпуну анархију која је на крају и њу коштала живота.

Управо су та масовна идентификација, апатија и колективно упирање прстом у непостојање државних институција приморали шефа државе да реагује и покуша да све то сасече у корену. Јер чињеница да се по тужилаштвима фиокирају кривичне пријаве против особа блиских његовој странци, као и да се по улицама шетају рекеташи, мафијаши и прогонитељи старица којима оне саме на крају из потпуног очаја пресуђују, никако се није уклапало у његову примарну обману- лажну слику правне државе у просперитету и процвату.

Колико је председнику било битно и неодложно да јавно проговори о случају бака Цоке, не бирајући притом ни време ни место, најбоље показује то што је поменута конференција уприличена након његове званичне посете Земунској болници. У тренутку када би главна тема његовог обраћања новинарима требало да буде здрвствени систем, мањак лекара, специјалиста и другог медицинског особља (чије последице осећамо само две године касније), председник је на прво место дневног реда, ничим изазван, извукао Стојанку Стојановић.

– Ми живимо у земљи у којој се славе убице и покрећу петиције за жену која је хладнокрвно упуцала човека. Хладнокрвно је упуцала невиног човека. Не знам јесте ли видели снимак? То је језиво. Онда сте измислили причу како је инвеститор прогонио, па решила баба да узме правду у своје руке. Живела баба! Сад се смејете, а ја вас питам шта да је ваш отац убијен на тај начин? – рекао је тада Вучић.

Колико сутрадан се испоставило да је измишљао и лагао само он и то принципом изокретања чињеница наопачке. Јер досије није имала Стојанка, већ убијени инвеститор, за ког би се данима могло причати “шта је све радио у животу”. Пошто председник то, очекивано, није урадио, јавности су о биографији убијеног Трифуновића причали новинари и открили да је чак деценију раније дошао у жижу јавности и то, ни мање ни више, него због пребијања супружника, који су се, гле чуда, нашли на путу његових грађевинских подухвата.

Све то је само потврдило да су овај, колико и онај систем далеко од било каквог функционисања, да за оне који су блиски властима ни онда ни данас, не важе исти закони, као и да су обични људи препуштени сами себи и да их држава неће заштити уколико од ових других има било какве користи. Проценат оних који су то осетили на сопственој кожи узнемирујуће је висок, док је Стојанка један од срећом, усамљених примера, који су прешли недозвољену границу и упали у бездан и у ком су на крају и сами нестали.

Бака Цока јесте учинила оно на шта није имала право и несумњиво би морала за то да одговора. Али, бака Цока је и раскринкала све оне политичке лажи и обмане у постојање и функционисање институција, у сигурност обичних грађана, непостојање спрега криминала и власти.

Доказала нам је да држава не постоји.